Нема краја инфлацији: Расту цене хране али и трошкови у пољопривреди

Цене пољопривредних производа домаћих произвођача порасле су за годину дана готово за четвртину – 24 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику за август. Највише је поскупело воће – 58,5 процената. Истог месеца претходне године, раст цена забележен је у групама: стока и живина (11,3 одсто), индустријско биље (42,9), жита (24,6).

Ипак овај сектор у Србији али и у Европи притискају све већи трошкови поскупљења енергената, вештачког ђубрива, семена, хране за животиње, на шта је недавно упозорила Европска комисија.

У извештају о краткорочним прогнозама за јесен 2021. дати су изгледи за сваки пољопривредно-прехрамбени сектор. Кључни податак је да су цене сировина на европском тржишту знатно порасле. Само су енергенти од децембра 2019. до септембра ове године, поскупели 38 одсто, што је имало знатан утицај на цене ђубрива које су у том раздобљу повећане за 78 одсто.

ЕК међутим сматра да постоје изгледи да ће откупне цене ратарских култура бити високе и да би произвођачи могли делом да ублаже веће трошкове. Производња житарица на нивоу ЕУ је у порасту и очекује се за пет одсто већа укупна производња у односу на 2020. Највећи утицај на тај резултат има већа производња пшенице која се процењује на 131 милион тона, што је 11,9 одсто више него прошле године.

Када је реч о шећерној репи, процењује се да би производња могла да досегне 113 милиона тона, што је повећање од 13,6 процената у односу на протеклу сезону. Поскупљује и шећер, а јулска цена од 400 евра по тони, последњи пут забележена је још 2017. Јечма ће бити за четири одсто мање, док прогнозе за кукуруз остају добре нарочито у Француској, Румунији и Пољској са предвиђеним приносима од 68,8 милионима тона.

У извештају се наводи да се тржиште свињског меса у ЕУ сусреће с проблемима због знатног раста производње од 4,1 одсто у првој половини 2021. у комбинацији са смањењем потражње. То је довело до пада цена, при чему су произвођачи суочени с високим трошковима. Међутим, очекује се успоравање повећања производње, с овогодишњим укупним растом од 1,7 процената. Сектор живинарства такође пролази кроз изазовну ситуацију, с трајним последицама услед присуства птичјег грипа, смањене потражње у угоститељском сектору и високих трошкова хране. Очекује се да ће се производња смањити за 0,9 одсто у 2021. Истовремено, извоз из ЕУ биће под утицајем забрана у вези са инфлуенцом птица, што ће довести до пада извоза од пет процената у 2021. години.

[table id=1 /]

Ивана Албуновић / Политика