Србија напредовала – сада скоро половина грађана једва саставља “крај с крајем”

1
Сиромаштво у Србији (Фото: Весна Веизовић/ Васељенска)

Сваки трећи грађанин Србије не може да приушти неочекивани трошак од 140 евра јер толико нема у кућном буџету, сваки десети нема довољно новца да адекватно загреје стан или кућу, док готово сваки други не може да оде на недељу дана одмора ван куће, показују подаци Републичког завода за статистику за прошлу годину.

То је боље него ранијих година, 2016. одмор ван куће није могло да приушти више од 62 одсто грађана, док сваки други није имао за изненадни трошак.

Подаци РЗС за 2020. показали су да је, иако се стопа становништва у ризику од сиромаштва смањује, субјективни осећај сиромаштва код грађана и даље јак. Тако готово половина становника крај с крајем саставља са извесним тешкоћама, док је више од 40 одсто оних који то чине тешко или веома тешко. Свега 12 одсто је оних који су рекли да месец могу релативно лако или веома лако да прегурају са приходима које имају.

Прошле године стопа ризика од сиромаштва била је 21,7 одсто, за 1,5 одсто мање него годину раније, а 4,2 мање него 2016. године.




Стопа ризика од сиромаштва уствари представља проценат људи чији су расположиви приходи нижи од прага ризика од сиромаштва, који је прошле године за једночлано домаћинство био 22.000 динара месечно у просеку. Тај праг ризика од сиромаштва за домаћинства са двоје одраслих и једним дететом млађим од 14 година био је 39.600 динара, док је за четворочлано домаћинство са двоје одраслих и двоје деце 46.200 динара.

И ту се ситуација поправила, јер је праг за једночлана домаћинства пре пет година био 14.680 динара, а за четворочлана 30.828 динара.

Ако се погледа према старости, највише у ризику од сиромаштва су најмлађи, свако четврто дете до 18 година је у том ризику, док ништа мање нису угрожени ни млади од 18 до 24 године, којих је прошле године 23,6 одсто било у овој категорији. У ризику од сиромаштва су најмање они између 24 и 54 године, таквих је 2020. године било 19,6 одсто.

Најмањи ризик од сиромаштва је, према подацима РЗС, у оним домаћинствима где има троје или више одраслих, без деце, док је ризик највећи у породицама са двоје одраслих и троје или више деце, таквих је 37 одсто. У односу на 2016, али и све године до прошле, ово је помак јер је ризик од сиромаштва за домаћинства са троје и више деце био већи од 50 одсто.

Иако се проценат самохраних родитеља који су у ризику од сиромаштва смањује, пре пет година више од 40 одсто њих је било у ризику од сиромаштва, он је и даље висок те је у 2020. готово трећина оваквих домаћинстава била на граници сиромаштва, тачније 31 одсто њих.




Директор Центра за социјалну политику Жарко Шундерић каже за Данас да сада имамо тренд смањења јер су висока неједнакост и висока стопа ризика од сиромаштва раније били већи због одређених методолошких ствари, које нису суштински усаглашене на нивоу Европске уније. Завод сада, како каже, примењује другачију методологију и то је добро јер су ово сада реалнији резултати.

“Прича о релативном сиромаштву и тој стопи ризика од сиромаштва, што и сам Еуростат каже, не показује сиромаштво, већ је то мера неједнакости. Зато ми у Центру заговарамо да се у Србији и земљама које имају високу стопу сиве економије рачуна апсолутно сиромаштво, а то подразумева мерење по потрошњи. Јер заправо људи троше и производе за своје потребе, а то се не види у приходу”, напомиње Шундерић.

Стопа апсолутног сиромаштва, наглашава он, говори о стварном сиромаштву и томе колико је сиромаштво распрострањено.

“Kод нас је то неких седам одсто или 500.000 људи. То је најсиромашнији део сиромаштва, ком ви заправо помажете, је нема шансе да се новац дели на 25 одсто популације, то не постоји нигде”, каже наш саговорник.




Зато ове стопе које мере ризик од сиромаштва саме по себи нису довољно прецизне и не говоре колико је сиромашних, већ говоре о стопи неједнакости.

“Примера ради, у Луксембругу имају исто неких 15 одсто оних који су у ризику од сиромаштва. Али они тамо су у ризику од сиромаштва зато што им је приход испод 1.500 или 1.700 евра, што је далеко од приче о сиромаштву. То је уствари прича о неједнакости унутар тог друштва”, напомиње Жарко Шундерић.

Сиромаштво у ЕУ

Стопа ризика од сиромаштва и социјалне искуључености у Србији је прошле године била на 29,8 одсто, док је исте године, према подацима Еуростата, 21,9 одсто становника ЕУ било у овој категорији, што је неких 96,5 милиона становника.

Од тог броја, само у ризику од сиромаштва у ЕУ је у 2020. било више од 75 милиона становника. У највећем ризику од сиромаштва у ЕУ су Румуни, сваки трећи (35,8 одсто), Бугари, Грци, Шпанци, док је најмања стопа у Чешкој, свега 11,5 одсто становника, али и Словачкој 13,8, Словенији 14,3 одсто. Више од четвртине од укупног броја становника који су на граници сиромаштва и социјалне искључености, односно 27,6 милиона људи је током 2020, према Еуростату, било озбиљно материјално угрожено.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Lj. Bukvić / Данас

1 Коментар

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.