Слатке полуистине, масне лажи и горка економска истина

Слатке полуистине и масне лажи пријају и лако се гутају, али су штетне по здравље. Истина је горка али лековита.

БДП и допринос власти у Србији Ајнштајновој теорији релативитета

Произвођачи полуистина знају да се оне лакше гутају од лажи. Због тога их власт у Србији (погрешно би било назвати је српска власт) производи и лансира по много већој стопи од раста БДП и других економских података за које је ЊЕГА срамота да каже колико су добри. Најновије сервиране (али најновије само у овом тренутку) су:

БДП у нивоу хрватског, а следеће године и већи.

Ова полуистина је у кухињама медија, а по провереном рецепту власти вишеструко заслађена, потом вишеструко сервирана. Међутим, сплетом неких чудних околности власт није обзнанила да је много бољи показатељ економског напретка неке државе БДП по глави становника, а ту Србија према подацима Светске банке за 2020. годину у Европи заузима шампионско десето место од позади  са 7.6662,2 америчких долара по становнику, док Хрватска има 13.828,4 америчких долара. Иза Србије су економски џинови:

Белорусија           6.411,2 USD;
БиХ                       6.031,6 USD;
С. Македонија      5.888,0 USD;
Албанија               5.215,3 USD;
Молдавија            4.551,1 USD;
Грузија                  4.278,9 USD;
Јерменија             4.267,5 USD;
Азербејџан           4.214,3 USD;
Украјина                3.726,9 USD.

Власт је свакако задовољна што смо као лидери у региону (за сад) претекли  БиХ, Северну Македонију и Албанију. Но ако се Србија упореди са афричким земљама власт има још више разлога за славље. Србија је (за сад) убедљиво прва, док је следе Екваторијална Гвинеја са 7.143,2 долара по глави становника и Габон са 7.005,9 долара по глави становника.

На понос власти Африка није једини континент где Србија води по овом показатељу. Други је Антарктик.

Оваквом успеху власти у Србији су још  допринели смањење броја становника због беле куге и одласка у иностранство, као и промена обрачуна БДП који је спроведен од 2014. по директиви ЕУ, па у БДП сад улазе и:

Издаци за истраживање и развој

Издаци за изградњу одбрамбених система

Доходак од илегалних активности (проституција, продаја наркотика, сива економија, рад на црно, шверц дуванских прерађевина). Политичка проституција се нажалост не урачунава. Да је тако, резултати Србије би били много бољи.

Промене у обрачуну су уведене јер су у неким земљама ЕУ проституција и продаја наркотика легализоване. По процени овдашњих власти у периоду од 1997. до 2013. набројано је увећало БДП Србије за 7 % годишње, при чему издаци за истраживање чине 1%, а осталих 6% друге набројане ставке. Томе треба додати корупцију (ауто путеви, јавне набавке без тендера) која такође увећава БДП.  Процењује се  да она износи  запрепашћујуће скромних 1%  БДП. Случајно или намерно процењено је да је учешће корупције у БДП истоветно учешћу издатака за истраживање и развој.  Зли језици би рекли да је корупција наша развојна шанса јер су новци од корупције употребљени за развој, те већа корупција значи и већа издвајања за развој. Простим сабирањем долазимо да је БДП новом методом обрачуна увећан за 8%. Према томе, знани (метро чија је цена коштања од почетних две дошла за сад на шест милијарди евра, национални стадион, регулација реке Мораве, ауто путеви) и незнани будући удружени коруптивни инвестициони подухвати ће  у времену пред нама обезбедити успешан развој Србије.

Светски просек БДП, за 2020. износи 10.909,3 долара  по глави становника а за државе ЕУ 34.114,9 УСД. Пре него што власт у Србији за ове резултате окриви Ђиласа, бившу власт, домаће издајнике и стране плаћенике, међународну заверу, пливајући замајац, антиваксере, сунчеве пеге и марсовце, па и саму Светску банку још само два податка од исте институције. Године 2008. је учешће јавног дуга у српском БДП био 29,2%, а 2020. 56,8%.

САД су се користећи Кејнсову теорију о умножитељском доприносу државних инвестиција извукле из велике економске кризе тридесетих година прошлог века. По тој теорији  радници на великим државним пројектима (регулација тока реке Тенеси, ауто путеви)  ће плате искористити за куповину потрошних добара, чиме ће се покренути лака индустрија и трговина, те ће радници у тим гранама такође искористити своје плате у ту сврху, што ће покренути нови талас инвестиција и тако даље, а то ће у крајњој линији увећати амерички БДП. У случају Србије државне инвестиције немају умножитељски, него делитељски ефекат јер се страначки нерадници међусобно тале.

Џон Мајнард Кејнс (десно) и амерички представник Хари Декстер Вајт на оснивачком састанку Међународног монетарног фонда, Савана 1946. (Фото: Викимедија)
Ајнштајн је теоретски објаснио релативан однос простора и времена, а власти у Србији у пракси доказале релативан однос инвестиција и БДП који у америчком случају може бити умножитељски, а у српском делитељски.

Повећање цена струје неће бити за становнике.

Међутим привредници ће кроз цене производа и услуга то повећање наплатити становницима. Власт на то повећање може реаговати са неколико краткорочних мера и једном дугорочном. Краткорочне мере би биле коришћење државних резерви, али те резерве имају дно, чак и у Србији, интервентни увоз, што доводи у минус трговински биланс а повећава јавни дуг, прописивање максималних цене за животне намирнице што доводи до несташице тих намирница.

Дугорочна мера би била увођење система пар – непар. По том систему становници рођени парним данима јели би парним данима и имали право тих дана на парни број оброка односно највише два, а непарним би прескакали оброке.  Они рођени непарних дана парним данима не би јели, а непарним данима у првој половини месеца би имали право на један оброк, а у другој половини на три. За време државних празника и за рођендан председника ова мера се не би примењивала. Ова мера би такође била најбезболнија и дала би најбоље резултате јер је већина становника Србије одавно користи, али више не би владао хаос, већ уређени систем. Томе би допринело и обавезно ношење маски по становима, чак и за време јела. Контролу би вршила комунална полиција и савесне комшије.

Зелено рударство

Министарка Михајловић и њен саучесник (љубитељ Вебера) у удруженом заједничком антиеколошком злочиначком подухвату у свом (не)чињењу за добробит Србије су намерни да отворе руднике литијума у Србији, који ће гле чуда једини у свету и васиони бити нешкодљиви за животну средину, ако је неће и унапредити баш као што је случај са осиромашеним уранијумом који је добар за здравље како чусмо од овдашњих НАТО миротвораца. По томе су у сагласју са Ангелом Меркел, која је то исто затражила од власти у Србији. Кроз историју се показало да су нам Немци једни од највећих пријатеља, доказавши то у претходном веку бар три пута. Пошто је већ тако, добро би било да овај пар тај изум прода Немачкој која има много веће резерве литијума него Србија, то јест највеће у Европи. Не мора то бити традиционално немачко–српски однос педесет према један, односно сто према један, пристаће Срби и на мање, јер пријатељство нема цену.

Слатке полуистине и масне лажи пријају и лако се гутају, али су штетне по здравље. Истина је горка али лековита.

[table id=1 /]

Љубиша Спасојевић/Стање ствари