„Утеривање“ балканских држава у НАТО међу Путиновим „црвеним линијама“

„Утеривање“ балканских држава у НАТО међу Путиновим „црвеним линијама“

(фото:AP Photo/Patrick Semansky)

Руско министарство спољних послова објавило је 17. децембра 2021. свој нацрт споразума са Сједињеним Америчким Државама и НАТО-ом о међусобним безбедносним гаранцијама. Русија и НАТО би се према томе обавезали да неће размештати ракете средњег и мањег домета у областима из којих пројектили могу да добаце до територија супротстављене стране.

У нацрту које је објавило руско министарство стоји и да би НАТО требало да се обавеже да искључи Украјину и балканске земље из придруживања алијанси и да одустане од војних активности у Украјини, државама Источне Европе, Закавказју и Централној Азији.

У предлогу Министарства иностраних послова Руске Федерације се констатује да су “односи НАТО-а и Русије у дуготрајној кризи”, да су одлуке самита НАТО-а у Бриселу 2018. године биле усмерене ка „војно-политичком обуздавању“ Русије” и да НАТО групише трупе у близини руских граница у државама источне Европе и балтичким државама, да пребацује тешку војну технику, да је значајно повећао број и интензитет вежби, те да су Шведска, Финска и друге партнерске земље све више укључене у војне активности алијансе.



У документу руског МИП-а се даље наглашава да је донета одлука о оснивању нових заједничких команди коалиционих снага у Норфолку (САД) ради обезбеђивања безбедности транспортних коридора у северноатлантским и арктичким регионима.

Констатује се повећано трајање боравка у Црном мору бродова поморских снага нецрноморских држава алијансе, пре свега Сједињених Држава, и да ваздушне снаге НАТО-а настављају да патролирају балтичким ваздушним простором у појачаном саставу, те да је комплекс противракетне одбране распоређен у Румунији, а да је планирано да сличан комплекс буде пуштен у рад у Пољској.

У документу руског МИП-а се каже да такве војне припреме НАТО-а не могу остати без руског адекватног одговора.

Наглашава се и “континуирано укључивање балканских земаља у НАТО“ са циљем да се по сваку цену „утерају“ у блок и „занемаривање правних норми и мишљења значајног дела становништва при затварању питања државног имена Северна Македонија, те форсирање чланства Босне и Херцеговине у НАТО, стварање ‘војске Косова’ уз подржавање ‘Косовских снага’, што све само погоршава постојеће противречности и озбиљно дестабилизују ситуацију у региону.“

Русија предлаже да се сопствена безбедност не јача на рачун безбедности друге стране и уздржавање од „сваке употребе силе или претње силом“. Све државе које су од 27. маја 1997. године биле чланице Северноатлантског пакта би се према том споразуму обавезале да не распоређују своје оружане снаге и наоружање на територији осталих европских држава. То би искључивало и “распоређивање копнених ракета средњег и краћег домета у областима из којих су у стању да гађају циљеве на територији чланица супротстављених страна”.

То су до сада јавно најпрецизније дефинисане такозване „Путинове црвене линије“ о којима је било речи током последњег самита преко видео линка Владимира Путина и америчког председника Џозефа Бајдена. После тог самита Бајден је изјавио да не признаје “Путинове линије”, а генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг да је проширење НАТО-а ствар суверених држава.

Остаје да се види на какве ће реакције наићи руски предлог објављен као претекст за дијалог Русије и НАТО-а о чему је наводно постигнута сагласност Путина и Бајдена. До сада је ту тему обележавала хладноратовска реторика.

Стање ствари

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета