Србија прећутно прихватила верзију Фонда за хуманитарно право о агресији на Хрватску
Наша деца ће плаћати ратну одштету Хрватима. Ћутање је знак одобравања, а српска јавност ћути о томе.
Преносимо оргиналан чланак са Ал Џазире поводом ових догађаја
Током рата, у јесен 1991. године, на истоку Хрватске се водио крвави рат у којем су почињена и бројна убојства и ратни злочини.
Неки од најтежих злочина догодили су се у Вуковару, на пољопривредном добру Овчара, али и селима Товарник, Сотин, Ловас, Берак…
Ових дана, 30 година касније, обитељи убијених и несталих бранитеља и цивила почели су од Републике Србије добивати исплате на име нематеријалне штете за убијене чланове обитељи.
Прва три случаја
Цијела та прича пролази тихо и без пуно медијске буке, иако о првим исплатама постоје и правомоћне пресуде Апелационог суда у Београду, до сада у три предмета.
Средства на име нематеријалне штете већ су исплаћена члановима обитељи чији су најмилији убијени на Овчари и у вуковарском приградском насељу Сотин. Потврдио је то и Игор Матијашевић који је већ годинама на челу неформалне скупине чланова обитељи из Сотина који трагају за посмртним остацима својих најмилијих.
“До сада су подигнуте 52 оптужнице чланова обитељи за убојства у Сотину и на Овчари. Од тога броја три пресуде су правомоћне и већ исплаћене, док су неке у поступцима жалбе или су још увијек поступци у њима у тијеку. Очекујемо да ћемо у догледно вријеме имати још правомоћних пресуда и исплаћених одштета на име нематеријалне штете. Јако ми је жао што међу до сада завршеним случајевима нема родитеља који на жалост нису дочекали тај вид сатисфакције. У томе смо заказали сви”, рекао је Матијашевић.
Одлуком Апелационог суда у Београду обитељима убијених исплаћена је одштета од готово 50.000 куна (6.670 еура) по члану обитељи.
“Износи су такви какви су. Свакако да су они непримјерено мало, али таква је одлука суда. Оно што је још важније од тих пресуда чињеница је да је на овај начин Република Србија признала своју одговорност и кривњу за догађања у Сотину и на Овчари. Ове пресуде су сада утрасирале пут и за све остале обитељи које планирају покренути тужбе за исплату нематеријалне штете”, појаснио је Матијашевић.
Додао је и како цијела та прича око исплате штета није нити мало једноставна те да све обитељи убијених не остварују то право. Види се то и у случају Сотина гђе је укупно убијено 67 мјештана, али могућност исплате нематеријалне штете постоји само за њих 16. За све остале убијене у Сотину није ништа утврђено, нису подигнуте оптужница и ту све стаје.
Сличан је случај и за ратни злочин на Овчари гђе је убијено 200 ратних заточеника. Од тога броја идентифицирано је њих 193 и према овим пресудама и они имају право на исплату нематеријалне штете.
Још пуно посла
“Нама је циљ био да пронађемо масовну гробницу и наше најмилије и ту је за нас прича требала стати. Међутим, једно вуче друго и сада смо ту гђе смо. Свакако да ћемо и даље наставити радити јер очито је како још има пуно посла. Све то што радимо овисит ће и о средствима с којима располажемо”, рекао је Матијашевић.
Вијест о подизању тужби наишла је и на добар одазив међу самим члановима обитељи. У првоме кораку контактирано је 10 обитељи и међу њима их нитко није одбио. За даље случајеве оставља се могућност да тужбе подносе и даље преко удруга или пак да иду и самостално.
Цијели посао око подизања оптужница, а онда и добивања пресуда, ишао је преко Фонда за хуманитарно право (ФХП) из Београда који су у процесе истрага ратних злочина и судских процеса укључени готово 30 година.
Извршна директорица Фонда Ивана Жанић казала је како су судски поступци за исплату штете трајали око 2,5 године те да је то задовољавајуће посебно када се зна да неки такви случајеви трају и по 10 година.
“Чињеница јесте да је члановима породица исплаћен непримерено низак износ, али то је само први корак у овом послу. Свима нам је жао што су неки од чланова породица у међувремену преминули и нису дочекали овакве одлуке суда. Преминули су и неки од пресуђених ратних злочинаца. Жао нам је и што већи број криваца за ратне злочине није одговарао за своја недела јер би онда и пуно већи број чланова породица имао право на исплату нематеријалне штете”, рекла је Жанић.
Нове тужбе
Говорећи о даљим плановима, најавила је како ће Фонд и даље радити на подизању тужби за исплату нематеријалне штете, али и како ће због трошкова то радити сукцесивно, односно оним темпом како им то средства буду омогућавала. Разлог томе су високи трошкови које је потребно подмирити за подизање тужби као и такси за добивене одштете. Томе треба додати и трошкове одвјетника. Све те трошкове у ова три случаја на себе је преузео Фонд, али Жанић је одмах напоменула и како они немају средстава да подмире све те трошкове за све случајеве. Уз све то из Фонда напомињу и како сви који се одлуче за подизање тужби морају бити свјесни да ће ти случајеви трајати временски дуго.
“Kада неко све ово гледа може помислити како је све ишло лагано, али није. Држави Србији је од почетка било у интересу да припаднике Територијалне одбране и добровољачке јединице ‘Лева суподерица’ прикаже као тамо неке добровољце над којима они нису имали контролу. Ми смо инсистирали да у пресуде за та два ратна злочина буде уведено како су они били под контролом ЈНА. Управо због тога је створена могућност да се добију и пресуде за исплату нематеријалне штете. Да није било тога, не би било ништа нити од ових тужби. Подсећам и како је прва кривична пријава за ратни злочин поднесена још 2003. године и да је од тада, па до данас прошло готово 20 година”, рекла је Жанић.
Чланове обитељи убијених и несталих у ова два случаја на судовима је заступао београдски одвјетник Михаило Павловић. И он тврди како су темељ ових пресуда биле раније пресуде за ратне злочине на Овчари и у Сотину у којима, како је рекао, јасно се наводи да су ТО и постројба “Лева суподерица” ђеловале под окриљем ЈНА.
Три пута мањи износи
“Следом те тврдње ЈНА је одговорна за све последице које су се догодиле на Овчари и у Сотину што је обавезало Републику Србију да исплати одштете породицама. Износи су већ исплаћени породицама на њихове рачуне од стране Министарства одбране Републике Србије. Јако важно је да нагласим како је ово, са ова три случаја, сада већ устаљена судска пракса те да би на исти начин требала да буде завршена и сва остала слична суђења”, рекао је Павловић.
И он напомиње како се ради о непримјерено ниским износима који су исплаћени члановима обитељи те да ће ради тога поднијети и жалбе вишим судовима. Оставио је и могућност да ће се жалити и Еуропском суду за људска права уколико србијански судови остану “глухи” на њихове жалбе. Kазао је и како је некакав стандард Еуропског суда исплата нематеријалне штете у износу од око 20.000 еура. Управо стога они су свој одштетни захтјев истакнули на нешто мањи износ од 20.000 еура, али је обитељима исплаћен ипак троструко нижи износ.
Подсјетио је и на случај Брдар против Хрватске у којему је Република Хрватска члановима обитељи Брдар исплатила по 23.000 еура.
“Реч је о човеку ког су у августу 1995. године из колоне извукли припадници Хрватске војске. Од тада му се губи сваки траг. У том случају је касније, такође пред међународном судом, члановима породице исплаћено по 23.000 евра. Сматрамо како би то требао бити и некакав стандард и када је реч о Србији, иако остављамо могућност како је сваки случај заправо случај за себе са свим својим посебностима и специфичностима”, закључио је Павловић.
Из Фонда за хуманитарно право истичу како је обвеза судова у Србији да буду упознати са најновијом праксом Еуропског суда за људска права и да поступају у складу са њом.
“Одлука судова у Србији да досуђују троструко мањи износ тужиоцима у овим поступцима говори о неспремности домаћих судова да примењују праксу Европског суда за људска права и тиме обавежу Србију на исплату накнаде штете која је у складу са међународним стандардима, чиме би осигурали праведне репарације жртвама ратних злочина”, истичу из Фонда.
[table id=1 /]
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.