Где се запослити за 300 евра у земљи робова?

Србија је била пред банкротом, економским урушавањем после којег сутра никада свануло не би. А онда се попут суперхероја јавио он. Корпулентан, најмлађи старац међу младима, радикални постмодерниста, та свежа тридесетогодишња шешељевска крв направила је од Србије земљу коју ће спасити доброћудни Самарићани, страни инвеститори који су на себе преузели ту жртву свесрпског спасења. А како и не би, када за сваког запосленог роба добијају десетине хиљада евра субвенција државе, све зарад бројки о новозапосленима којима ће се хвалити на РТС-у и Пинку.
Субвенције су орочене, а сада након десет година полако долази време отрежњења када се правимо да не видимо како су и радна места орочена на идентичан период.

Долазе и бирају између Србије и Папуа Нове Гвинеје. Између црних и белих робова, искључиво у односу на то где ће зарадити тај психотични екстра профит. Предност Србије су школовани млади људи који таворе без посла годинама, који радили не радили и даље „клошаре код кеве и ћалета“ јер од плате не могу себи да приуште плаћање кирије и иоле пристојан живот, пише Луфтика.

Увек је било лакше када се гладна уста скупе око једног казана. А шта се дешава у тим фабрикама љубави, том Леонију, Леару или Аптиву, као и у овој новој Вучићевој фабрици чоколаде у Новом Саду на којој му је честитао и Чарли лично (Џони Деп).

Доктор ортопедије из Лесковца годинама се суочава са новом врстом дегенеративних промена које у пракси уочава код врло специфичног друштвеног слоја. Ради се о радницима Аптива, фабрике која је слика и прилика економског развоја на којем се држава Србија базира.

Аптив синдром

Доктор Александар Рангелов је из тог разлога именовао и нову болест – Аптив синдром.

“Улазе тихо, наступају скромно, уздржани су и говоре мало. Имају подочњаке, немају осмех. Углавном су у питању жене. Често младе мајке. Лепе су и достојанствене иако су испијене и скрушене. Делују као да их гризе савест, као да су нешто некоме скривиле, неког разочарале, изневериле. Као да су се бориле и изгубиле. Као да у нечему нису успеле, а успех се од њих очекивао. То су очекивале њихове породице. Њихова деца, њихови стари родитељи, њихови мужеви. Непријатно им је. Болују од упале тетива и тетивних овојница, од упале припоја мишића, од лумбага, ишијаса, компресивних неуропатија. Најчешће пате од хроничне трауматизације тетива које се 12 сати дневно тару о зидове телесних канала безброј пута пролазећи кроз њих у пределу шаке, ручног зглоба и подлактице “– писао је и на свом Фејсбуку овај ортопед из Лесковца.

Аптив је добио и награду Града Лесковца иако су се у јулу радници у овом граду побунили због дванаесточасовног радног времена. Недавно су потраживали и нове раднике у Нишу, а заинтересоване су мамили „веома добром радном атмосфером, превозом до посла, обуком пре започињања самосталног рада, приликом за имплементацију сопствених идеја, лични развој и уговор о раду директно са послодавцем“.

Колико је сјајна и бајна та радна атмосфера може се чути нашироко на основу праксе доктора Рангелова, као и на основу сведочења пребеглих радника који више нису могли да издрже те изваредне услове за лични развој.

“Отказ сам дала због психичког малтретирања, понижавања. Изгубила сам себе, нисам имала довољно стрпљења ни за рођено дете” – рекла је Јелена Живковић (41) која је тачно годину дана радила у погону компаније Аптив.

Она је због исцрпљености и психофизичког малтретирања одлучила да је овој „идили“ дошао крај, те је сада срећна иако нема сталан посао.

“Поново се смејем” – казала је она.

Она се надала напредовању и плати од око 55.000 динара, али је за годину дана на крају само једног месеца примила 54.000. Остали плате нису прелазиле цифре 46.000 или 47.000 динара.

„Аптив“ у Лесковцу запошљава око 4.000 радника, али је, према речима представника синдиката те фабрике, око 900 запослених отишло на боловање јер су две недеље морали да раде по 12 сати дневно.

Представници синдиката су такође истакли да је протеклих дана испред фабрике нон-стоп дежурала Хитна помоћ јер су раднице при крају дванаесточасовног напорног рада падале у несвест.

Вучић и фабрика чоколаде

Александар Вучић недавно је рекао како у Србији нико никада није производио чоколаду, а да ћемо сада захваљујући швајцарској компанији и ми ту привилегију коначно осетити. Како је то смислио председник да нико код нас није производио чоколаду, врло је занимљиво и инспиративно питање.

Но, овде се ради о нечему много важнијем. Швајцарска компанија зове се „Бери Калебо“, а држава Србија субвенционисала ју је са 14,2 милиона евра.

Оно што председник Србије није пренео јавности је да су против ове компаније пред америчким судовима у току судски процеси због дечијег ропства. Бери Калебо је једна од компанија која злоупотребљава дечију радну снагу која им без надокнаде ради на плантажама какаа.

Како новинарима није био дозвољен улазак у фабричка постројења, председник Вучић своје одушевљење пренео је путем Инстаграма.

“Честитам Новосађанима! Живела Србија” – одушевљен је био председник, док је ништа мање еуфоричан био и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић бирајући изразе „нестварно и фантастично“.

Партија и братија

Када се погледају цифре и услови које је Србија понудила инвеститору, ова вест звучи нестварно. Према ранијем писању портала Радио 021, швајцарска компанија добила је 14,2 милиона евра од државе у виду субвенција и бесплатног земљишта, а заузврат обећала да ће до краја 2023. године уложити најмање 45 милиона евра у производњу.

“Као подршку запошљавању фабрика је од државе добила 12 милиона евра, а добила је и 20.900 квадрата земље вредности од 2,19 милиона евра. Остатак плаца Швајцарци су купили од „Мопс инвеста“ који је делом у власништву директора Гранд продукције Саше Поповића, а делом у власништву фирме „Бавариа Моторад“ чији је власник члан Главног одбора Српске напредне странке Остоја Мијаиловић – наводи овај портал, истичући да се Србија обавезала да ће компанији Бери Калебо етапно уплаћивати субвенције, а она ће исто тако етапно запошљавати раднике” – најмање неколицину годишње.

Наводно, швајцарски гигант се обавезао да ће до краја 2023. године запослити „најмање 100 радника“. Додатан куриозитет што ће Србију ових 100 нових радих места у фабриц чоколаде коштати чак 12 милиона евра, с обзиром да се Влада обавезала да ће субвенције владе по сваком раднику бити чак 120.000 евра.

Заузврат, будућим радницима се обећава да ће основне плате у Бери Калебо бити „најмање 20 одсто веће од минималца у Србији“. Овим ће се радници Бери Калебо у Србији, с платом око 40.000 динара, придружити гомили јефтине радне снаге из Африке, због чега су против те компаније покренути и судски спорови.

Деца робови

Међународни заговорници за људска права (ИРА) из Вашингтона покренули су обједињену тужбу против компанија, међу којима је и Бери Калабо, због дечијег ропства. На суђењу које је почело у фебруару пред америчим судом сведочило је осам дечака, бивших робова, који су рекли да су били присиљени радити без плате на фармама какаовца у једној западноафричкој земљи.

Тужитељи, који су сада пунолетни, траже одштету због „присилног рада“ и даљња накнада за „неоправдано обогаћивање, немаран надзор и намерно наношење емоционалне боли“ тврде из ИРА. Студија НОРЦ -а на Универзитета у Чикагу показала је да је у току сезоне 2018/2019 године 1,56 милиона дечјих радника било укључено у производњу и бербу какаа на плантажама на Обали Слоноваче и Гани.

Не могу сви да буду Дидије Дрогба или Новак Ђоковић, али има посла ко хоће да ради. Хвала Вучићу. Захваљујући његовој политици субвенција живот се обрушава свом силином на вас уколико сте из Обале Слоноваче или Србије. Готово да и нема неке разлике. Једноставно ту сте да стварате профит и те бедне минималце подгузни шефови ће исплатити својим захвалним робовима који ће ћутати уместо да се побуне и траже оно што им припада.

[table id=1 /]

Луфтика