Зашто су намирнице у Немачкој јефтиније него у Србији, а нема замрзавања цена
Готово да не постоји део привреде који није погођен најновијим таласом поскупљења. Влада Републике Србије на поменути проблем одоговорила је замрзавањем цена шећера, брашна, уља, свињког меса од бута, као и дуготрајног млека 2,5% млечне масти.
Ни земље у региону нису заобишле сличне одлуке, тако је Хрватска прво замрзла цену горива, а потом исту одлуку повукла. Премијер Пленковић навео је да захвљујући правовременој акцији заустављен удар цена горива на грађане и предузетнике.
Влада Северне Македоније одлучила је у суботу, 4. децембра да ограничи цене основних прехрамбених производа на ниво које су имале 1. децембра.
Репортер ДW Немања Рујевић одлучио је да упореди цене производа у две земље, Србији И Немачкој.
Сунцокретово уље у бонском Лидлу кошта 1,39 евра (у Србији 1,5 до 2 евра), пшенично брашно 45 центи (у Србији 54 до 79 центи), кристал-шећер 79 центи (у Србији 67 до 80 центи), дуготрајно млеко са 3,5 одсто млечне масти 80 центи (у Србији са 2,8 одсто масти кошта од 72 цента до евро).
Како то да су ти артикли у Немачкој толико јефтинији него у Србији?
Хенри Беме, уредник економске редакције ДW каже да нема добро мишљење о замрзавању цена: „То уништава тржиште и може само једно кратко време да функционише.
Много је боље да држава групи угрожених људи да паре, јер замрзавањем цена више помажете онима који могу да приуште скупље уље или брашно. Сада и богати купују по замрзнутим ценама.“
На питање зашто је храна у Немачкој тако јефтина, Беме каже да су Немци осмисли концепт дисконта: „Због Алдија и Лидла. Ми Немци смо измислили дисконте.
Они имају дивовску тржишну моћ, много набављају и убијају цене. Произвођачи који хоће да буду код њих на листи артикала морају да испуне екстремне услове квалитета и количине коју могу да допреме. Ко то не уради, лети напоље, а то произвођачи не могу себи да приуште. Зато излазе у сусрет и ценама.“
Други разлог што је јефтино, признаје Беме, јесте што су Немци код хране практични и нимало префињени – дај што више за што мање паре. „Рецимо, у Француској храна има већу вредност, напросто су Французи већински друкчије одређени према храни. Тамо су зато навикли на виши ниво цена.“
[table id=1 /]
Нова.рс
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.