Последњи покушај да се Србији припише колективна кривица

Хашки суд је прекјучерашњом пресудом Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, којима је изрекао казне од по 12 година затвора за помагање у злочинима у Босанском Шамцу, први пут у својој историји српске званичнике осудио за ратне злочине у БиХ. Како је реч о последњем процесу пред тим судом, утисак је да је овом одлуком искоришћена шанса да се догађања током рата у бившој Југославији повежу са српским руководством.

„Пресуда Јовици Станишићу и Франку Симатовићу је покушај да се пред крај постојања Резидуалног механизма Хашког трибунала Србији припише колективна кривица”, оценио је јуче председник Скупштине Србије Ивица Дачић.

Професор на лондонском Краљевском колеџу Џејмс Гау изјавио је да пресуда бившим челницима Службе државне безбедности (СДБ) оставља помешани утисак. „Измењена је ослобађајућа првостепена пресуда која им је изречена након првог суђења, али са друге стране Станишић и Симатовић осуђени су за ограничени број случајева у односу на оно што је било обухваћено оптужницом”, рекао је Гау за Глас Америке.

Нагласио је да је реч о веома важној судској одлуци која потврђује сазнања и тумачења по којима су Станишић и Симатовић „вукли конце и оркестрирали већину паравојног насиља” које је почињено на подручју бивше Југославије у Хрватској и БиХ. На важност одлуке коју је прекјуче саопштио судија са Бахама Бартон Хол указао је дан раније и британски „Гардијан” у тексту којим је најавио осуђујућу пресуду, оцењујући да ће се доказати да је етничко чишћење оркестрирано из Београда.

После 18 година трајања поступка, што је преседан у историји хашког суда, и након прве ослобађајуће пресуде, изречена је нова по којој су Станишић и Симатовић криви за помагање у злочинима у Босанском Шамцу. Да ли ће та одлука постати и коначна биће познато, како се прогнозира, можда тек за две или чак три године.

„Од 100.000 изгубљених живота у рату у БиХ, у Босанском Шамцу страдало је 16 људи. Зашто су нашли Шамац? Према мом мишљењу, због компромиса да би их осудили. Војска и полиција Републике Српске су по командној структури били одвојени од Србије, за разлику од Хрватске. Зато је и нађено да постоји удружени злочиначки подухват између херцеговачких Хрвата и Хрватске у другом предмету. И зато је Хрватска толико бесна јер то није урађено у односу на Србију”, каже за „Политику” адвокат Бранко Лукић, бранилац генерала Ратка Младића.

Објашњава да су Станишић и Симатовић осуђени за помагање јер су тренирали 20 људи, а 18 од њих је починило злочин.

„Да ли то значи да сваки професор војне академије може бити одговоран јер је обучавао људе да буду војно способни? Нису их тренирали да чине ратне злочине. Апсурдно је осудити неког зато што је војно обучавао некога ко је починио злочин. То су неповезане ствари. Пресуда је свакако још на терену права и биће и политички експлоатисана. Мислим да овакву пресуду не може чак ни тај суд да потврди”, сматра адвокат Лукић.

Ипак, Станишићу и Симатовићу сада је статус знатно неповољнији. Зато су и задржани у притвору у Хагу, мада нема сумње да ће се адвокати на ту одлуку жалити. Однос трибунала према њима био је некарактеристичан и чак наклоњен, оцењује Лукић. Трибунал је пуштао Хрвате и муслимане да не буду у притвору док не почне суђење, а Србе знатно ређе, док је Станишић из здравствених разлога био на слободи због лечења чак док је процес трајао.

Још један преседан је, како указује саговорник „Политике”, то што писана пресуда јуче није достављена одмах након изрицања усмене одлуке, што је досад увек био обичај. То значи да још није написана. Ово треба посматрати и у светлу чињенице да су завршне речи окончане пре два месеца, а до сада је за писање пресуде био потребан рок од око годину дана или чак две. Лукић подсећа и да је Кармел Ађијус, председник суда на седници Савета безбедности најавио да ће пресуда бити изречена до краја јуна, па је утисак да се пожурило.

Процедура је да, када добију пресуду, одбрана и тужилаштво имају рок од 30 дана да најаве жалбу која мора бити врло прецизна и да садржи основ за сваки параграф на који се жали. Одбрана ће, објашњава адвокат, сада имати знатно мање посла јер се жали само на део који се односи на Босански Шамац, док ће тужилац морати да обухвати целу оптужницу и суђење, због чега се очекује да ће тражити дужи рок.

Тај период би могао да буде три месеца. После најаве, следи писање жалбе, што може потрајати још три месеца. Постоји рок и за предлагање нових доказа.

„Писање другостепене пресуде могло би да траје годину и по или две након улагања жалби”, процењује Лукић на основу искустава из ранијих предмета.

Станишићев бранилац Вејн Џордаш за Бету је изјавио да ће се жалити и на пресуду и на висину казне коју је назвао „очигледно претераном”.

„Докази су танки. Ако је Станишић крив за помагање и подржавање злочина – а то чињенице једноставно не показују – примерена би била казна од шест до осам година”, оценио је Џордаш.

Британски адвокат је нагласио да је хашки суд осуђујућом пресудом Станишићу покушао да оправда оно што се не може оправдати – судски процес који траје 18 година, што је прокоментарисао као ужасно. Бранилац је, истовремено, рекао да је одахнуо зато што је суд одбацио апсурдну теорију тужилаштва да је Станишић био координатор војних и паравојних јединица које су починиле злочине.

„Тужилаштво је задовољно закључком претресног већа да је тужилаштво изнело чињенице који ван разумне сумње доказују Станишићеву и Симатовићеву одговорност за нека кривична дела за која се терете. Тужилаштво ће пажљиво проучити писану пресуду, када буде доступна, узимајући у обзир тачке оптужнице за које петресно веће није утврдило да су доказане ван разумне сумње, и одлучити има ли основа за жалбу”, саопштио је тужилац Серж Брамерц.

[table id=1 /]

Доротеа Чарнић / Политика