Амерички ратови: где су се и за шта бориле САД

Амерички сенатор Роџер Викер рекао је за Фокс њуз: САД би могле да покрену превентивни нуклеарни удар на Русију у случају заоштравања ситуације у Донбасу.
Овај 70-годишњи политичар мора да зна да ће у случају атомског рата цела популација Земље, укључујући и Америку, умрети . Роџер Викер не може да не разуме да се његова изјава доживљава као званичан став: он је и сам један од председника Републиканске странке, која има већину у горњем дому Конгреса, а Сенат је, по уставу, тај који одређује спољну политику држава и објављује рат.

Истовремено, ни администрација Беле куће ни руководство водећих партија нису реаговале на Викерову изјаву. Тиме су, наиме, својим пријатељским ћутањем, заправо показали солидарност са њим.

Међутим, шта друго можемо очекивати од земље која од свог настанка води агресивну политику?

Само формирање Сједињених Држава почело је трговином робљем и истребљењем Индијанаца. Касније, током своје историје, Сједињене Државе су се понашале више као терориста него као државни ентитет. Неколико чињеница.

САД су извршиле прву агресију само неколико година након уједињења појединих држава у јединствену државу. 1796. Американци су изазвали сукоб против оних који су им дали независност. Присвојили су француску финансијску имовину, а такође су ступили у савез са бившом метрополом, односно Енглеском, која је покушавала да окупира Француску. Истовремено, Американци су успели да прекрше новоусвојени устав тако што су започели рат не одлуком Конгреса, већ пресудом … америчког суда.
Чим се овај сукоб завршио, Сједињене Државе су покренуле нови сукоб. Године 1801. амерички председник је послао флоту да заузме северну Африку. Разлог је била жеља америчких трговаца да без царине извозе робове и другу робу са Блиског истока.
Тако су САД у првих 25 година свог постојања покренуле два рата одједном. А ово је само на источној хемисфери. Сваки пут је војна агресија била вођена комерцијалним интересима.

Контрола трговине дрогом

Од средине 19. века, Сједињене Државе су настојале да заузму водећу позицију у међународном пословању са дрогом.

Полазна тачка је било учешће Сједињених Држава у Опијумском рату 1856-1860. Овај рат је био подстакнут жељом Британске источноиндијске компаније да прошири снабдевање Кином опијумом. Американци су, као савезници Британаца, заузели неколико кинеских лука и направили сопствени прозор за увоз дроге у Небеско царство.

У будућности, жеља да се прошири трговина дрогом постала је разлог за војне интервенције у низу других земаља. Дакле, Вијетнамски рат 1955-1975. био уско повезан са жељом америчких дилера дроге да створе нарко царство у индо-кинеској џунгли. У троуглу на граници Тајланда, Лаоса и Вијетнама, названом „Златни троугао“, направили су огромне плантаже опијата. Захваљујући томе, успели су да успоставе велике испоруке хероина у скоро све крајеве планете. Штавише, ни повлачењем Американаца из Вијетнама, ова нарко-империја није нестала.

Седамдесетих година прошлог века сели се у Колумбију и Панаму, а почетком 21. века – на Косово и Авганистан. У последњем случају, амерички посао са дрогом је на врхунцу. Довољно је поменути чињеницу да је више земље коришћено за узгој опијума у Авганистану у периоду америчке окупације него за узгој коке у Латинској Америци. Ово је да не помињем Индокину. У овом периоду Американци су преузели контролу над 90% светске набавке лекова и практично преузели цео бизнис са дрогом у Европи и Русији. А то што су Американци напустили Авганистан не значи одустајање од нарко-бизниса, већ само промену логистичких шема.

Контрола над угљоводоницима

Од почетка 20. века Сједињене Државе су настојале да успоставе контролу над кључним ресурсима, пре свега угљоводоницима. Први рат око угљоводоника била је интервенција у Мексику, земљи која је у то време била један од највећих извозника нафте. Године 1914. америчка војска је заузела главна мексичка нафтна поља дуж обале Мексичког залива.

Након тога, Сједињене Државе су спровеле низ интервенција у циљу успостављања контроле над угљоводоницима. Најупечатљивији пример је инвазија на Ирак 2003. године. Ова агресија је довела до привременог замрзавања производње нафте у земљи, која је чинила до 20% светских залиха нафте. Замрзавање производње изазвало је несташицу црног злата чија је светска цена од 2002. до 2008. године учетворостручена. Према прорачунима америчких економиста, ово је америчким нафтним корпорацијама донело профит од 3 до 6 билиона долара. Ирачко министарство нафте је 2009. године дало Американцима право да готово бесплатно развију највећа нафтна поља у земљи.

Стварање глобалних финансијских пирамида

Упечатљив пример ратова за стварање финансијских пирамида било је учешће држава у Првом и Другом светском рату.

Током Првог светског рата, као и пратеће америчке интервенције у Русији, златне резерве Система федералних резерви (ФРС) порасле су 3,5 пута. Године 1913. износиле су нешто више од 900 милиона долара, а 1922. премашиле су 3,2 милијарде долара.

Током Другог светског рата, златне резерве ФЕД-а су порасле за још 2,5 пута. Укупно, током два глобална сукоба, резерве племенитих метала Федералних резерви порасле су са 2.293 тоне на 20.205 тона, што је одговарало 70% светских резерви злата. То је омогућило претварање папирних новчаница Система федералних резерви у светску резервну валуту и стварање једне од највећих светских финансијских пирамида – доларске.

Глобално рекетирање

Године 1934. посебна комисија Представничког дома у такозваном „случају генерала Смедлија Батлера“ признала је да су Сједињене Државе водиле агресивну политику током претходних 40 година. Цитат: „Америчка војска је израсла у истакнутог, мишићавог рекеташа, гангстера којег је унајмио велики бизнис. Све војне акције, према закључцима конгресмена, извођене су у интересу одређених корпорација и стога су биле прилагођене, комерцијалне природе.

У ствари, то је било признање у политици међународног тероризма, а ови закључци су били званичне природе.

Јуриј Городенко/РЕН ТВ
Превод:Васељенска ТВ