Порекло династије Романов

Обично се наводи да је династија Романов (рус. изговор са аканијем: Раманоф) владала од 1613. до 1917. године. Тек током ХIХ века, чланови руске царске породице почињу да користе ово презиме (рус.: фамилия). Пре тога користили су само лично име и отчество (име оца са додатком који се завршава на „ич“). Линија царског рода који је почео да влада од 1613. године, изумрла је у мушкој линији још 1762. године, упокојењем руске императорке Јелисавете, ћерке Петра Великог. Јелисавету је наследио њен сестрић, Карл Петер Урлих (рус.: Пётр III Фёдорович), син њене сестре Ане Петровне и Данца Карла Фридриха, херцега од Холштајн-Готорпа. У историји, Петар III је остао у сенци своје супруге Катарине II Велике (Софија Аугуста од Анхалт-Цербста), али он је оснивач посебног владарског рода руских Холштајн-Готорпа (рус.: Гольштейн-Готторп), односно Холштајн-Романових, који су владали до 1917. године.

Кратко, Русијом је 1740. и 1741. године владао Иван VI Антонович (унук Ивана V, брата Петра Великог), који је по оцу припадао немачком роду Брунсвик-Линебург (потомци средњовековних Велфа). Заправо можемо говорити о три династије које су владале Русијом од 1613. до 1917. године: „правим“ Романовима (1613-1740. и 1741-1762), Линебурзима (1740-1741) и Холштајн-Готорпима (1762-1917). Породичним споразумима Русија је у ХVIII веку избегла ратове који су се у том столећу водили због изумирања владарских династија (Рат за шпанско наслеђе, Рат за аустријско наслеђе, Рат за пољско наслеђе). Нпр. прави Хабзбурзи су изумрли још 1780. године, са Маријом Терезијом (1780). Њен син Јозеф II, није био прави Хабзбург, већ припадник лоренске (лотариншке) династије. Отац Марије Терезије, Карло VI, донео је 1713. године документ под називом Прагматична санкција, којим је династију Хабзбург продужио на потомке по женској линији. Касније су и друге европске династије усвојиле Прагматичну санкцију.

Први владар из династије Романових, био је Михаил (1613-1645), а највећим делом његове владавине Русијом је заправо управљао његов отац, патријарх московски Филарет. Филарет, односно Фјодор Никитич, користио је презиме Романов пре монаштва, али његови потомци га нису користили. Бојар Роман је био деда патријарха Филарета. Филарет (Фјодор) је присилно замонашен у време владавине цара Бориса Годунова (1598-1605), јер је као близак сродник Борисовог претходника Фјодора I Ивановича представљао потенцијалног кандидата за царско звање. Наиме, сестра оца Фјодора Никитича, тј. његова тетка Анастасија, је била прва жена цара Ивана Грозног и мајка цара Фјодора I. Пошто су са Василијем IV Шујским изумрли сви потомци полулегендарног викинга Рјурика из IХ века, Земски сабор је за цара 1613. године изабрао Филаретовог сина Михаила за цара Русије.

Породица којој су припадали Филарет и његов син Михаил, у претходним вековима је мењала презиме (Кошкин, Јурјев, Захарин, Романов). Руски родослови су забележили да потичу од извесног Андреја Кобиле. У руским летописима Андреј Кобила се спомиње само једном: 1347. године, када га је московски кнез Симеон Горди послао у град Твер, како би довео његову невесту. Бархатна књига из 1687. године, састављена на основу старих руских родослова, каже да је Андреј Кобила био пореклом из Пруске земље. Пруси, односно Боруси, су били народ балтијског порекла, сродни Литванцима, Летонцима и још неким изумрлим народима (Јатвјази, Гољади итд.) У некој даљој прошлости, постојала је заједничка балто-словенска грана Индоевропљана. Од хипотетичког балто-словенског језика се издвојили прабалтијски и прасловенски језик. Неки лингвисти процењују да се то десило око 1500. г.п.н.е, а неки тек 500. године у време сеобе народа.

Према предању, Андреј Кобила је био потомак пруског поглавице Гланда Камбиле, који је у ХIII веку побегао из своје земље угрожене од римокатоличког Тевтонског реда. Немачки Тевтонски ред је покорио Пруску и германизовао је. Гланд Камбила је наводно ступио у службу Александра Невког, руског кнеза који је зауставио шведске и немачке нападе на руске земље. Историчари су утврдили да је Гланд Камбила измишљен у ХVII веку и да вероватно никада није ни постојао. Уколико је Андреј Кобила доиста имао порекло од неког балтијског народа, није ни морао да потиче са запада, јер је на простору Русије некада живело неколико балтијских племена. Сам назив Москва потиче из балтијских језика, а балтијско племе Гољади је живело око Москве у време њеног оснивања 1147. године.
Историчар В. Коњев је 1995. године утврдио да породица Андреја Кобиле вероватно потиче из околине града Костроме на горњој Волги, северозападно од Москве. У околини овог града налазили су се најстарији поседи предака цара Михаила. Појавиле су се и теорије о родбинској вези српског јунака из Косовске битке (1389) Милоша Кобилића са Андрејом Кобилом. Ову родбинску везу је тешко доказати, али љубитељима историје делује изузетно занимљиво.

аутор текста: Душан Јевтић / Васељенска

[table id=1 /]