Значај вере, наде, љубави и молитве

Значај вере, наде, љубави и молитве

(фото:Балканска геополитика)

Некад и сад

Српска и Руска православна црква 1. новембра (14. новембра по световном календару), славе Свете враче (на руском језику се задржао старословенски назив врач за лекаре). Светитељи, браћа Козма и Дамјан који се славе, били су лекари душе и тела људи. Од мајке хришћанке задојени вером у Господа Исуса Христа, уз стечене благодати Светога духа, бесплатно су лечили народ испуњавајући једну од основних Христових заповести: на дар сте добили, на дар и дајите (Матеј 10, 8). При лечењу су уз неопходне традиционалне методе примењивали и молитве, подучавајући народ да је вера у Христа најважнија. Господ нам је подарио живот и душу, и да, одвајањем од извора живота, страдамо, подлежемо многим недаћама, и успут разбољевамо. Али и да се после покајања, захваљујући Господу, врховном лекару душе и тела, дешавају многа чудесна исцељења.

За разлику од Светих Козме и Дамјана, безсребреника, под притиском обезбоженог Запада, многи лекари на Западу али и Истоку све више подлежу профиту, газећи основну Хипократову максиму: Медицинским третманима не нашкодити здрављу пацијената. Практично у свим државама лекари по протоколима СЗО (која је под утицајем финансијских моћника), само медикаментима лече психофизичко тело. И мада је проучаван утицај стреса на имуни систем људи и развој свих врста болести, не поклања се пажња души.



За протоколе СЗО ни биоенергетско тело не постоји (иако се методама Кирилијанове фотографије може видети, па се савременим, усавршеним методама, код болести све аномалије могу помно пратити). За владајућу медицинску СЗО струку груби материјални свет је једини постојећи, не постоји душа човека, а ни творац свега, Бог. Смртни човек дозвољава себи да преузима Божју улогу.

Како поступати

Услед отопљавања Артика и Антартика, промена еколошких станишта, људским деловањем изазваних климатских промена, као и због осталог бахатог односа према природи и планети, појављују се и јављаће се миленијумима успавани вируси. А од њих су можда још опаснији они природно-вештачког порекла (који су се отели контроли?).

У окружењу постојећих, а поготово нових патогена, пре свега је најсврсисходнија превентива, просвећивање људи (без застрашивања, јер страх погубно делује на многе људе), и после тога њихов рад на активирању и побољшању функционисања сопственог природног имуног система.

У комплексним системима имунологије поред физиологије тела учествују и емоције и психологија, јер човек је и психосоматско биће. Искуства говоре да је потребно неколико позитивних емоција за елиминисање дејства само једне негативне емоције. Зато негативне мисли и емоције уз дуготрајан страх и непрекидна лучења хормона стреса, кортизола и адреналина, призивају болест и несрећу. Више о томе у ауторском чланку у Гласу јавности од 24. 11. 2020., (односно, са додатим поднасловима, од 12. 2. 2021). https://www.glas-javnosti.rs/drustvo/ -4564-4252

Делотворност веровања

За разлику од биолога материјалиста, који говоре само о утицају биохемијских процеса на развој организованих облика живота, молекуларни биолог Брус Липтон у својој књизи „Биологија веровања“ говори о утицају свести, а нарочито вере и веровања, у отклањању могућег штетног деловања наслеђених гена. Он научно доказује да је ум моћнији од медикамената; да је здравље у већој мери одговорност појединца (гледиште и верујућих људи), него што је човек жртва наслеђених гена (у шта нас убеђују лекари материјалисти).

Заступајући револуционарни правац – епигенетику, Брус Липтон руши централну биолошку тезу да гени контролишу наше тело, и успоставља изгубљену карику између биологије, психологије и духовности. Додатно о томе у чланку https://www.glas-javnosti.rs/vesti/-179

Значај вере, наде, љубави и молитве

У овим, по цео свет тешким околностима, подсетимо се народне мудрости: „Притиснуто јаче, све више скаче“, која се односи и на садашње тренутке. Наиме, на све стране се говори о борби против опаких вируса и немоћи људи да им се одупру без данајских достигнућа званичне медицине, а то је једним делом погрешно, а ево и зашто.

Са болешћу нема борбе! А буквално преко свих владајућих медија изазива се страх код људи, и говори о борби против злоћудног мутирајућег вируса. Зато не гледајте телевизију, не слушајте и не читајте застрашујуће вести које нисте у стању да поднесете. Ни у најтежим тренуцима не клонити духом, већ из тешких сопствених искушења узрокованих несрећама извлачите поуке за будућа делања. Угледајте се на своје славне претке.

Са богобојажљивим односом према устројству Природе и животу, наши преци ни у најтежим ситуацијама нису губили присуство духа. Говорили су: „Ко зна зашто је то добро? Само Бог зна зашто је допустио искушења. Није без разлога, негде смо погрешили“. И трудили су се да погрешке исправе. Такав приступ могли бисмо применити и сада, у насталим тешким околностима, нападани са свих страна. Јер Срби су са Русима последњи чувари Православља!

Болест тела (уколико се не ради о изненадним несрећама, трауматским оштећењима или тровањима било које врсте), углавном је узрокована дуготрајним болестима душе. Болест настаје због немоћи да се проблем реши, као и због потискивања проблема који душу тиште, у дубине несвесног подсвесног. Јер шта је сам човек (јединка) без ближњих и без Бога, до орахова љуска на узбурканом мору живота.

За разлику од стално понављаних препорука владајућих медија, кризних штабова и стручњака имунолога о држању физичке и социјалне дистанце, не отуђујте се од ближњих, јер то вас онеспособљава и убија. Одржавајте контакте мислима и телефонским разговорима, ако већ нисте у прилици за приснији контакт. И покајте се, праштајте себи и другима, шаљући поруке љубави!

Тиме у насталим околностима спречавате да привременим губитком слободе не спаднете на ниво робова, већ постајете достојни назива људи.

Гајећи позитивне емоције покушавајте да се рaдујете сваком дану живота, а деструкција и самодеструкција ће се удаљавати од вас. И нећете се плашити сићушних невидљивих непријатеља који такође желе да живе; и чији су преци учествовали у стварању предуслова за живот на планети, овакав какав је, леп и чудесан. Заволите те природне корона вирусе, а ове вештачке вирусе са захвалношћу отпустите, да би се вратили њиховим творцима који се играју улоге Бога…

И радите на успостављању хармоније у свим сферама живота; хармоније у себи и ван себе, и хармоније са целокупном Природом. Делујте на оздрављење вашег породичног дома, ваших ближњих, пријатеља… Делујте и на спасење вашег овоземаљског дома, планете Земље. На тај начин деловаћете не само на спасење живота људи на планети, на очувању од Бога дароване нам слободе, већ, пре свега, на спасење душа, како на Земљи, тако и на Небу. Више у чланку https://www.glas-javnosti.rs/vesti/9705

Будите захвални за даровани живот, и целим бићем – душом, духом и телом – учествујте у игри живота. А тада, и после свега преживљеног, нећете се плашити смрти! Многи ће поверовати, а неки од нас ће и сазнати, да је смрт прелазак у духовни живот… Зато чувајте душу, негујте и изграђујте духовно тело, за живот вечни…

А дотле, а и касније, све време практикујте молитву Господу Богу, док не постане саставни део ваше личности. Молите се и својим речима, на свој начин, али читајте и молитве божјих угодника и светаца. Једна од тих је и молитва Светог владике Николаја Велимировића „Непрестана молитва“.

НЕПРЕСТАНА МОЛИТВА

Лука 18,1

Моли се срцем када руке раде,

Моли се срцем кад сустану руке,

Молитве срцем храм од тебе граде,

Без много речи, без ларме и хуке.

Кад језик ћути, а ти срцем кликуј:

Господи помилуј, Господи помилуј!

Кад тело дрема, срце нек је будно,

Кад језик ћути, ти се срцем моли,

Молитва срцем оживљава чудно,

Молитву срцем Господ Вишњи жели.

И кад смрт бане, а ти срцем кликуј:

Господи помилуј, Господи помилуј!

У вреви света моли се у себи,

А пред безбожним молитву не збори,

Молитва срцем довољна је теби,

Њом нек ти душа светли се и гори.

И кад онемиш, а ти срцем кликуј:

Господи помилуј, Господи помилуј!

Уђи у себе и затвори чула,

Уђи у срце и затвори двери,

Ах, срце нежно најјача је кула,

Не пуштај у њу ко ти смета вери!

Тек Христа пусти, Њему само кликуј:

Господи помилуј, Господи помилуј!

[table id=1 /]



Слободан Бојковић/Балканска геополитика

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета