Председник Украјине прославиће 30 година украјинске независности у Белој кући у Вашингтону

Уочи прославе 30 година независности Украјине, њен лидер Владимир Зеленски започео је гласан и прилично амбициозан догађај са жељом да некако искористи споменути јубилеј. Све почиње са гошћом из Берлина, а завршава се тиме да ће сам Зеленски бити прекоокеански гост. Наиме, шести шеф украјинске државе 24. августа предводиће званичне прославе посвећене прослави независности, али истовремено и крај седам деценија совјетске власти. Коначно, 30. августа Владимир Зеленски отпутоваће у Вашингтон, где ће га у Белој кући дочекати његов амерички колега Џо Бајден. Украјински државни врх у недељу је у Кијеву дочекао немачку канцеларку Ангелу Меркел, а у понедељак се у престоници се одржава Кримска платформа, први међународни самит на којем ће учествовати представници 40 земаља.

„Наш састав о неопходности самита Нормандијске четворке је непромењен. До сада није постигнут напредак и притисак на Русију би требало да остане на снази.
Ми желимо да видимо веома енергичне напоре наших партнера“, рекао је украјински председник у присуству Меркелове.
Средином јуна, из Кремља је стигао одговор на ту могућност, па је Дмитриј Козак рекао је да се састанак у нормандијском формату – Украјина, Русија, Немачка и Француска, може организовати било када, али да је “важно сложити се о теми разговора, циљу и логици”.

Став Москве је да је сусрет лидера нормандијске четворке бесмислен, јер није било напретка и зато што Кијев избегава своје обавезе договорене на самиту у Паризу 2019.
Другачијим тоном Немачка канцеларка Ангела Меркел позвала је на договор о продужењу транзита руског гаса кроз Украјину и рекла да Немачка жели да помогне Украјини у преласку на друге изворе енергије.

Руски председник Владимир Путин рекао је да ће продужити споразум о гасу са Украјином који истиче 2024. године, наводи Ројтерс.
Што се тиче самог програма Кримске платформе, Украјина га је представила Уједињеним нацијама, где је такође понудила Руској Федерацији да реши њихове спорове пред међународним судовима или путем арбитраже, уз напомену, нарочито, да је 14. јануара 2021. године Европски суд за људска права је донео одлуку о жалби Украјине против Руске Федерације у вези са људским правима. Већину земаља представљаће шефови дипломатских мисија у Украјини. Композиција и формат су сасвим разумљиви, с обзиром на контекст. Главни фокус су кршења на Криму од стране Русије.

Кримска платформа добила је очекиване похвале од Сједињених Држава, које су се надале да ће се и друге државе чланице придружити овим дипломатским напорима да се супротставе такозваној текућој агресији Руске Федерације. Наводи се да су последице рата у Донбасу 1,5 милиона расељених лица, покушај уништавања идентитета кримских Татара, те да је животе изгубило преко 13.000 људи, уз стотине хиљада рањених. Украјина је посебно позвала на обнову контроле дуж својих граница, упозоравајући да ће све док граница од 400 километара у зони сукоба остане отворена за слободан проток руског наоружања и особља, ситуација остати напета и крхка. Према украјинском предлогу, мировњаци би требало да могу да играју улогу посматрача. Америчка делегација је такође изразила забринутост што Русија и њени послушници користе „мере ублажавања ковид-19“ да ограниче приступ Украјине хуманитарним организацијама и Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

Принцип дуплих стандарда

Већина делегација позвала је на пуну примену Минских споразума, тражећи политичко решење спора. Европска унија је посебно затражила од Русије да изврши значајан утицај на оружане групе да се у потпуности придржавају примирја, подсећајући даље да је трајање економских санкција које јој намеће повезано са пуном применом ових споразума. Немачка је изразила забринутост да „сепаратисти у источној Украјини“ од првог дана подривају споразум о прекиду ватре. Она је такође осудила ограничења кретања Специјалне посматрачке мисије ОЕБС -а која, за разлику од Минских споразума, нема приступ одређеним деловима контактне линије.

Постоји у овој причи нешто слично анегдоти о старом Јевреју који није имао снаге да одбије пролазника који га је случајно додирнуо. Кримска платформа је лични пројекат Зеленског, за који је одговоран својом репутацијом„припитомљеног/ контролисаног“ атлантисте. Последња нада за „протресање ваздуха“, а ова идеја се не може сматрати другачије, неће му донети бонусе као политичару и лидеру земље која тежи чланство у ЕУ. На крају крајева, већ је очигледно да ће доћи до релативног неуспеха „Кримске платформе“, међутим, узимајући у обзир огромне финансијске, дипломатске, информативне напоре уложене у промоцију пројекта, она се више не може „вратити“, па мора да се одигра до краја.

Велико финале јубилеја украјинске независности завршиће се порукама из Вашингтона за око недељу дана. Можда да се новом темом бар мало скрене пажња америчке јавности након фијаска у Авганистану.

Пише: Горан Игић / Васељенска

[table id=1 /]