Плате балканске, цене европске

2
Shutterstcok

Иако се по нивоу бруто домаћег производа по становнику Србија налази скоро на зачељу Европе, само испред БиХ, Албаније и Северне Македоније, цене које наше становништво плаћа за неке производе су на нивоу ЕУ, а неке и веће од њих.

Грађани Србије су и прошле, као и претпрошле године, према подацима Евростата (Европска агенција за статистику), потрошачку електронику плаћали 16 одсто скупље од просека ЕУ. Само Исланђани су, према прошлогодишњим ценама, издвајали више за електронику у Европи.

Ако за Исланд могу да се нађу објективни разлози попут високог стандарда и изолованости острва у Атлантику што поскупљује транспорт робе, какво објашњење може бити за то што просечан Србин плаћа телевизоре, аудио системе, лаптоп и десктоп рачунаре и другу опрему 30 одсто више него Пољак, 17 одсто више него Швајцарац, 18,5 одсто више него Немац или 21 одсто више него Британац?

Имајмо у виду да је бруто домаћи производ Србије по становнику на 43 одсто просека БДП-а Европске уније или другим речима, 57 одсто нижи од просека ЕУ.




Ова појава је иначе прошле године натерала и Комисију за заштиту конкуренције да покрене поступке против учесника на тржишту потрошачке електронике. Комисија је на основу података Евростата за 2019. годину констатовала да су цене потрошачке електронике у Србији биле за 13 одсто више у односу на просечне цене у ЕУ.

Оне су за поједине категорије производа биле више за 33 до 39 одсто него у Мађарској иако је ПДВ у тој земљи 27 одсто, док је код нас 20 одсто. Од 2019. ништа се није променило, па Мађари имају технику за 11,4 одсто јефтинију од просека ЕУ, а 27,4 одсто јефтинију него код нас. Ово је и објашњење зашто се масовно телевизори купују преко северне границе уместо у домаћој малопродаји.

Такође су и кућни апарати код нас прилично скупи с обзиром на куповну моћ јер су цене само 2,5 одсто испод ЕУ просека. У Мађарској или Пољској су 20 одсто јефтинији кућни апарати попут шпорета или фрижидера. Код ових производа албанско тржиште делује нефункционално с обзиром да су плаћали 22 одсто скупље од ЕУ просека или 20 одсто скупље него у Немачкој.

Иако смо велики произвођач и извозник сунцокрета а имамо и пет фабрика јестивог уља у Србији, прошле године за уља и масти плаћали смо 8,4 одсто више од ЕУ просека. Јестива уља и масти су у Македонији били јефтинији чак 35 одсто. Чак су и Немци и Холанђани мање плаћали уље од нас. С друге стране, Бугари и Албанци су плаћали осам до девет одсто скупље него српски потрошачи, а 16 до 17 одсто више од ЕУ просека.

У још једној категорији плаћамо цене несразмерно високе нашим примањима и стандарду. По ценама одеће у 2020. години били смо на 93,4 одсто ЕУ просека, а обуће на 92,8 одсто. Поређења ради, у БиХ одећа је била 14 одсто јефтинија него у ЕУ, а обућа 22 одсто.




У Румунији од ЕУ просека одећа је била јефтинија 18, а обућа седам одсто, док је најјефтинија била Бугарска где је одећа била јефтинија 22 одсто, а обућа 31 одсто од ЕУ просека. Занимљиво је да је у Уједињеном краљевству одећа била у просеку јефтинија него код нас за 8,5 одсто, а мање занимљиво је да су Немци плаћали одећу пет, а обућу свега 1,5 одсто скупље од нас. Просечна плата у Србији прошле године износила је око 510 евра, а у Немачкој пет пута толико.

У свакој од ових области вероватно има посла за Комисију за заштиту конкуренције, јер нити царине, нити порези, нити удаљеност од тржишта не оправдавају тако високе цене, а с друге стране ниска куповна моћ грађана требало би да повуче цене на доле.

У јавности од раније постоји веровање да бар много јефтиније плаћамо храну. Међутим, цене хране у Србију су тек 20 одсто ниже од просека ЕУ, а рецимо Немачка је на том просеку. Цене хране у Србији једнаке су ценама у Мађарској иако је тамо просечна нето плата у 2020. била око 800 евра или скоро 300 више него у Србији.

Безалкохолна пића у Србији су 13,5 одсто јефтинија од ЕУ просека, а алкохолна 11 одсто. Међутим, дувански производи су чак 52,4 одсто јефтинији. У овој групи где су цигарете јефтине налазе се све сиромашне европске земље попут Црне Горе, Албаније, БиХ, Северне Македоније и Турске.




Основне животне намирнице су прилично јефтиније, хлеб и житарице за 23 одсто, а месо за 30 одсто од ЕУ просека. Цене воћа и поврћа биле су 20 одсто ниже, а млека, сира и јаја 12,5 одсто.

С друге стране цене енергије у Србији су међу најмањим у Европи и на свега 49 одсто ЕУ просека. Јефтинију енергију имају само Албанија и Турска. Такође је и намештај на 32 одсто цена ЕУ, али рецимо у Бугарској је намештај 45 одсто јефтинији од ЕУ просека.

Поред тога и цене транспорта су у Србији, а још више у другим балканским државама ниже него у Западној Европи – код нас су мање за 34 одсто у односу на просек ЕУ, у Албанији 55 одсто, а у Бугарској 50 одсто. Најскупљи превоз плаћају Британци, 45 одсто изнад просека ЕУ. У овом крају Европе много су јефтинији и ресторани и хотели. У Србији су 47 одсто, у Албанији 44, а у Бугарској и Румунији око 55 одсто испод ЕУ просека.

Сиромашнији од сиромашних

Укупан индекс цена у Србији у 2020. био је на 51,2 одсто просека ЕУ, а БДП на 43 одсто просека. Неке друге земље у окружењу а пре свега у Централној Европи указују на знатно виши стандард не само због веће производње већ и због нижих цена. Рецимо, БДП пер капита Мађарске је 74 одсто просека ЕУ, а цене су на 58,1 одсто. Румунски БДП по становнику је на 72 одсто, а индекс цена на 50 одсто просека, а највећу разлику има Пољска чији БДП по становнику је 83 одсто у односу на ЕУ, а индекс цена 54,8 одсто. На другој страни, на којој су маказе ниског дохотка и релативно високих цена, налазе се Албанија са 31 одсто БДП по становнику и 51 одсто нивоа цена ЕУ.

(Данас)

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



2 Коментара

  1. ukrali ste mi temu, ali ako, neka 🙂

    a jesam se prenemagao da napisem, i eto.

    da svedemo procente na evre.

    prosecna plata radnih ljudi u nemackoj je 2000 evra
    ulje je 1,20 evra

    prosecna plata u srbiji uzeli smo da je 450 evra. ulje 1,2 evra.

    kada bi nemac placao ulje po srpskom odnosu plata/cena, placao bi oko 5 evra.

    u korelaciji sa platom, kad bi srbin kupovao ulje po nemackoj plati i ceni, bilo bi 50 dinara

    ej, srbine. ulje 50 dinara?

    sve stranke, vladine i nevladine oganizacije, sve crkve i dzamije. pitajte banke i politicare na vlasti: zasto je cena ulja u srbiji tolika?

    u sustini, ja kontam svojoj seljackom logikom, da jeftino ulje u rimu placaju gradjani provincija. to banke prelome, imaju one mehanizme. tako da moja srbadija iz provincije ilirije placa „subvenciju“ za ulje u rimu, da ga rimljani kupju jeftinije.

  2. Moj direktor je 2002 god. kad je privatizovana firma imao 7000 evra platu malo kasnije 11000 a jos malo kasnije 12000 evra platu. ja imao konstantno 300 evra platu.Dosovci i naprednjaci konstatno kradu i sve unistavaju.

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.