Како власт намешта послове: Штимује услове тендера или се директно договара

Намештање државних уносних послова за одређене, по правилу увек властима блиске, фирме није новина и практиковала је свака власт.

Овај вид корупције се све време само усавршава упркос закону који је то требало да спречи. У међувремену је под актуелном влашћу готово укинута конкуренција на тендерима. Унапред се зна ко ће добити посао, под којим условима и цени.

Унапред договорен посао са одређеном фирмом, јављање само једног понуђача, утврђивање критеријума и услова по мери одређене фирме… Ово су само неки од примера како се у Србији додељују државни послови.

У међувремену, све чешће се послови уговарају директно без објављивања јавног позива, у такозваним преговарачким поступцима.

На тај начин су уговорене многобројне велике јавне набавке и пројекти. Изостављено је надметање и конкуренција, па самим тим и могућност постизања најбоље цене.

Јавност, по правилу, остаје без важних информација о детаљима уговора, а самим тим и о трошењу јавних средстава из буђжета који пуне сви грађани Србије.

Резултати истраживања Топличког центра за демократију и људска права показују да је у 100 највећих јавних набавки просек понуђача 1,34.

У чак 75 набавки био је само један понуђач, 18 их је било са два, пет са три и две са четири понуђача. Управо ти подаци указују на недостатак конкуренције.

Усавршена пракса – додела посла без тендера

Немања Ненадић, из организације Транспарентност Србија, за лист „Нова“ каже да су у Србији на првом месту спорне јавне набавке где тендера и нема.

– Ту имамо две ситуције – када наручилац свесно прекрши закон и склопи уговор за посао за који није расписао тендер. Такав пример имамо код ЈП „Путеви Србије“, што је утврдила Државна ревизорска институција. Друга ситуација су набавке, односно додела посла на основу међудржавних споразума без икакве конкуренције – наводи Ненадић.

Он објашњава да за то постоји правно покриће, јер тај споразум има већу снагу од закона. То, међутим, како објашњава, урушава цео систем јавних набавки.

Адвокат и сарадник НУНС-а Раде Ђурић, који се годинама бавио јавним набавкама , у изјави за „Нову“ каже да је, према његовој процени, од 50 до 70 одсто тендера у Србији намештено.

– Гледајући техничке спецификације и одзив конкурената, моја процена је да је конкуренција у јавним набавкама у озбиљном паду – каже Ђурић.

Фирме се повлаче из страха

Страх да их не ставе на црну листу или да остану без фирме, неповерење у систем, лојалност и картелски договори су кључни и све видљивији проблеми. Оно што је, према његовој оцени, ипак и даље најчешћи и кључни начин за намештање тендера је подешавање техничких спецификација.

– То је и даље најефикаснији метод, да ви до те мере специфицирате одређене предмете јавне набавке тако да у што већој мери умањите конкуренцију. Дакле, да елиминишете све остале тако што ћете тражити неки производ под условима који спречавају нека друга заинтересована лица да се јаве. Тиме добијате привид конкуренције и ако се тај део набавке добро уради, онда се иде на најнижу понуђену цену, јер су сви остали услови обезбеђени – објашњава Ђурић.

Када није могуће све наместити кроз техничке спецификације, посао одређеној фирми обезбеђује се и кроз такозване додатне услове односно критеријуме. Немања Ненадић објашњава да се тим додатним условима фирме дискриминишу.

– Постављају се додатни услови који нису релевантни. Па се тако траже, рецимо, одређене машине, опрема или одређен обрт капитала, а да то није неопходно. А све то имајући у виду одређену фирму која треба да добије посао – наводи наш саговорник.

Кад хитно постане пракса а не изузетак

Један од начина да се набавка намести је и расписивање преговарачког поступка са или без јавног позива. То значи да се о послу преговара са одређеним фирмама, неретко и само са једном, које изабере наручилац.

– Овај поступак је могуће спровести под образложењем хитности, што често није случај. Један од примера је фабрика вакцина. Није било потребе за хитношћу, јер вакцина имамо – наводи Ненадић само један од многобројних примера.

Адвокат Раде Ђукић додаје да је управо ковид-криза довела до многобројних злоупотреба ове законске могућности и када је реч о набавци услуга, добара или грађевинских радова.

– Захваљујући добијању послова, на тај начин видимо многобројне мале и младе фирме које великом брзином постају велике – оцењује наш саговорник.

Кобни члан 61, којим се легализује корупција у тендерима

Закон о јавним набавкама отвара могућност за преговарачки поступак без објављивања јавног позива. То је омогућено чланом 61, који оставља широке могућности да се искључи отвореност поступка и да се јавна набавка усмери ка одређеним понуђачима. То је од почетка пандемије постала пракса, посебно у области здравства.

Нова.рс