Власт се труди да пред изборе одобровољи грађане

Изненађујућа уредба Владе Србије којом су ограничене цене основних животних намирница брашна тип 400, шећера, дуготрајног млека са 2,8 одсто млечне масти, сунцокретовог уља и свињског меса од бута у наредна два месеца, оставила је произвођаче да се прерачунавају како ће им изгледати биланси почетком фебруара.

Оно што највише изненађује је то што Народна банка није ни померила каматну стопу са један одсто како би зауставила инфлацију, а Влада се одлучила на замрзавање цена. Једно од тумачења је да ово и није економска, већ политичка мера и да се власт труди да пред априлске изборе одобровољи грађане које очекују славе, Нова година, Божић.

Не треба заборавити да је пре десетак дана већ ограничена цена хлеба Сава на 46 динара, па је сада замрзнута цена брашна типа 400 које се не користи у прављењу хлеба већ колача. Такође је занимљиво и да није замрзнута цена свежег млека које је јефтиније, већ дуготрајног млека.

Ефекти на произвођаче биће ограничени самим трајањем забране од два месеца, али зависиће и од кретања на тржишту.

Рецимо према речима Предрага Божина, директора фирме Камендин која има и тов свиња и кланицу, ако цене свиња остану какве су сада, неће бити велики ударац за произвођаче.

„Сада је пала цена свиња на око 165 динара за килограм живе ваге, пошто су према неким информацијама велики произвођачи увезли свиње и месо, тако да нема притиска на цене. Међутим, ако се цена врати на 180 до 185 динара за килограм, колико је била, онда ће утицати“; напомиње додајући да су фармери већ претрпели велики ударац у првој половини године када је цена у продаји била око 150 динара за килограм живе ваге, док је њихова цена производње најмање 170 динара по килограму.

„За увознике ово је добра ситуација, пошто је цена живе ваге у окружењу нижа него код нас. Не знам како, јер је и тамо иста цена хране, једино могу да претпоставим да добијају субвенције. За нас који гајимо свиње ситуација је доста тешка. Јесу цене високе и за потрошаче, али нису произвођачи криви. Просто, све је поскупело“, истиче Божин.

У Yухору, месној индустрији у саставу Делта холдинга сматрају да се ипак може очекивати раст цена товних свиња.

„С обзиром на стање тржишта у текућем периоду, које се огледа у поскупљењу сточне хране, лошем роду жита и отежаној логистици, праћеном скоковима цене транспорта, може се очекивати повећање цена товних свиња“, казала је директорка комуникација Тања Васојевић.

Ситуација је за сада мирна и на тржишту пшенице. Како нам је објаснила Сунчица Савовић из Удружења жита Србије које окупља извознике житарица, тренутно је цена пшенице нижа у окружењу него код нас.

„Цене пшенице су у лаганом паду, а ми смо са ценом тренутно неконкурентни. Нити има тражње, нити се тргује. Разлог је што произвођачи складиште своју пшеницу и чекају боље цене, што је легитимно пословање с њихове стране. У Србији има око 2,5 милиона тона пшенице на залихама и не треба заборавити да смо ове године имали рекордан род пшенице од чак 3,4 милиона тона, а ми годишње потрошимо око 1,7 милиона тона. При томе у пословну годину у јулу смо упали са 300.000 тона на залихама, а од почетка економске године смо извезли свега 586.000 тона. У наредном периоду празника прво у Европи, а онда и код нас, очекује се нешто већа понуда која би требало да обори још цене. Другим речима не видим начин како би могло доћи до поскупљења пшенице у кратком року“, напомиње Савовић.

Дакле, цена свињског меса је већ стабилизована јефтинијим увозом, а нема притиска на поскупљења ни код пшенице и брашна. О стању на тржишту млека, уља и шећера јуче нисмо могли да добијемо информације од произвођача.

И трговци ће овде претрпети неки губитак, али према речима Горана Ковачевића, власника малопродајног ланца Гомекс, на ово гледају као на неку врсту пореза и тако ће га и прихватити.

„Цене трговаца су тржишно прихватљиве и нико од нас нема простор да зарађује на неким екстра маржама. Ово видим као предизборни моменат, којих је било и раније. Имали смо те популистичке предизборне потезе и пре петнаестак година када су ограничаване марже трговаца. Сада су се људи уплашили инфлације, а влада хтела да покаже да нешто ради. Рецимо, имамо ситуацију да је цена свињског бута замрзнута, а плећке није, па може да се деси да дођемо у ситуацију да плећка буде скупља од бута. Не верујем да ће ово имати неки већи ефекат ни на новчанике грађана, а трговци ће наћи начин да надокнаде тај трошак, али с обзиром да је ограничен период важења мере, на ово гледамо као на порез“, напомиње Ковачевић додајући да једино жали што нико није разговарао са привредницима у вези ове мере.

Поскупљења

Од почетка године све ове намирнице забележиле су мањи или већи раст цена. Рецимо килограм свињског бута без костију коштао је у јануару у маркетима од 420 до 540 динара, а данас је око 660 динара. Литар дуготрајног млека поскупео је са око 94 на 105 динара, а брашно тип 400 са 50 до 65 динара на 74 до 83 динара за килограм. Литар уља је скочио са 150 на 200 до 225 динара, а килограм шећера са 71 динар на 88 до 94 динара. Ово су редовне, а не цене на акцијама у супермаркетима. Иначе, ограничење важи за цене на дан 15. новембар и само за редовне цене намирница, не и за акцијске које су важиле у том тренутку.

[table id=1 /]

Данас