Слово на дан Светог Николе. Погубност црквеног модернизма. Архиепископ Серафим (Соболев)

Света Црква данас, за време Божанствене Литургије на Апостолском читању, нуди нашој пажњи, љубљена чеда моја Христова, следеће речи Апостола Павла из његове Посланице Јеврејима: Послушајте свог учитеља и послушајте (Јевр. 13, 17). ). А нешто више у истој посланици Апостол каже: Сећајте се својих учитеља … угледајте се на веру њихову (Јевр. 13, 7).

Овде се под менторима подразумевају апостоли, а потом и њихови наследници, свети оци Цркве. Указујући на нас ове апостолске речи, Света Црква жели да се повинујемо Св. Оци, а посебно у области вере, без које не можемо угодити Богу и спасти се. И ово је разумљиво. Свети Оци нас уче спасоносној вери – оној за коју је Господ једном рекао: Ако имаш веру и крстиш се, бићеш спасен; а они који немају вере биће осуђени (Мк. 16, 16). Поучавајући нас у ову спасоносну истиниту веру, свети оци нас тиме штите од упадања у највећи и најпогубнији грех – од падања у јеретичку веру, за коју апостол Павле ставља анатему, односно проклетство, речима: Ако ми , или анђео на небу, проповеда ти више него јеж јеванђеље, нека је анатема (Гал. 1, 8). Да, и сами свети Оци Цркве нас штите од сваке промене догмата вере установљених од њих на Св. Васељенски сабори, јер проклињу за све векове оне који су признали, признају и признаће догматске промене.

О, кад бисмо увек слушали свете оце сагласно овом апостолском позиву! Тада би Господ ускоро све наше туге претворио у радост, јер је послушност Богу извор небеског блаженства. А слушати свете оце као наследнике апостола значи слушати самога Бога. Зато је Господ рекао: Чујте, Мене слуша, и пометите, ја сам пометен (Лк. 10, 16).

Ово послушање је било обележје наших предака, руског православног народа. Раније је у свакој цркви, градској и сеоској, постојао годишњи круг Четих-Минеја (тј. Житија Светих) Светог Димитрија, митрополита Ростовског. У свој својој духовној лепоти они осликавају чисти свети живот светих Божијих и поучавају светоотачко учење засновано на Божанском Писму. Руски народ је читао Четим-Минеје и њима се руководио у својој вери и животу. Осим тога, у црквама, а посебно у манастирима, за време богослужења, спасоносна читања из дела Св. Оци Цркве, посебно Св. Теодор Студит и св. Јефрема Сирина, који је тако волео да слуша руски православни народ. Али највише је волео да чита из дела Св. Јован Златоусти – његови одабрани списи, познати као „

Међутим, временом су ови благословени просветни извори напуштени и заборављени у нашој Руској Цркви. Замениле су их духовно-образовне установе на чијем су челу биле наше духовне академије. Потоњи су давали тон и правац свим другим богословским школама у Русији и били су главно легло духовног просвећења у нашој земљи за ширење и учвршћивање православне вере у животу руског народа.

Авај! Наше духовне академије нису испуниле ову велику сврху. У последње време у њима су почели да доминирају не свети Оци, већ немачки учени богослови. Професори наших академија писали су огромне томове својих теолошких списа, од којих је добра половина била на безброј цитата или позивања на хетеродоксне учене теологе, углавном немачке.

А ови немачки богослови нису имали, немају и никада неће имати појма о оном најважнијем у нашој вери и животу – о спасоносној, препорођајућој благодати Духа Светога. Ова благодат није овде, пошто лутеранизам одбацује Тајну Свете Потврде и нема апостолско прејемство кроз које се ова благодат излива. А пошто у лутеранизму нема благодати, немачким теолозима недостаје и спасоносна истина која проистиче из исте благодати Светога Духа. Само је Дух Свети Извор ове истине. Није џабе Господ наш Спаситељ назвао Духом Истине.

Колико је немачка теологија далеко одмакла од истине сведочи чињеница да је цело лутеранство уроњено у непробојну таму безбројних грешака, због чега се расцепило на више од 500 секти. Најважнији учитељи и духовни вође лутеранизма – њихови пастири, како је показало недавно истраживање, највећим делом не верују у Христа као Бога.

Наравно, такво сервилно дивљење немачким теолозима је веома жалосно. Наш велики учени богослов и праведник Руске Цркве, Епископ Теофан Затходник, чак је у овом дивљењу професора наших богословских академија видео разлог страшне казне од Бога кроз рат између Русије и Немачке. У једном од својих писама он је пророчки предвидео овај рат, јер је писао: „…Штета је видети како наши теолози… све је немчура и немчура. Господ ће послати немчуру за ово да га разбије. наших глава пушкама и бајонетима.било каква немачка (неправославна) мудрост“.

Поставља се питање шта би професори наших Богословских академија могли да науче своје студенте? Каквој вери би их могли научити? Пошто је ауторитет Св. Пошто су оци Цркве од њих потиснути у други план, па чак и замењени ауторитетом немачких учених теолога, студенти су из овога, природно, могли закључити да ови немачки учени теолози заслужују посебну пажњу у својим теолошким погледима. А ове погледе демантовали су наши празници и постови, иконопоштовање, наше монаштво, монашка епископија и наш Св. канонима.

Дакле, ретко ко је напустио академију у православном расположењу. Студенти су углавном дипломирали на академском смеру са секуларним, па чак и антицрквеним погледом на свет. После завршене академије, такве и такве ученике су црквене власти слале по целом лицу Руске земље као учитеље у наше бројне богословије.

Отргнути од животворних, благословених извора просветљења – од Св. Оци Цркве, већина учитеља наших богословија, уместо истинског светоотачког богословља, предавали су богословима духоубилачку схоластику или теолошки либерализам. Овим су одбили ђаке богословије од православне цркве и од вере у Бога.

Зато су они способни ишли на универзитете на крају семинарског курса; мало њих је ушло у Богословске академије, а они са малим капацитетима постали су чиновници, сеоски и градски свештеници. Овоме морамо додати да је најважнија богословска наука патрологија, која би богослове упознала са чудесним животом и благодатним учењем св. Оци Цркве, одавно је искључен из богословских наука.

Ту је корен црквеног модернизма, са његовом жељом да уништи нашу Св. канонима, на изопачење православне вере и на слабљење чистоте и строгости правог хришћанског живота. Ту је корен тог модернизма, који је нанео, и тако не тако давно, толике недаће нашој Руској Цркви и који наставља да наноси највећу штету у животу других Православних Цркава.

Верујмо, љубљени, да ће пророчка опомена Епископа Теофана о Божијој казни ратом са Немачком на нас деловати спасоносно, а наши богослови ће коначно престати да се клањају пред хетеродоксним богословским ауторитетима и у својој теологији као највишој власти коју руководиће се само свети оци Цркве. И тим пре треба напоменути да је ово пророчанство епископа Теофана било двадесет година пре првог рата са Немачком, а ми смо са њом већ доживели други рат.

Истина, сверуске и светске непогоде нису понизиле горде умове професора Париског богословског института. Тамо је софијанска јерес, страшна по својој погубности, чак и саградила себи гнездо, које се брзо проширило по свету својим објављивањем од свог оснивача, протојереја о. Сергеј Булгаков, његова огромна објављена дела Софије. Ову јерес сматрамо најстрашнијом с обзиром на њено безумно учење о Софији као другом Богу, чак вишем од саме Божанске Тројице.

Али на нашу утеху у самом центру Русије, у Москви, појавио се Богословски институт, чији ће професори и наставници, надамо се, разумети своју сврху и сматраће Свете Оце Цркве највишим ауторитетом у настави теологије. . Овај повратак руског богословља Светим Оцима биће гаранција препорода наше Цркве у свим огранцима њеног живота.

Света Црква данас прославља успомену на једног од својих највећих светих отаца, Светог Николу.

Својом ревносном исповедничком одбраном Православља на Првом васељенском сабору у борби против јеретика Арија позива вас и мене, браћо и сестре, љубљени у Христу, да слушамо свете оце у догматима вере које су они утврдили на седам васељенских сабора. Нека нам овај патристички позив не буде узалудан. Не одступимо ни за јоту од овог уверења. И само због тога Господ ће нас обрадовати и утешити и оживеће над нама речи Своје: … све, ако као верујући молите, добићете (Мт. 21, 22).

Молитвама Св. Николај Чудотворац нека нас Господ сачува од свих невоља и зала и заувек сједини са Њим на вечну радост у Његовом неизрецивом Царству Небеском. Амин.

Васељенска ТВ/3 Рим