Олга Четверикова о улози СЗО у плановима глобалиста

Олга Николајевна Четверикова једна је од најбољих познаваоца глобалистичких планова и механизама које користе за освајање света и покоравање Човечанства. У интервјуу за руску „Завтру“ говорила је о улози СЗО (Светске здравствене организације) у глобалистичким процесима, почев од њеног настанка до данас. Разговор са њом водио је познати руски новинар Димитриј Перетолчин.

ЗАВТРА: Олга Николајевна, данас је фактички ишчезла медицина оријентисана ка човеку. Специјалиста за молекуларну биологију и хомеопатију Луј Бројер у својој књизи „Фармацеутска и прехрамбена мафија“ сећа се, не тако давних времена, када су постојале апотеке, условно говорећи „на сваком ћошку“. Апотека је опслуживала кварт, фармацеути су лично познавали сваког човека који је долазио по лекове, бирали посетиоцима пудере који им највише одговарају, правили креме. Све се променило после Другог светског рата, када су у Европу дошли Американци и, у тој области, променили готово све. Своје циљеве у кардиналној реформи здравства, богаташи света који стоје иза ње, више и не скривају. Хајде да данас разговарамо о механизмима којима остварују своје планове.

ЧЕТВЕРИКОВА: Фонд Рокфелер и они који иза њега стоје, још пре почетка Другог светског рата, разрадио је идеју и поставио темељ јединственом глобалном медицинском систему преко постепене замене народне медицине – фармацеутиком. Један од основних инструмената постала је вакцинација. У ратним и поратним годинама овај систем се практично учврстио. Медицину су почели да посматрају као технички инструмент, а не као здравствени систем, који претпоставља примену социјалних, економских и општих мера за оздрављење, које узимају у обзир не само физичко, већ и морално и духовно човеково здравље. Целокупан систем помоћи свео се на уске медицинске функције. Сви програми Фонда Рокфелер усмерени су на борбу против конкретних болести, најраспрострањенијих у овом или оном региону, или болести које доносе највећи приход фармацеутским компанијама. Тај принцип данас је постао доминантан у целом здравственом систему.

После завршетка Другог светског рата структура глобалне здравствене заштите почела је да јача у свим деловима планете уз помоћ официјелног органа – Светске здравствене организације (СЗО) – постепено стваране од 1946. године и коначно формиране 7. априла 1948. Управо се тај датум слави као Светски дан здравља.

Данас је утицај СЗО толико порастао да се све што није у складу са њеним мишљењем и директивама назива „инфодемијом“ – лажним информацијама. На конференцији одржаној пре мало више од годину дана, коју је организовала СЗО ради разраде „нових научно заснованих мера и праксе, усмерених на спречавање, откривање и сузбијање лажних информација“, речено је да ће се створити нова наука – инфодемиологија, која ће разрађивати методе супротстављања инфодемији као саставном делу борбе против КОВИД-19 и против пандемије као такве. У току је покушај да се овај процес озакони као пракса која је у складу са међународним стандардима.

На реду је и стварање Међународног министарства здравља. СЗО овде наступа као технички директор, булдожер који треба да рашчисти трг пре изградње нове структуре у којој ће бити јединствен међународни правни систем, и јединствен систем финансирања, и јединствена идеологија. По замисли „реформатора“ постепено, целокупна медицина треба да се претвори у вакцинационо-профилактичку. И већ сада, пажња се свуда усмерава не на лечење болести, већ на њену профилаксу. Али то није она профилакса која је постојала у совјетским временима, када се градио систем превентиве кроз одговарајући начина живота. Данас је реч управо о вакцинационој профилактици, о имунизацији помоћу вакцина. Скоро све што није у складу са таквим прилазом, сматраће се недопустивим.

ЗАВТРА: Резултат тога биће замена човековог природног имунитета – вештачким, без кога он неће моћи да живи?

ЧЕТВЕРИКОВА: Апсолутно тачно! На пример, већ се производи вакцина против гојазности, и обрнуто, против претеране мрашавости.

ЗАВТРА: На који начин је СЗО помогла реализацију планова Фонда Рокфелер?

ЧЕТВЕРИКОВА: Њеном настанку претходило је стварање, у Вашингтону године 1943. – Управе за помоћ и обнову Организације нација (АПООН). У њене задатке улазило је и помагање људима у крајевима ослбођеним од фашиста, а при Управи је функционисало Оделење за здравље. АПООН се изграђивао као структура са искључивим утицајем САД. Американци су наступали као њени непосредни руководиоци. Но, основе и принципи рада поставило је Међународно оделење за здравље (МОЗ) Фонда Рокфелер.

АПООН је била не само претходница СЗО, већ је неприметно постала и ковачница кадрова за нову организацију. У јулу 1946. године на Међународној конференцији за здравствену заштиту на којој је донета одлука о стварању СЗО, већина присутних били су стипендисти Фонда Рокфелер. Прилично брзо и кадрови, и методи, и развијени програми МОЗ су се преселили у СЗО.

Занимљиво је да су САД после званичног формирања СЗО још два месеца размишљале да ли да уђу у ту организацију или не. Представници Совјетског Савеза су активно на томе инсистирали. Иако је сам СССР узео учешће у стварању СЗО, 1949. године је изашао из ње и у њој није био присутан до 1956. године.

ЗАВТРА: И у УНЕСКО је СССР ушао тек 9 године после његовог стварања…

ЧЕТВЕРИКОВА: То је била од самог почетка принципијелна Стаљинова позиција, пошто се на челу организације која утиче на науку, културу, образовање налазио један од најзначајних еугеничара – Џулијан Хаксли.

ЗАВТРА: Да, та структура, са очигледним „дуплим дном“, претендује да контролише поглед на свет човечанства. Отуда и занимање за културне објекте, образовање, науку…

ЧЕТВЕРИКОВА: Образовање је за Американце политичка, кључна сфера, инструмент за формирање друштва као таквог, механизам управљања свешћу, УНЕСКО се тиме и бави. Стаљин и совјетски политичари су добро схватили: уколико би ступили у ту организацију, фактички, морали би да се ускладимо са потпуно нама туђим погледом на свет и стандардима из њега проистеклим.

Но, када смо улазили у Светску здравствену организацију, поверења је било више – рекло би се да је сарадња са САД у годинама Великог отаџбинског рата, створила неку илузију да је могуће утицати на стање ствари. Али, то се није десило. Као прво, СЗО је највећим делом финансирана из САД-а. СССР овде није могао да игра важну улогу. Као друго, СЗО је усклађена са моделима Фонда Рокфелер. Зато је Совјетски Савез врло брзо изашао из Светске здравствене организације. И само се током владавине Хрушчова активно радило на интеграцији СССР-а у међународне организације.

Фактички од дана стварања СЗО Фонд Рокфелер имао је у њој своју скривену улогу: све је одређивао, али никада није отворено говорио о својој делатности.

 

ЗАВТРА: У чему се састојао основни утицај Фонда Рокфелер на СЗО?

ЧЕТВЕРИКОВА: У пропаганди институционализације међународне здравствене заштите – основани су институти са конкретним задацима, а такође и пракса спољашње контроле остваривања разрађеног програма, тако да је сваки корак врло строго контролисан. На пример, управо од МОЗ-а Фонда Рокфелер преузета је пракса, која је била темељ важних вертикалних кампања СЗО у искорењивању маларије и других болести у свету. То је акциони план усмерен на конкретне резултате у сузбијању одређене болести, у чијим оквирима се стварају, доносе одговарајући потпланови.

Но, свеједно, главно наслеђе Фонда Рокфелер довољно дуго је остало скривено. Реч је о еугеници и о плановима за смањивање броја становништва. То је најважнији, скривени део историје СЗО у којој Фонд Рокфелер има водећи положај.

Кључну улогу у увођењу идеја еугенике у Фонд одиграо је Џон Рокфелер-млађи, предводник другог поколења Рокфелера. Један од пет синова, Џон Д. Рокфелер III, почео је активније, чак и од оца, да шири идеје еугенике. Васпитан је на малтузијанским идејама. Псеудонауку еугенике усвајао је на Униврзитету Принстон под окриљем управника, члана америчког Друштва за еугенику, професора економије Франка Фетера. Даље, Џон Д. Рокфелер III кратко је ради у Бироу за социјалну хигијену породице – организацији која се бавила контролом рађања, а 1931. године прикључио се савету директора Фонда Рокфелер, где се налазио и Фредерик Озборн, који је умногоме предодредио ново виђење еугенике. За време Трећег Рајха Озборн је лично одобрио нацистички еугенички програм као „најважнији експеримент који је икада спроведен“.

Године 1934. када су нацисти већ били на власти у Немачкој, Џон Д. Рокфелер III је написао оцу писмо у коме је изразио жељу да се бави проблемом пренасељености. Почетком педесетих година прошлог века створен је рокфелерски Савет за становништво. Отпочела је свесна еквилибристика: уместо дискредитованог термина „еугеника“ почели су да користе појмове као што су „популациона контрола“ и „планирање породице“.

ЗАВТРА: Централну улогу у преименовању еугенике и стварања нове обланде око ње припада Озборну?

ЧЕТВЕРИКОВА: Да. Ево једне његове изјаве: „Сама реч „еугеника“ је на лошем гласу у неким областима. Људи једноставно не могу да прихвате идеју да је генетска основа на којој је формиран њихов карактер лоша и не треба да се репродукује у наредном поколењу. Они не прихватају идеју да су они, у суштини, нижа врста.“

Озборн је предоложио да се еугеника прода на великом тржишту у новом паковању. Уместо фраза о уклањању људи ниже врсте кроз принудну стерилизацију, треба говорити о слободи избора величине породице у зависности од квалитета живота. Озборн је видео огромни потенцијал за еугенику у контрацепцији и масовном сексуалном образовању становништва. По његовој замисли човек треба сам да дође до мисли да је некултурно, неправилно, нецивилизовано – имати много деце.

ЗАВТРА: Заиста, овде је тешко нешто приговорити, зато што, као прво, изгледа као да постоји слобода избора, а друго, све идеје се приказују као брига о човеку. Како је реаговала СЗО на ове иницијативе?

ЧЕТВЕРИКОВА: СЗО, покушавајући у почетку да наступи са хуманистичких позиција и вредности, ову идеју је категорички одбацила. Зато је Џон Д. Рокфелер III 1952. године спонзорисао Конференцију о проблемима популације, на којој је и основан Савет за становништво.

После успеха неколико програма Савета, Фонд Рокфелер му је доделио много значајнију суму за развој. А године 1963. Савет је разрадио сопствени програм усмерен на решавање популационих проблема, који су 1982. године дефинисани као Програм науке о становништву. У складу са њом, демографске науке треба да се усмере у три правца: истраживања у области репродуктивне биологије, технологије контрацепције и политичких истраживања. Фактички све се сводило на смањивање броја становника.

Амерички економист, писац и истраживач Вилијам Енгдал поводом овога је написао: „Стари разговори о чистоћи расе и уклањање „људи ниже расе“ су прошлост. Ипак, леопард еугенике није променио своје пеге после рата. Постао је много опаснији у Савету за становништво… Рокфелер је проницљиво препаковао своју дискредитовану расну еугенику и класну идеологију у одело „популационе контроле“. И уместо да се усредсреди на питања унутрашње политике као што су: сиромашни мигранти, умно заостали… он је проширио свој поглед на све земље у развоју, велико море човечанства које је стајало између породице Рокфелер и реализације њених амбициозних послератних програма Новог америчког доба.“

Заиста, преко лица овлашћених од Фонда Рокфелер ове идеје су почеле врло активно да се шире међу чиновницима, пробијајући се у апарат ОУН. На крају, 1962. године на сесији Генералне скупштине ОУН разматрано је питање повезаности броја становника и економског развоја земаља и деловању ОУН у вези са тим.

Средином шездесетих година ОУН је добила мандат за помоћ земљама које врше контролу становништва преко СЗО и УНЕСКО-а. А године 1967. УНЕСКО је заузела позицију која фаворизује планирање породице. Руковођење овим пројектом на себе је преузео Фонд ОУН за активности становништва (од 1987 године – Фонд ОУН за становништво – UNFPA), чији је званични задатак сарадња земаља у развоју и земља чија је економија у транзицији у решењу демографских проблема. Питање је једноставно постављено: ако желите економски раст у држави контролишите наталитет.

Године 1971. Фонд за становништво прелази у надлежност Генералне скупштине ОУН и на тај начи сви учесници Скупштине постају саучесници у његовим актвностима.

ЗАВТРА: Заправо, примењују глобални програм Еугенике?!

ЧЕТВЕРИКОВА: Да, језгро – еугеника, суштина – еугеника! Образлагањем наведених идеја тада се активно бавило неколико „центара мозгова“. Године 1972. на иницијативу Дејвида Рокфелера створен је Римски клуб, који је објавио познати извештај „Границе раста“ у коме се појављује мисао да ће се човечанство, због пренасељености, кроз 40 година сусрести са проблемом недостатка животних намирница.

Пре две године појавио се и познати рад Хенрија Кисинџера „Меморандум 200 о истраживању националне безбедности: последице раста становништва у свету за безбедност САД и њених интереса ван граница“ (National Security Study Memorandum 200, NSSM200). У њему се отворено тврди да растући број становништва у најмање развијеним земљама и земљама трећег света, представља претњу за националне интересе САД, јер повећава ризик настанка политичке нестабилности и нереда. То може довести на власт у тим земљама снаге које престављају опозицију америчкој политици, и бити узрок смањења испоруке сировина које су потребне америчкој економији. Зато је неопходно користити за остваривање својих циљеве националне лидере, средства информисања, образовање и програме међународних организација за ограничење наталитета. Године 1975. амерички председник Џералд Форд прихватио је овај извештај као званичну политику САД.

Шездесетих до осамдесетих година прошлог века активно се шире програми за добровољно ограничавање наталитета кроз праксу планирања породице. Први званичан међународни документ у области демографије је Глобални план акције донет у Букурешту 1974. на Међународној конференцији о становништву и развоју. Програми о становништву почели су да се укључују у агенду помоћи земљама у развоју под паролом да су неопходни за њихов социјално-економски развој.

ЗАВТРА: Колико је средстава за ово издвојено?

ЧЕТВЕРИКОВА: Од средине седамдесетих до средине осамдесетих година прошлог века међународно финансирање програма под вођством САД, када је реч о овом питању, порасло је са 168 на 521 милион долара.

ЗАВТРА: Какав је био укупан ефекат реализације програма за смањење наталитета?

ЧЕТВЕРИКОВА: Значајан. Ако је у периоду од 1960-1965 на једну жену долазило шесторо деце, онда их је у периоду 1985-90 било мање од четири. За 43% смањен наталитет може се приписати ширењу програма за планирање породице.

Но, Фонд Рокфелер популарише и друге методе за смањивање становништва – коришћење такозваних антифертилних вакцина.

Реализација овог програма почела је 1972. године, када је СЗО објединила међународне колективе научника из различитих области и клиничких лекара ради конкретних истраживања, и одредила циљну групу за вакцинацију вакцинама за регулисање фертилности. Заједно са Фондом ОУН за становништво, Светском банком, Програмом за развој ОУН, Фондом Форд и другим организацијама, отпочело је финансирање Програма СЗО за репродуктивно здравље у чијим су оквирима разрађиване и вакцине против зачећа. Само је током првих 20 година на то било протраћено 400 милиона долара.

Биле су потребне вакцине за неутрализацију биолошких функција човековог хорионског гонадотропина (hCG) – хормона који је одговоран за фертилност. Спроведена су озбиљна истраживања о чијим је резултатима написано много чланака. Фонд Рокфелер се, веома далековидо, потрудио да увуче у ова истраживања и научне центре земаља у развоју. На крају је успео да разради прототип anti-hCG вакцине, која ће, како се мислило, довести до појаве савршено новог метода планирања породице.

ЗАВТРА: Како се користе резултати ових истраживања?

ЧЕТВЕРИКОВА: Почетком деведесетих година прошлог века СЗО је отпочела масовне вакцинационе кампање против тетануса међу женским делом становништва Мексика, Никарагве, Танзаније, Нигерије, Филипина. Последице примене тих вакцина били су побачаји и друге компликације које су се јављале код вакцинисаних. Мексички комитет „За живот“ алармирао је јавност. Појавила су се питања: зашто се вакцина против тетануса даје само девојчицама и младим женама узраста од 15 до 45 година? Зашто су је више пута примали? И на крају се открило да те вакцине садрже људски хорионски гонадотропин (hCG) који у додиру са носиоцем тетанусовог токсина стимулише образовање антитела против hCG што жену онемогућава да одржи трудноћу. Управо је то био разлог масовних побачаја и неплодности вакцинисаних. Слично се десило у свим земљама, у 52 земље у којима је вршена вакцинациона кампања и у којима је вакцинисано више од 130 милиона људи. При томе ни једној жени која је добила антитетанус вакцину нису рекли који је прави састав вакцине.

Када откривене чињенице више није било могуће крити, СЗО није објашњавала и није се правдала, једноставно је зауставила ове програме. Ипак, вакцинисане жене, милиони њих, постале су неплодне, а за овај злочин нико није одговарао. Ако је о антифертилним вакцинама написана маса научних радова, о овим, назовимо их „антитетанус“ вакцинама, испитивања су вршена у тајности. Ни једна од њих није била тестирана или лиценцирана за продају и дистрибуцију.

Бивши амерички обавештајни официр Лари Романов у чланку „Поучна прича о СЗО“, написао је да ова организација „испуњава две основне функције: као прво она за своје газде представља инструмент смањивања становништва у свету, и друго, иступа као моћан маркетиншки агент крупних фармацеутских компанија, конкретно, произвођача вакцина“. Романов је назвао СЗО „међународним злочиначким предузећем“ које ствара синтетичке вирусе да би после тога вакцинисало људе против њих.

ЗАВТРА: Чудно је што од стране власти држава у којима су вршени злочини није било одговарајуће реакције?

ЧЕТВЕРИКОВА: Овде је врло карактеристично како су се власти Филипина понашале. Министар здравља ове државе изјавио је да, пошто су вакцине сертификована од СЗО, филипинско руководство није сумњало у поузданост произвођача. Реч је о две компаније из Канаде и Аустралије. Какви су „ауторитети“ ови произвођачи сведочи и познати скандал који се догодио 1980. године када је поменута аустралијска компанија, заједно Црвеним крстом Канаде свесно ширила епрувете са препаратима крви зараженим СИДОМ-ом.

Но, иако су ове чињенице постале јавне никаквих последица за СЗО није било, даље информације о овоме су блокиране. СЗО је одлично увежбала методику лажи и прећуткивања свог учешћа у злочинима.

 

ЗАВТРА: Узимајући у обзир какве моћне силе стоје иза програма за вакцинацију, да ли је изненађење такво понашање СЗО?

ЧЕТВЕРИКОВА: Желим да се задржим на још једном чеду Фонда Рокфелер, које је потом усвојио Фонд Гејтс – то је кампања масовне вакцинације деце у свету од смртоносних дечјих болести.

ЗАВТРА: Коју води Дечји Фонд ОУН (УНИЦЕФ)?

ЧЕТВЕРИКОВА: Да. Године 1990. Фонд Рокфелер покреће Иницијативу за дечју вакцинацију – CVI, која је резултат заједничког рада Фонда, Програма за развој ОУН, УНИЦЕФ-а, СЗО, Светске банке са приватним и државним партнерима, укључујући и владине установе, научнике и произвођаче вакцина.

Наравно, циљ пројекта је било стварање вакцине која ће се давати орално, само једна доза, а која ће бити ефикасна и јевтина и деловати против неколико болести. Година 1994/95 Фонд Рокфелер је издвојио за CVI 2,5 милиона долара, но, то је, испоставило се, било мало. И тада је штафету преузео Фонд Гејтс (званичан назив – Фонд Била и Мелинде Гејтс).

ЗАВТРА: Да ли то значи да је Фонд Рокфелер напустио посао?

ЧЕТВЕРИКОВА: Никако. Он се бави стратешким задацима. А сфере повезане са имунизацијом, вакцинацијом, стављене су у надлежност Фонду Гејтс.

Главна добротворна идеја, од дана његовог оснивања је свеопшта имунизација. Разуме се, Фонд је тесно повезан са Биг фармом и поседује пакете акција таквих фармацеутских компанија као што су GlaxoSmithKline, Novartis, Hoffmann-La Roche, Sanofi-Aventis, Pfizer и друге. А представници ових компанија учествују у управљању Фондом.

Биг фарма се одавно претворила у моћну лобистичку структуру, која одређује не само развој светске медицине, већ и других сфера живота, пошто се здравство преплиће и са социјалном и са образовном средином. Биг фарма је постала један од најважнијих субјеката делатности, повезана са делатношћу банака и ИТ-компанија.

Године 2017. по оценама међународних аналитичара укупно тржиште Биг фарме износило је 1 трилион и 200 милијарди долара. И његов укупни раст је негде 3% годишње.

ЗАВТРА: Све је тако испрплетано, а заправо, то је једна велика хоботница.

ЧЕТВЕРИКОВА: Да, један монструм са више глава. Међу овим компанијама нема никакве конкуренције, оне су све сфере одавно поделиле међу собом. Зато данашња прича о борби за посао између различитих фармацеутских компанија – информација је за необавештеног човека.

ЗАВТРА: Бил Гејтс је финансирао све учеснике трке и њему је свеједно ко ће стићи први зато што се кладио на све?

ЧЕТВЕРИКОВА: Наравно. Када се проучи историја тих фармацеутских компанија, испостави се да је свака препуна скандала и трагичних догађаја. Али, очекивано, то се заборавља, и према њима настављају да се односе као према потпуно респектабилним структурама.

Данас, Фонд Гејтс заузима друго место на листи финансијера кампање СЗО. При чему највећи део средстава одлази на програме вакцинације.

Године 1998. Гејтс је иницирао програм за вакцинацију деце. Услед погоршања рада механизама за ширење вакцинације у сиромашним земљама, године 2000. основана је Глобална алијанса за вакцине и имунизацију – GAVI (Алијанса за вакцинацију). Створена је управо као инструмент за реализацију овог вакцинационог програма који није могла да оствари CVI.

ЗАВТРА: Какав је механизам деловања Алијансе?

ЧЕТВЕРИКОВА: ГАВИ је међународна организација чија је основа државно-приватно партнерство. Међу прокламоване циљеве спада: спасавање дечјих живота, заштита здравља људи.

ГАВИ је постала модел за друге облике државно-приватних организација које су, уз помоћ Гејтса, ницале као печурке после кише. Алијансу ствара Светска алијанса за побољшање исхране – GAIN (Global alliance for improved nutrition). У јануару 2003. године појавио се пројекат „Велики задаци глобалне здравствене заштите“, у оквиру кога су научницима нуђени грантови за најбоље иновационе идеје у области здравства. Године 2012. образован је Светски фонд за иновационе технологије у прехрани са седиштем у Јапану. Године 2013. појавила се „Алијанса за глобалну сарадњу у истраживању спремности реаговања на заразне болести“, у којој Фонд Гејтс игра кључну улогу. Ово је, наравно, далеко од потпуног списка државно-приватних организација из којих вире рогови Фонда Била и Мелинде Гејтс. Механизам њиховог деловања фактички омогућава да приватни интереси дефинишу програме у области здравства, да их озаконе, а онда мобилишу ресурсе, па и државне.

На тај начин гради се нека нова архитектура глобалне здравствене заштите, храњена од државно-приватних структура, где СЗО наступа у улози техничког извршиоца, обезбеђујући свим тим фондовима и пројектима легитимност и статус међународних пројеката. При томе сама СЗО фактички губи свој ауторитет и постаје једна од многобројних структура. Зато се Фонд Гејтс претвара у највећег спонзора, важног играча који може да одређује основне активности у сфери здравствене заштите.

Можемо се присетити изјаве Била Гејтса на конференцији TED 2010. године у Калифорнији, у којој признаје да је помоћу вакцинације могуће смањити становништво на планети за 10-15%. Или можемо навести његове речи које је изрекао када се говорило о неопходности борбе са сиромаштвом и болестима, посебно дечјим, помоћу социјалних мера: „Неки тврде да побољшање здравља захтева искорењивање сиромаштва. Но, није неопходно искоренити сиромаштво у свету да би се искорениле богиње. И није неопходно искоренити сиромаштво да би се самањила маларија. Нама је потребна производња и дистрибуција вакцина.“ Овде је Гејтс крајње циничан и отворен.

ЗАВТРА: Осим вакцина постоје и бројна друга средства која утичу на човеково здравље: електромагнетна зрачења, пестициди за које се још у Трећем рајху знало да разарајуће утичу на ДНК, кућна хемија и друге за нас уобичајене ствари које могу довести до проблема у репродукцији и изазвати друге мутације.

ЧЕТВЕРИКОВА: Потпуно тачно. Промене које се одигравају тичу се свих сфера нашег живота. Међу њима је и дигитализација помоћу које се мења структура мозга. А из свих могућих фондова, све чешће, долазе информације о њиховим плановима да промене човекову природу.

Недавно је СЗО изјавила да четири нова соја КОВИД-а треба да добију називе познате људима. Назвали су их: Алфа, Бета, Гама, Делта. Овде се одмах јавља асоцијација на роман Олдоса Хакслија „Врли нови свет“ јер су касте људи, описане у њему, назване управо тако: Алфа, Бета – то су интелектуално најразвијенији људи, елита, Гама и Делта се користе за тежак физички рад, њихов мозак није сасвим развијен, они врше искључиво примитивне операције. Интересантно је што су сојеве везали за одређене територије: назив Алфа дат је соју из Велике Британије, Бета – из Јужне Афике, Гама – из Бразила (мулати, латиноси), Делта – је припала Азијатима. По америчкој скали Руси улазе у категорију „Азијати“ што значи Делта. У том смислу, немогуће је не разумети да је западна антиковид вакцинација – далекосежни пројекат са непредвидивим последицама за човечанство.

[table id=1 /]

Превод – Александар Мирковић

Обрада превода – ЦЕОПОМ Истина