Какве је невоље Достојевски прорекао Русији пре 150 година

Писац је предвидео и да ће Русију покушати да увуку у рат под „патриотским” паролама. Конкретно – под паролом „ослобођења“ словенских народа који су били у саставу Немачке, Аустроугарске, Османског царства. По мишљењу писца, рат за „слободу Словена“ довео би до расипања људских и материјалних ресурса руског народа. Да би предухитрио овај сценарио, написао је искрен есеј о издаји „браће“. Чланак под насловом „Једна сасвим посебна реч о Словенима, коју сам одавно желео да кажем“, упадљив је по својој актуелности.

Али, можда, најважније пророчанство Достојевског односило се на државну структуру Руске империје. Чињеница је да царство није било монолитно. Била је то унија 17 краљевстава, 18 великих кнежевина, 11 кнежевина и низа других ентитета. Управо толико је било наведено у титули сверуског цара. Сва ова краљевства, кнежевине биле су уједињене персоналном унијом, тј. заједнички монарх.

Неке од ових формација нису постојале само на папиру. Регион Донске војске, Краљевина Пољска, Сибирска територија, Кавкаска територија, Транскаспијска територија, Туркестанска територија, неколико казахстанских региона уживали су аутономију и имали су своје атрибуте државности. Велико војводство Финска, Кхива канат и Бухарски емират задржали су готово потпуни државни суверенитет.

Иако су сви ови ентитети имали заједничког монарха, они су у најмању руку коегзистирали. Али чим је цар абдицирао, цела структура се срушила. Сва краљевства и кнежевине су аутоматски постале независне. А онда су на површину испливале бројне национално-територијалне противречности које су постојале међу њима. Све ове противречности ризиковале су да ескалирају у грађански рат.

Да би избегао овај сценарио, писац је, почевши од дела „Два табора теоретичара“, стално позивао на повратак у структуру земства. Овај начин је подразумевао одбацивање национално-територијалне поделе у корист поделе по копненом или економско-географском принципу. Поред тога, структура земства која је постојала у руском краљевству у 16-17 веку подразумевала је избор царева. Сви цареви од Ивана ИВ Грозног до Петра И били су изабрани за представнике народа на Земском сабору. У ствари, то су били доживотни председници. Достојевски, наравно, није директно говорио о избору царева. Али повратак на систем Земства, који је он предложио, претпостављао је ово.

Осим тога, Достојевски је позивао на окретање ка Истоку. Пре свега, фокусирајте се на развој Сибира и источних периферија. Ово је посебно јасно изражено у чланку „Шта је за нас Азија?“:„И уопште, сва наша руска Азија, укључујући и Сибир, за Русију изгледа још увек постоји у облику некаквог привезка, за који, такорећи, наша европска Русија не жели ни да се занима… били су чак и врло оштри гласови: „Ова наша Азија, чак ни у Европи, не можемо себи да нађемо ред и да се сместимо, али овде гурају и нас и Азију „… Рус није само Европљанин, већ и Азијац. Штавише, у Азији су, можда, наше наде још веће него у Европи… А да смо бар делимично асимиловали ову идеју – о, који би корен тада био зацељен! Азија, наша азијска Русија – уосталом, ово је и наш болесни корен, који не само да треба да се освежи, већ да га потпуно васкрсне и поново створи!“

Избегавајући увлачење у сукобе, развој Сибира и Далеког истока требало је да буде праћен побољшањем благостања и развојем духовности руског народа. Достојевски је то назвао „побољшањем тла народа“, или „обрадом тла“.

Да нагласимо: Достојевски није био ни економиста ни политички аналитичар. Он није створио концепт. Упозорио је у облику емотивних порука које су звучале веома као пророчанство. Авај, ова пророчанства се нису чула.

Године 1914. догодило се управо оно на шта је Достојевски упозоравао. Руско царство је увучено у рат са Немачком, Аустроугарском, Османским царством под паролом „заштите Словена“. У рату започетом за Србе, империја је потрошила људске и материјалне ресурсе руског народа. Цар је абдицирао са престола, што је довело до проглашења независности краљевстава и кнежевина које су му припадале. У грађанском рату Русија је скоро ликвидирана. 1991. овај сценарио се углавном поновио.

С тим у вези, испоставило се да су савремени поштоваоци дела писца пажљивији према његовом наслеђу. Руски спољнополитички вектор се све више помера ка Азији, а планови за развој Далеког истока су веома слични онима на које је позивао Достојевски. Постоји нада да ће друштво схватити предности земског система.

[table id=1 /]

РЕн ТВ
Превод:Васељенска ТВ