Експлоатација литијума представља велику опасност по животну средину, јер ће створити 57 милиона тона отпада

Гардијан: Људи у долини Јадра страхују од еколошке катастрофе. Експлоатација литијума представља велику опасност по животну средину, јер ће створити 57 милиона тона отпада

Људи у долини Јадра страхују од еколошке катастрофе, јер Европа врши притисак на самоодрживост у технологији батерија, пише данас британски Гардијан.

Заокрет ка еколошком спасиоцу и бастион транспарентности је можда мало вероватан за Рио Тинто, другу по величини светску металну и рударску корпорацију, констатује британски лист, наводећи да се та англо-аустралијска мултинационална компанија током своје скоро 150 година дуге историје, суочавала са оптужбама за корупцију, деградацију животне средине и кршење људских права.

Тренутно се бори против грађанске тужбе америчке Комисије за хартије од вредности која оптужује компанију за превару у пословању са угљем у Мозамбику, што је уследило после казне од 27,4 милиона фунти 2017. године британског финансијског надзорника због кршења правила о обелодањивању и транспарентности, подсећа Гардијан, преноси Нова.рс.

Извршни директор компаније Рио Тинто за руду гвожђа Сајмон Трот признао је раније ове године да компанија „није поносна на своју историју“ у руднику Марандо у Западној Аустралији, где је стотине древних артефаката бачено на депонију смећа.

Гардијан подсећа да је Рио Тинто у јулу најавио да ће уложити 2,4 милијарде долара у пројекат у долини Јадра у западној Србији, у изградњу, како тврди, највећег рудника литијума у ​​Европи и једног од највећих рудника литијума у ​​свету.

Компанија процењује да ће током очекиваног века трајања рудника од 40 година произвести 2,3 милиона тона литијум карбоната за батерије, минерала који је неопходан за велике батерије за електрична возила и складиштење обновљиве енергије, као и 160.000 тона борне киселине годишње, неопходне за опрему за обновљиву енергију као што су соларни панели и ветротурбине.

Рио Тинто се може похвалити да ће га рудник учинити једним од 10 највећих произвођача литијума на свету и могао би да произведе довољно за више од милион електричних аутомобила годишње, од чега се очекује да ће годишња продаја скочити са 1,2 милиона возила у 2017. години на најмање 23 милиона 2030. године, према Међународној агенцији за енергију.

Мањкавост демократије у Србији, међутим, изазива забринутост да ли се чују гласови оних који су на првој линији фронта, упозорава британски лист.

Прошло је 17 година откако су геолози Рио Тинта случајно открили литијум, сребрно-бели алкални метал, у једној од две бушотине на пољу кукуруза у долини Јадар.

Маријана Петковић, учитељица из Горњих Недељица, за Гардијан каже да су представници те компаније тада причали о малом руднику на 20 хектара и да мештани „неће ни знати да је ту“.

Школа из Горње Недељице добила је средства за реновирање учионица, клуб фудбалског тима добио је нови кров, а пољопривредницима су понуђени ваучери за скупу пољопривредну опрему.

Било је чак и готовине за божићни базар међу 107 донација подељених од 2003. године, укупне вредности од 608.807 долара, наводи Гардијан.

После годину-две, рудник ће одједном бити 80 хектара. Онда смо у септембру прошле године добили писма у којима нам је речено да је наше земљиште преиначено из пољопривредног у грађевинско. Сећам се да ме је пријатељица позвала у своју кућу где је групу нас жена питала госпођа из Рио Тинта шта желимо од рудника, које могућности би нас могле занимати… Били смо идиоти. Нисмо обраћали пажњу, наводи Петковић.

Према просторном плану који је Влада Србије објавила у марту, зона опасности од слегања простираће се на 850 хектара, величине више од 1.000 фудбалских терена.

Рудник језгра налазиће се на површини од нешто више од 200 хектара на обали реке Коренита, притоке Јадра, а више стотина хектара биће издвојено за депоније отпада и нову саобраћајну инфраструктуру.

Ископавање ће се обавити испод два речна корита где је литијум идентификован на дубинама од 100 до 650 метара.

Експлоатација литијума представла и велику опасност по животну средину, јер ће створити 57 милиона тона отпада током животног века рудника, мада Рио Тинто тврди како то није тачно и да је наручио 12 еколошких студија, од којих, ниједну није ставила на располагање новинарима Гардијана, а одбила и захтеве за интервју.

Пројекат Јадар још нема потребне дозволе за градњу, а у Рио Тинту су уверени да ће српско министарство животне средине дати зелено светло када поднесе своју процену утицаја на животну средину касније ове године.

Портпарол Рио Тинто је о главном локалитету рекао: „скоро све врсте на овој локацији могу се наћи у западној Србији или шире, тако да нема врста које не могу да наставе свој живот ван ове територије, што значи да ће утицај на биодиверзитет бити минималан“, преноси лист.

Лукас Беднарск, аутор књиге „Литијум: Глобална трка за доминацију батерија и нова енергетска револуција“, сматра да се може изнети морални аргумент да Европа треба да сноси еколошке трошкове ископавања литијума која јој је потребна, закључује Гардијан.

[table id=1 /]

НСПМ/Фонет