Једанаест кључних питања и одговора на тему Сребренице

6
(Фото: Википедија)

Све што сте знали или мислили да знате о топониму Сребреница и ономе што он обухвата, а сада након наметнутих одредби Валентина Инцка можда не смијете ни да питате.
1. Да ли је био геноцид?

– Не, из више разлога, између осталог јер број жртава је далеко мањи него у Руанди, Kамбоџи, Независној Држави Хрватској, у геноциду Турака над Јерменима и тако даље. Знак једнакости се, дакле, не може ставити. Потребно је имати у виду да је концепт „локалног геноцида“ заправо развио професор исламског права Шериф Басиуни, иако тај концепт нема упориште у Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године.



2. Да ли је био злочин против човечности?

– Било је више паралелних злочина против човечности (на више локација). Дакле, масакр који је направљен је више од злочина против човечности, мање од правог геноцида.

3. Докле ће неспоразуми око ове теме трајати?

– Док правни експерти не преформулишу (у званичним међународним документима) појам геноцида и не уведу нови термин који би се односио на овакве трагичне догађаје – темин који ће означавати масакре мањег обима од геноцида, а већег од злочина против човечности.

4. Има ли политички инспирисаних манипулација око описа страдања Сребреничана?

– Има, пре свега у прикривању статуса погинулих (војници у борби и заробљеници).

5. Има ли манипулација око Меморијалног центра Поточари?

– Да и то не мало.

6. Да ли су пресуде Трибунала у Хагу коректне по питању плана за извршење масакра?

– Не, првенствено јер не обухватају бошњачку одговорност.

7. Да ли би било исправно и добро укинути Републику Српску због пресуђеног геноцида?

– Не, прво са становишта историје, јер је 50 година раније у НДХ (којој је БиХ припадала), извршен доста обимнији геноцид и то над Србима. Други, веома битан разлог је што постојање ентитета штити безбедност свих становника БиХ, самим тим и свих у окружењу јер би неминовно били увучени у нови сукоб уколико би до њега дошло.

8. Да ли се треба поклонити невиним жртвама Сребренице из јула/ августа 1995?

– Апсолутно да, као и свим другим невиним жртвама. Невини појединци нису били криви што су живели у истој етничкој групацији са онима који нису били невини, а страдали су заједно са њима.

9. Да ли, због помирења, треба прихватити тврдње и пресуде да је почињен геноцид, али да су одговорни појединци а не цео српски народ?

– Не, између осталог јер временом ће се заборавити имена осуђених и остаће само придев „српски“ уз реч „геноцид“ и тиме би неоправдано добили „етикету“.

10. Да ли треба прихватити аналогије које пласира политичко Сарајево и поједини западни центри, са нацистичком Немачком?

– Апсолутно не! Јер, поред осталог, контекст је дијаметрално супротан и јер је исход збивања много другачији.

11. Да ли Наташа Кандић, Соња Бисерко, Жене у црном и др. говоре истину?

– Говоре само селективну истину, а селективна, искривљена истина није права истина и зато су критике на њихов рад оправдане.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Ј. Беочанин/Фронтал.рс

6 Коментара

  1. Rat, građanski rat i zločini genocida

    Prva stvar oko koje se slažu gotovo svi autori koji se bave proučavanjem genocida
    jeste da pažljivo treba napraviti razliku između genocida s jedne i rata i građanskog
    rata s druge strane. U savremenom smislu te reči, rat obično podrazumeva sukob
    praćen nasiljem koji se odvija između dve ili više suverenih država, koji se
    prvenstveno vodi između pripadnika njihovih oružanih snaga.
    To može da podrazumeva i znatan broj vojničkih žrtava. Zbog uvođenja prakse “totalnog rata”, koja se naročito primenjivala tokom Drugog svetskog rata u 20. veku, čija je jedna od
    posledica bila teškoća u pravljenju razlike između boraca i onih koji to nisu bili,
    takođe može doći do velikog broja civilnih žrtava. Međutim, vojne i civilne žrtve rata
    ne smatraju se žrtvama genocida. Isto važi i kada se radi o građanskom ratu.
    Građanski rat podrazumeva sukob praćen nasiljem koji se odvija između dve ili više
    naoružanih i organizovanih strana u jednom društvu, koje su prethodno bile u sastavu
    iste suverene države. Američki istoričar i sociolog, Charles Tilly, okarakterisao je
    takvo stanje kao “stanje revolucije” ili kao stanje “višestrukog suvereniteta”.
    Umesto jedne suverene države koja je ranije postojala i koja je imala glavni monopol nad
    nasiljem na celoj svojoj teritoriji, sada na toj istoj teritoriji postoji nekoliko naoružanih
    strana, koje se bore oko te države, a svaka od njih tvrdi da ima monopol nad nasiljem,
    dok je prethodni monopol na centralnom nivou rasparčan i srušen.

  2. Ono po čemu se genocid u načelu razlikuje od rata ili od građanskog rata jeste to što
    je, kod genocida, jedna strana – progonitelji i počinilac genocida – naoružana i
    organizovana radi primene sile, dok je druga strana – progonjeni i žrtve – nenaoružana
    i neorganizovana i stoga nije u stanju da primenjuje silu.
    Ove tvrdnje jasno odražavaju nekoliko definicija koje smo citirali, a naročito definicije
    koje su dali Charny, Chalk i Jonassohn, kao i Feinova. Genocid nije ni rat niti
    građanski rat, već spada u oblik jednostranog, a ne dvostranog ili višestranog, ubijanja.

  3. U Srebrenici nije POČINJEN GENOCID
    ta LAŽ je bila medijska priprema za sledeća DVA stvarna GENOCIDA nad SRBIMA

    Slučaj Srebrenica medijski pripreman, predimenzioniran i svesno iskrivljen da bi se stvorila slika o „zlim genocidnim Srbima“ i tako ublažila kritika javnosti za stotine hiljada proteranih Srba iz Kninske Krajine (samo dvadeset dana posle navodnog genocida u Srebrenici).
    Bombardovanje Republike Srpske (samo mesec i po dana posle navodnog genocida u Srebrenici), zatim bombardovanje Srbije (kao izgovor da se na KiM ponovo ne dogodi navodni genocid u Srebrenici) i tako dalje.

  4. UN zaštićena zona a PUNA NAORUŽANIH ZLOČINACA
    U Srebrenici legitimna vojna akcija VRS
    u kojoj srbska vojska NIJE počinila ni ratni zločin a ni genocid
    Posle legitimne vojne akcije vojske RS se u Srebrenici desio RATNI ZLOCIN,
    u kome do danas nije preciziran broj zrtava.
    Masakr u Srebrenici je organizovan od strane CIA, MI6 i francuske DRM,
    a preko paravojne formacije Škorpioni koja je bila direktno pod njihovom kontrolom.
    „Vojska Republike Srpske i Ratko Mladić nad njima nisu imali nikakvu kontrolu,
    niti bilo ko iz Glavnog štaba VRS.
    U jedinici su bili profesionalni plaćenici, koji su regrutovani od strane ovih službi“,
    U konkretnom slucaju Srebrenica je neosnovana, neodrživa kvalifikacija GENOCID.
    U slucaju turskog GENOCIDA nad jermenskim narodom, nemackog nad Jevrejskim i drugim narodima i ustaskog nad srpskim narodom u poredjenju sa
    slucajem Srebrenica nije relevantna iskljucivo razlika u BROJU ZRTAVA.
    U ova tri gore navedena GENOCIDA (Nemacka, Turska, NDH)
    pobijene su deca zene stari mladi mocni i nemocni, tj, SVI.
    U Srebrenici nisu ubijane ni zene ni deca, i zato se
    RATNI ZLOCIN ne moze kvalifikovati kao GENOCID…

  5. „Devet srebreničkih pitanja:

    1. Ako je Srebrenica bila demilitarizovana i zaštićena zona, kako to da je ona koršćena za „odmor, obuke, opremu i napade Orićevih jedinica na srpske položaje“ (izveštaj generalnog sekretara UN od 16. marta 1994. i 30. maja 1995. godine)?
    ——-
    2. Ko je od posmatrača UN i predstavnika velikih sila, iako su znali kolika je tenzija između zaraćenih strana, dozvoljavao Naseru Oriću da Srebrenicu kao „demilitarizovanu zonu“ koristi praktično kao vojnu bazu (izveštaj Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju, april 2002. godine)? Da li su tako i oni višestrano umešani u planiranje i izazivanje etničkih sukoba u Srebrenici?
    ——-
    3. Da li je Alija Izetbegović preko svog srebreničkog zapovednika, po zlu poznatom Naseru Oriću, mesecima i mesecima pre jula 1995. godine, svesno napadao i ubijao Srbe, želeći da ih isprovocira da uzvrate udarac na Srebrenicu, koja je trebalo da posluži kao mamac i žrtveno jagnje za aktivno uključivanje NATO-snaga u sukob? Da li je zaista tačno da je američki predsednik Bil Klinton rekao Izetbegoviću da mora biti ubijeno više od 5.000 muslimana ako želi da NATO napadne Srbe?
    ——–
    4. Da li je Naser Orić, po Izetbegovićevom naređenju, neposredno pre jula 1995. godine, bio planski povučen iz Srebrenice sa svojim ljudima, ostavivši za sobom na hiljade ljudi bez komande?
    ——–
    5. Da li je veliki deo muslimanskih vojnika pokušao proboj prema Tuzli i Žepi? Da li je tačno da se na hiljade muslimanskih vojnika probilo i godinu dana kasnije prijavilo OEBS-u za glasanje na izborima? Gde su ti „nestali“ ljudi sada?
    ——–
    6. Gde su dokazi? Gde je 8.000 leševa? Koliko ih zapravo ima? Kako se sprovodi i ko sada sprovodi obdukciju leševa?
    ———
    7. Gde su famozni satelitski snimci Sjedinjenih Američkih Država koji pokazuju stravične srpske zločine, a na koje se pozivala Medlin Olbrajt? Zašto je stavljen embargo službene tajne na te navodne satelitske snimke sledećih 30 do 50 godina, od strane američke, britanske i francuske države? Zašto ih ne pokažu javnosti?
    ———-
    8. Zašto se ne izvrši detaljna analiza tačnosti svedočenja glavnog haškog svedoka Dražena Erdemovića, koji svedoči da je za nepuna četiri sata, zajedno sa još sedmoricom ljudi koje poimenice navodi, ubio 1200 ljudi i gde je nestalo tih 1043 leševa..?
    jer je kasnije na tom mestu pronađeno 157 leševa?
    ————
    9. Zašto niko od preostale sedmorice iz Erdemovićeve grupe, koji su navodno pobili 1200 ljudi, nije uhapšen, procesuiran i izveden pred lice pravde, iako se zna ko su i gde trenutno žive? Da li se neko plaši da „glavni svedok“ ne postane „lažni svedok“?

  6. 8. фебруар 2013.
    Швајцарски посланик: Срби жртве у Сребреници!

    Цирих – Посланик у парламенту Швајцарске Донатело Пођи упозорава да
    се у Сребреници десиo злочини, али жртве су били Срби
    – 3.280 особа о којима постоје јасни подаци, од којих чак 70 одсто цивила!
    Он истиче да су многа дешавања на Балкану деведесетих година прошлог века
    била део пропаганде и посебно указује на чињеницу да су велике српске жртве у Србреници и на Космету прећутане на Западу.

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.