КАО ИЗ СФ ФИЛМА Јужна Кореја смањује људску интеракцију како би изградили БЕСКОНТАКТНО ДРУШТВО: Продуктивније и боље за све

Влада улаже значајна средства да уклони људски контакт из многих аспеката живота, али страх од штетних друштвених последица и даље постоји

За дипломца Лија Су-бина из Сеула, прелазак на нови начин живота током пандемије није био велика ствар.

“У универзитетској библиотеци резервисао бих своје књиге онлајн, које би потом биле дезинфиковане у стерилизатору за књиге пре него што би биле испоручене у ормарић за преузимање”, испричао је овај 25-годишњак. “Одсуство контакта је многе аспекте живота учинило згодним”.

Уведена 2020. године, “одсуство контакта” (унтацт) је политика владе Јужне Кореје која има за циљ да подстакне економски раст уклањањем слојева људске интеракције из друштва. Ова “неконтактна” политика је добила замах пандемије и брзо се шири кроз секторе од здравства, до пословања и забаве.

Циљ стварања бесконтактних услуга је да се повец́а продуктивност и смањи бирократија, али је ова политика власти изазвала забринутост због потенцијалних друштвених последица.

Чои Џонг-ријул, професор социологије на Универзитету Кеимјунг, каже да иако постоје предности развоја бесконтактног друштва, оно такође угрожава друштвену солидарност и може да се заврши изолацијом појединаца.

“Ако више људи изгуби ‘осећај контакта’ због недостатка интеракције лицем у лице, друштво ће упасти у фундаменталну кризу“, каже Чои.

Од робота до метаверзума

У свакодневном животу све су уочљивије мале промене које доноси одсуство људског контакта.

Роботи кувају кафу и доносе пиће на столове у кафиц́има. Роботска рука перфектно припрема помфрит и пилетину. У болници Јонгин Северанс – 5Г робот за дезинфекцију прска средство за дезинфекцију руку, проверава телесну температуру, контролише физичко дистанцирање, па чак и упозорава људе да носе маске.

Беспилотне или хибридне продавнице цветају. Мобилни оператер ЛГ Уплус недавно је отворио неколико бесконтактних продавница телефона, где купци могу да упореде моделе, потпишу уговоре и добију најновије паметне телефоне а да при том ниједном немају посла са стварном особом.

Државне службе такође добијају “бесконтактни фејслифтинг”. Град Сеул планира да изгради “метаверзум“ – виртуелни простор где корисници могу да комуницирају са дигиталним приказима људи и објеката – а аватари јавних званичника ц́е решавати жалбе. Неколико локалних самоуправа покренуло је АИ позивне ботове за прац́ење здравља оних који су у самоизолацији. За пацијенте са ковидом који се лече код куц́е, владина апликација такође прати здравље и омогућава видео приступ лекару.

Свет К-попа је такође закорачио у метаверзум. Обожаваоци креирају аватаре где могу да “упознају“ своје фаворите попут Блацкпинка у виртуелном простору и добију виртуелне аутограме.

Економски подстицај

Бесконтактност у Јужној Кореји је више од модерне речи: она представља потенцијални економски мотор за земљу.

“Компаније без контакта успешније су у привлачењу инвестиција и отварању радних места од компанија које послују лицем у лице”, рекао је јужнокорејски министар за мала предузец́а и стартап Квон Чил-сеунг за Гардијан, напомињући да 12 од 15 корејских једнорог компанија – приватне фирме у вредности од милијарду долара или више – користе методе које нису лицем у лице у свом примарном пословању.

“Јужна Кореја има веома јаку (комуникациону) инфраструктуру у земљи и многе индустрије засноване су на тој инфраструктури“, рекао је он и додао да је бесконтактност део растућег глобалног тренда који се убрзао у светлу пандемије.

Његово министарство је толико озбиљно у вези са том политиком да ће уложити 9 билиона вона (7,6 милијарди долара) у “фонд нетакнутог раста“ како би пронашао и подржао 1.200 бесконтактних стартапова до 2025.

Многи су поздравили промену. Институт у Сеулу је открио да је 80 одсто становника главног града који су се бавили активностима које не подразумевају директан контатк са особом, рекло да ц́е то наставити и након што се пандемија смири.

Социолог Чои Џонг-ријул каже да је одбацивање директног контакта донело неке предности – омогућило је аниномност људима, ослободило их је притиска формалности, смањен је емоционални рад повезан са услужном индустријом. Последњи проблем је посебно акутан у Јужној Кореји, где је услуга корисницима веома цењена, хијерархијске структуре и даље постоје, а увредљиво понашање оних на позицијама моћи, познато као “гапџил”, је уобичајено.

Али забринутост због осец́аја усамљености и друштвене фрагментације остаје.

Земља је недавно објавила планове да уложи скоро 30 милијарди вона (25,4 милиона долара) у истраживање дигиталне платформе за лечење депресије, пројекат који је покренут као резултат недостатка контакта са људима због пандемије. Усамљеност међу старијим људима – постојец́и проблем у Јужној Кореји који је само погоршала пандемија – такође добија бесконтактни третман.

СК Телекомова услуга АИ Царе је међу неколико распоређених широм земље и омогуц́ава старијим особама које живе саме да комуницирају са АИ звучником тражец́и од њега да пусти музику, води једноставан разговор, изводи квизове или чак позива помоћ у хитним случајевима. Систем је наводно смањио усамљеност међу корисницима, а председник земље му је чак приписао и спасавање живота.

“Ове технологије не замењују људе. Ради се о коегзистенцији са људима“, рекла је Ирен Ким, портпарол СК Телекома.

Квон признаје да је ова политика власти “изазовна” јер постоје они који нису у току са изненадном дигиталном трансформацијом и каже да влада мора да примени политике и прописе како би “постигла равнотежу”.

Дугорочни утицај бесконтактности на друштво остаје нејасан, али професор Чои верује да је будуц́ност без људског контакта неизбежна за повећање економске ефикасности.

“Кључ је разумевање друштвених и етичких импликација бесконтактног друштва и проналажење начина да се одржи друштвена солидарност”, рекао је професор.

Курир.рс