Свет све несигурније место: Све пада само продаја оружја расте – Американци је предводе

0

Sputnik / Лола Ђорђевић

Упркос пандемији ковида и паду глобалне привреде, трговина оружјем је у прошлој години забележила раст што је, по оцени војног аналитичара Александра Радића, потврда да је свет постао несигурније место које карактерише неповерење у будућност.

Према најновијем извештају Стокхолмског института за истраживање мира (СИПРИ) о 100 највећих светских произвођача оружја, трговина оружјем у прошлој години била је вредна 531 милијарду долара.

Оно што је, међутим, илустративније је да је, према подацима ММФ-а, 2020. годину обележену битком са ковидом, светска економија завршила са падом од 3,1 одсто, док је у исто време продаја оружја сто највећих произвођача – порасла 1,3 одсто.



Више од половине оружја продали Американци

Најпрофитабилној индустрији у свету ни пандемија није могла ништа. Ништа локдаун, ништа покидани ланци снабдевања, несигурни потрошачи. Од укупног промета оружја сто највећих произвођача у свету, 54 одсто су оствариле америчке компаније.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Далеко иза њих, 13 одсто колача припало је кинеским фирмама, а 7,1 одсто британским. Следе руске које су чиниле пет одсто укупне трговине, 4,7 је отпало на француске, а 1,7 одсто на немачке компаније. Све друге су учествовале у преосталих 15, 3 одсто вредности трговине оружјем.

На шта то указује?

„Убрзало се све зато што је свет постао несигурнији. То јесте потврда неповерења у то каква ће бити будућност и шта све може да се догоди и многе земље су повећале војне трошкове. Рокови јесу били пролонгирани, било је проблема од Америке до Кине због пандемије, пала је ефикасност у производњи, било је прекида рада, али се то не одражава на укупну суму која се троши на наоружање, која је у порасту“, каже за Спутњик Радић.

Прочитајте још:  Шпигл: Процурели извештај Бундесвера – Немачка се припрема за рат са Русијом



Тренд раста трошкова за наоружање

Он, при том, напомиње да пандемија није ништа променила када је у питању тренд. Чињеница је, каже, да су за разлику од дугог периода после Хладног рата када су буџети за наоружање стално смањивани, последњих година државе прилично склоне да улажу у оружје и јачање оружаних снага.

Посебно напомиње да је Кина нагло расла са својим потенцијалима и да су, већ традиционално, заливске земље постизале рекорде у својим набавкама.

„Чак и код нас у Србији где је донедавно, до 2016-2017. потрошња за набавке била маргинална у војном буџету, у једном тренутку је дошло до раста, па је у 2020. са око 300 милиона њихова вредност порасла на 322 милиона евра , а 2021. се отишло до сада на 593 милиона евра за разне врсте капиталних улагања у набавке наоружања и војне опреме“, каже наш саговорник.

Радић напомиње да је светско тржиште много комплексније него што у први мах изгледа, јер није реч само о уговорима за набавку готовог наоружања, пошто многе земље кроз кооперацију увозе компоненте да би дошле до свог финалног производа. Уз Израел који то већ увелико ради, као и традиционалне силе, сада су ту и Бразил, Иран, Турска, Јужна Кореја.

Зарада пегла политику

„Када је реч о томе ко како пролази на тржишту, Американци најбоље стоје јер су они присутни на тржиштима најбоље платежне моћи. Ту је и један комплексан однос између политика заливских земаља и Америке који је често контрадикторан по стриктно политичким механизмима, који се испегла када рецимо Саудијска Арабија закључи велике уговоре са Американцима о куповини наоружања. Онда се сметне с ума како су неки амерички медији помињали учешће Саудијаца у нападу на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године“, указао је овај војни аналитичар.

Прочитајте још:  Скот Ритер: Америка се увлачи у рат са Ираном који ће изгубити



Нестабилност света

На питање, да ли та нестабилност у свету која је довела до раста продаје оружја реалан разлог за страх од неког новог жаришта, наш саговорник каже да је бизнис завршен оног тренутка када је средство купљено и продавца не занима да ли ће оружје бити употребљено.

Није само оружје и потрошња новца за његову набавку индикатор да се нешто дешава, већ је проблем у томе који мотиви покрећу одлуку да се купује ново оружје, истиче Радић.



Он наводи да живимо у свету у коме су правила другачија него пре, да више нема доминантне силе, ни два блока као раније у чијој сенци су неке земље могле да налазе безбедност.

Ово је свет у коме је сваки сценарио могућ, у коме заиста има разлога да се стрепи да може доћи до нових сукоба. Оружје је тада секундарно питање и наћи ће се наоружање ономе коме треба кад уђе у сукоб, закључио је саговорник Спутњика.

Спутњик

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *