Сиромашни ће наставити да кроз рачуне плаћају и зелену струју
Profimedia
Енергетски угрожени купци у Србији, њих око 350.000, који због сиромаштва последњих година имају право на део бесплатних киловата електричне енергије и кубике гаса наставиће да плаћају накнаду за зелене киловате којим се плаћа струја добијена из обновљивих извора енергије.
На рачуну сваког потрошача, па и оних најсиромашнијих, ова накнада за подстицај повлашћених произвођача струје износи 0,437 динара по киловат-часу, док је накнада за унапређене енергетске ефикасности 0,015 динара по киловату.
На питање „Политике” да ли би та ставка могла да им се укине, будући да је реч о социјално угроженима којима је сваки динар важан, којима, с једне стране држава помаже тако што их ослобађа плаћања ЕПС-ове струје, а са друге наплаћује им се накнада за зелене киловате, у Министарству енергетике одговарају да је модел помоћи енергетски угроженом купцу струје у Србији у складу са светском праксом.
– То значи да је цена електричне енергије за све кориснике једнака, а за енергетски угрожене купце се, у зависности од броја чланова домаћинства, сразмерно умањује потрошња за одговарајућу количину струје, чије трошак се снабдевачу надокнађује из буџета. Оваква помоћ је неупоредиво значајнија од оне која би се сводила на укидање појединих позиција – ставки у рачуну – објашњавају.
На пример, наводе, ако узмемо да је просечна потрошња електричне енергије по домаћинству у Србији око 350 киловат-часова (знатно ниже код енергетски угрожених домаћинстава) учешће ове накнаде износи 0,437 динара по киловат-часу, укидање ове таксе би рачун максимално умањило за око 150 динара.
Уредбом се једночланом домаћинству смањује потрошња за 120 киловат-часова (најниже умањење) што износи око 1.000 динара, односно у случају потрошње 120 киловат-сати или ниже рачун може бити нула динара.
Оно што је с друге стране важно јесте то да ће домаћинства у Србији од 1. октобра моћи да се снабдевају и струјом произведеном у „Термоелектрани топлани Панчево”. Како кажу у Министарству енергетике сваки нови велики енергетски капацитет који се изгради значи и већу енергетску безбедност, посебно кад је реч о термоелектранама топланама (ТЕ-ТО) које служе и као стратешка резерва.
Пуштање у рад ТЕ-ТО Панчево повећава укупну производњу електричне енергије за 1,5 терават-сати годишње, односно за четири одсто, а додатно је важно због неупоредиво ниже емисије штетних гасова у односу на термоелектране на угаљ.
Упитани да ли ће се струјом која се овде буде производила снабдевати и домаћинства, одговарају да се према информацијама „Нафтне индустрије Србије”, очекује да ће до 65 процената произведене енергије бити усмерено у енергетски систем Србије. То значи да ће моћи да се користи за снабдевање различитих категорија потрошача, укључујући и домаћинства.
Иако производне цене овако добијене струје свакако зависе од цене енергента, то нема утицаја на купце, посебно кад је реч о домаћинствима, која се снабдевају од гарантованог снабдевача. Гасне термоелектране имају највећу искоришћеност енергије гаса ако производе и електричну и топлотну енергију истовремено, и у том случају остварују приходе и од топлотне и од електричне енергије. Ове електране имају највише смисла ако постоји потрошач којем је потребна топлотна енергија током целе године.
Упитани шта је јефтиније производити струју из гаса или из ветра надлежни одговарају да ветроелектране имају нешто већа инвестициона улагања али улазни енергент, ветар је бесплатан и има нулту емисију штетних гасова. С друге стране, њихов рад зависи од природних услова, што није случај са гасним електранама.
Појединачно посматрано, ТЕ-ТО исте инсталисане снаге годишње произведе три пута више струје од ветроелектране. Међутим, за систем у целини је важније да постоји правилно комбиновање различитих типова електрана да би снабдевање било поуздано уз најниже укупне трошкове. Енергија је најскупља када недостаје.
ТЕ-ТО су само прелазно решење на путу енергетске транзиције и могу бити заменски капацитети приликом повлачења термоелектрана из употребе. Граде се искључиво у складу са тржишним потребама и зидају их углавном компаније које гас набављају под повољнијим условима, закључују у Министарству енергетике.
[table id=1 /]
Јасна Петровић-Стојановић / Политика
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Потрошач у Бору у јуну месецу 2021. године има потрошнју електричне енергије од 31 kWh, а платио је рачун од 1125,43 динара (100%) и то: потрошена електрична енергија 155,40 динара или 5,01 дин/kWh, На ову цену се накачили трошкови ЕПС-а 502,51 динара, те је ЕПС-у плаћено укупно 21,22 динара/kWh или 58,46%, држава се окачила на овог струјомера са 467,52 динара или 15,05 дин/kWh или 41,54% укупних трошкова плаћене за струју. Да ли је струја најефтинија у Србији у односу на Европу, није. Можда овај пример спада у малим потрошачима и кажњен је што троши мало. Нешто у овом случају није у реду, треба трошкове расподелити пропорционално потрошњи струје, линеарно, а не полигонално. Што више трошиш струју платиш мање дин/kWh и обрнуто, а декларишу се за штедњу енергије и рационалну потрошњу. Где је ту подстицанје енергетске ефикасности домаћинстава.
Потрошач у Бору у јуну месецу 2021. године има потрошнју електричне енергије од 31 kWh, а платио је рачун од 1125,43 динара (100%) и то: потрошена електрична енергија 155,40 динара или 5,01 дин/kWh, На ову цену се накачили трошкови ЕПС-а 502,51 динара, те је ЕПС-у плаћено укупно 21,22 динара/kWh или 58,46%, држава се окачила на овог струјомера са 467,52 динара или 15,05 дин/kWh или 41,54% укупних трошкова плаћене за струју. Да ли је струја најефтинија у Србији у односу на Европу, није. Можда овај пример спада у малим потрошачима и кажњен је што троши мало. Нешто у овом случају није у реду, треба трошкове расподелити пропорционално потрошњи струје, линеарно, а не полигонално. Што више трошиш струју платиш мање дин/kWh и обрнуто, а декларишу се за штедњу енергије и рационалну потрошњу. Где је ту подстицанје енергетске ефикасности домаћинстава.