Да ли Костић преузима део Тодорићевог царства

Може ли група српских тајкуна да преузме део највећег хрватског пословног система. Овако гласи наслов текста у једном од најтиражнијих хрватских медија, објављен убрзо пошто је потврђено да је Сбер банка, продала своје банке у средњој и источној Европи банкарској групацији у власништву Миодрага Костића. Уговор је потписан са АИК банком из Београда, Горењском банком из Крања и компанијом „Агри Европа” са Кипра.

Једна од највећих руских банака Сбер иначе је и највећи поверилац у „Фортенова групи”, правном следбенику хрватског „Агрокора” и власнику око 40 одсто њених акција. Ипак, та банка је пре неколико месеци најавила да ће у наредних годину, две смањити своје присуство у Европи. У међувремену продати су „Фриком” и „Ледо” који су и радили у оквиру система што се у пословним круговима тумачило као почетак реализације овог плана.

Због тога не чуди интересовање медија у региону да ли ова купопродаја у банкарском бизнису има и другу, „тежу” позадину. Односно, да ли бизнисмен Миодраг Костић на мала врата улази у власништво компанија које су некада припадале пословном царству Ивице Тодорића. Ако је раније било на нивоу спекулација чини се да је власник „МК групе” сада све ближе том циљу, уколико га уопште и има.

Најновијом трансакцијом српска страна забринула пословну јавност у Хрватској која нагађа да је тиме власник „МК групе” све ближи знатном уделу у „Фортенова групи”

„Политика” је и овим поводом контактирала АИК банку и „Фортенова групу”. Упитани да нам разјасне да ли преузимањем Сбер банке, као највећег повериоца у „Фортенова групи”, „МК група” постаје власник удела у „Фортенова групи” у којој послују компаније попут „Конзума”, „Меркатора”, зрењанинског „Дијаманта”, „Мивеле” из Трстеника… у АИК банци су нам одговорили:

– Не. АИК банка а. д. Београд потписала је купопродајни уговор о преузимању Сбер банке Србија а. д. Београд, као део заједничког уговора потписаног између Сбер банке Јуроп АГ и АИК Банке а. д. Београд, Горењске банке д. д. Крањ и АЕЦ лтд. о куповини Сбер банке субсидијара у пет земаља, а не само у Хрватској.

У Хрватској сматрају да је је реч о сигурно најзначајнијем преузимању на подручју бивше СФРЈ. Последице би, како наводе, могле да утичу на нову прерасподелу пословних снага и преузимању регионалне доминације једног човека. Јер само малопродајна мрежа „Фортенова групе” укључује око 2.500 продајних места компанија „Меркатор” и „Конзум” са 39.000 запослених на пет тржишта у региону са готово 20 милиона становника.

У „Фортенова групи” су међутим били нешто конкретнији у негирању нагађања о позадини ове банкарске трансакције. За наш лист су рекли да наведена продаја подружница ни на који начин не утиче на власништво Сбер банке Русија у „Фортенова групи” и да је она и даље њен највећи појединачни деоничар. Када је „Агрокор” 2017. запао у финансијске проблеме, почеле су и спекулације ко би од домаћих крупних капиталиста могао да преузме неке од његових најуспешнијих компанија у Србији. Као потенцијални купци помињани су Мирослав Мишковић, Родољуб Драшковић али и Миодраг Костић који се регионално позиционирао у аграрном бизнису, туризму, банкарству, енергетици…

Драган Муњиза, бивши председник управе „Конзума” а сада консултант и власник компаније „Јаков Виктор” изјавио је за „Политику” да ако се занемари национализам у Србији, Хрватској и Словенији добро је да успешни домаћи бизнисмени преузимају послове који су битни јер је то у интересу региона.

Наш саговорник сматра да ако је неко желео да се реши деоница, онда је Костић био добар избор. Према његовој оцени, он је побољшао пословање компанија које је раније купио у региону и спасао Горењску банку иако је у Словенији постојао велики отпор пред преузимање.

– Ја то поздрављам. Да ли ће се Руси повлачити из „Фортенове”? Рекао бих да је Костић кандидат уз неколико других пословних људи у региону да преузме део тога. А да ли постоји нека друга позадина и да ли ће се то препустити одабранима у то не бих улазио. Чини ми се да се то препушта доказано најспособнијима – каже Муњиза.

Уверен је да „Фортенова” неће бити већински руска али је питање да ли ће неки други акционари из Европе или Америке то преузети или предузетници из региона. „Ледо” и „Фриком” су отишли израелско-британском фонду, али сматра да је код бизниса који су компликованији логично да то узму доказани предузетници.

– Сви знају вредност „Фрикома”, „Леда”, „Меркатора”. А за неке друге компаније знају само регионални играчи који ће их можда и преплатити у почетку јер им је познат потенцијал који можда није исказан у билансима добитка или губитка – наводи наш саговорник. Упитан зашто би Руси у тренутним околностима излазили из изузетно исплативог бизниса са храном, Муњиза одговара да је реч о државној руској банци која разуме да ће бити компликација и кризе у региону и свету и „купи новац који никада у будућности неће моћи да добије”.

[table id=1 /]

Политика