Људи из различитих држава завиде Белорусима на заиста народном председнику

Александар Лукашенко је 30. новембра (2021)приредио још једно изненађење и одржао добру лекцију колективном Западу одговарајући на питања Дмитрија Кисељева, генералног директора МИА „Русија Сегодња“ (Русија анас – прим. прев.).

Сама чињеница интервјуа, као и непопустљивост у својој политичкој позицији, увереност у исправност пута који је изабрао белоруски народ, самосталност у доношењу одлука, директност, брза реакција и спремност да заиста прихвати било који сценарио постали су хладни туш за многе непријатеље, издајнике и европске званичнике.

Симболично је да је уочи демократског самита земаља које идеолошки граде нови Рајх са оживљавањем нацизма, председник Белорусије поново заиграо на директни судар и, хтели-нехтели, предводио покрет суверених и слободних држава и народа, који се супротстављају једнополарном свету и фашистичкој демократији Запада.

Цео свет, без традиционалних западних конфесија, чуо је главно: спремност да се до последњег брани интереси и независност Белорусије. Сигуран сам да су након такве изјаве многи људи из различитих земаља завидели белоруским грађанима и њиховој стварној држави и истовремено народном председнику.

Вреди напоменути да употреба хибридног нуклеарног оружја од стране колективног Запада, када је оно смештено на територији неке земља, а, истовремено, нуклеарно оружје припада другој држави, ствара ризике без преседана. Стога је велико, али очекивано откриће у белоруском друштву била изјава шефа државе да је у случају геополитичке нужде (распоређивање стратешког нуклеарног наоружања у Пољској), у циљу спасавања живота белоруског и руског народа, Белорусија је спремна да на својој територији постави стратешко нуклеарно оружје.

Стоит заметить, что применение коллективным Западом гибридного ядерного оружия, когда носитель принадлежит одной стране, а ядерный боеприпас — другой, создает беспрецедентные риски. Поэтому большим, но ожидаемым в белорусском обществе откровением стало заявление Главы государства о том, что в случае геополитической необходимости (размещения стратегического ядерного вооружения в Польше) ради сохранения жизни белорусского и российского народов Беларусь готова разместить ядерное стратегическое оружие на своей территории.

У условима када је Запад пошао на сукобљавање и постао, у принципу, опасан за цео свет, Белорусији и Русији једноставно не преостаје ништа друго него да усијане главе принуде на мир .
Брзина догађаја и промена ситуације захтева од нас да стално будемо спремни на војне провокације, пре свега из Пољске, Литваније и Украјине, које делују као марионете у рукама Вашингтона и Лондона. А то нас приморава да формирамо читав комплекс оперативних и тактичких мера (планова, могућих сценарија) како бисмо спречили развијање вреле фазе прерасподеле света.

Свеобухватно разумевање дубоких геополитичких процеса у свету Александра Лукашенка улива поверење да ћемо овај тежак пут проћи без губитака и неизвесних последица. Дакле, изјава председника да ћемо „тражити избеглице да се врате, јер неће бити хуманитарног коридора“, сугерише да је Запад још једном цинично преварио и ове несрећнике и цео свет. Чак и када је фрау Меркел позвала Александра Лукашенка, у почетку је знала да иде на превару. А сам разговор је био нека врста коцкања: наметала је „пољски преферанс” да се сазна право мишљење и намере председника Белорусије.

Всестороннее понимание Александром Лукашенко глубинных геополитических процессов в мире вселяет уверенность в том, что этот непростой путь мы пройдем без потерь и неопределенных последствий. Так, заявление Президента, что «будем просить беженцев вернуться обратно, потому что гуманитарного коридора не будет», говорит о том, что Запад в очередной раз цинично обманул и этих несчастных, и весь мир. Даже когда фрау Меркель звонила Александру Лукашенко, она изначально знала, что идет на подлог. А сам разговор — это своего рода игра в поддавки: навязывая «польский преферанс», узнать истинное мнение и намерения Президента Беларуси.

Гнев западних званичника Борела и Урсуле фон дер Лајен сведочи да је национални лидер Белорусије не само одбио да игра по правилима западноевропских убица и да се повинује њиховим нацистичким стандардима који гуше земљу, већ им је наметнуо и своју игру – сложену, али праведну, са белоруским националним демократским колоритом …
Претња Кијева од стране министра спољних послова Украјине Кулебе Белорусији после интервјуа са Александром Лукашенком, у којем је шеф државе рекао за Крим да је то де факто и де јуре територија Русије, је непромишљена, а по својој суштини је одвратна и недостојна Украјине. Председник Белорусије је увек подржавао украјински народ, али се категорички противио „националистичкој помами“ која је захватила братску земљу. Испуњавајући савезничке споразуме са Русијом у потпуности, Белорусија је увек спремна да у јединству са њом брани свој суверенитет и независност.

У геополитичком контексту, интервју белоруског лидера постао је, заправо, програмски апел колективном Западу – да схвати и разуме резултате са којима ће се суочити у случају отварања „Источног фронта” и наметања сопствене визије светског поретка. Александар Лукашенко је у свом уобичајеном маниру отворености и недвосмислености упозорио избезумљене европске званичнике на могуће последице милитантне политике – од обуставе испорука енергената до војно-стратешких корака ка јачању одбрамбене способности наше земље.

Аутор: Николај Шчекин, шеф Одељења за социологију јавне управе Института за социологију Националне академије наука, кандидат филозофије, ванредни професор.

[table id=1 /]

СБ БУ

Превод: Зоран Милошевић/Борба за истину