Колико је Европска унија далеко од раскола на Исток и Запад

Колико је Европска унија далеко од раскола на Исток и Запад

Изгледа да су проблеми ЕУ са појединим источноевропским земљама много дубљи од тренутног спора са Мађарском и Пољском.

Француски председник Емануел Макрон још летос је констатовао да проблеми ЕУ са појединим источноевропским земљама не могу да се сведу на спор са мађарским премијером Виктором Орбаном, већ да је проблем много дубљи. Макрон је то назвао фундаменталним источно-западним европским расколом.

Изгледа да се та Макронова дијагноза потврдила приликом недавне посете новог немачког канцелара Олафа Шолца Варшави. Њега су дочекали плакати на којима су он и његова претходница Ангела Меркел стављени у исти низ са Адолфом Хитлером и нацистичким министром пропаганде Јозефом Гебелсом, пише немачки Дојче веле.



Истовремено се Немачкој приговарало „безакоње“ јер Пољској наводно не жели да плати ратну одштету. То су биле отворене провокације.

Неки аналитичари су били крајње забринути када је популиста Јанез Јанша као премијер Словеније летос преузео председавање Саветом ЕУ. Јанша вређа новинаре на Твитеру, воли провокације и зове Орбана „пријатељем“.

На почетку словеначког председавања најважнијим телом Европске уније, Јанша је лансирао нови скандал када је заокруживао фотографије словеначких судија које сматра „комунистичким“ и проблематичним.

После тога се понашао углавном неупадљиво, али је био на Орбановој страни у спору Брисела и Будимпеште у вези са једним законом који дискриминише хомосексуалце. Јанша је био и на страни Варшаве у спору око пољског разграђивања правне државе.

„Сматрам да је укупно држање ове алијансе антиевропско. Има назнака да они успостављају неку врсту нове Гвоздене завесе“, каже Марко Милосављевић, професор за науку о медијима на љубљанском Универзитету.

Ипак, Јаншина мањинска влада не седи баш чврсто у седлу. Наредног пролећа су избори на којима опозиција има добре изгледе.

И недавни избори у Прагу су показали да популисти могу бити смењени на изборима. Андреј Бабиш је смењен као премијер и нову већину чини широка проевропска коалиција. И у Бугарској је у трећем покушају на власт дошла проевропска влада, а у Румунији социјалдемократи, који владају у коалицији са антиевропским снагама, нису успели да прошире своју базу.

Експерт фондације Карнеги за Европу Штефан Лене сматра због тога да се криза ЕУ углавном своди на Пољску и Мађарску, и „није карактеристична за укупни регион“. Он стога не каже да се може говорити о погоршавању односа између истока и запада Европске уније. Додаје да би фондови за обнову могли одиграти позитивну улогу против продубљивања подела.

Када је средином децембра председник Сједињених Држава Џозеф Бајден одржао „самит демократије“, представници Мађарске нису били позвани. Тиме је Будимпешта сврстана у „отпадничке режиме“, оцењује Дојче веле.

Мађарска опозиција је то употребила за нападе на Виктора Орбана. Вођа опозиције Петер Марки-Заи је рекао да „међународна заједница Орбана третира као неки вирус“. Он је додао да је Орбан дуго и напорно на томе радио, развијајући односе са Кином, Русијом и Азербејџаном.

Пољски представници су, за разлику од мађарских, добили позивницу од америчког председника Бајдена да учествују на његовом окупљању у децембру. Да ли је аутократско преуређење државе тамо мање узнапредовало него у Мађарској?

Владајућа пољска странка Право и правда од освајања власти 2015. копира мађарски модел. Сузбијају се медијске слободе, подрива се независно правосуђе, води борба против права хомосексуалаца и права на абортус, уз наглашени национализам.

Али велики сукоб са Бриселом је избио у октобру када је пољски Уставни суд одлучио да су пољски закони изнад закона Европске уније. Тиме је Варшава посредно поставила питање останка Пољске у Европској унији. Јарослав Качињски је то одмах демантовао, а проевропске демонстрације у Пољској су показале да јавност још увек није „доведена на линију“ онако како би то хтела владајућа партија.

Европски суд је у међувремену донео пресуде против начина избора пољских уставних судија и промене у законима о судству. Ова највиша судска инстанца у ЕУ са седиштем у Луксембургу казнила је Пољску са милион евра дневно, јер пољска влада не жели да повуче уведена правила.

„Илузорно је веровати да се демократија и владавина права могу наметнути из Брисела“, рекао је Штефан Лене и додао да је то једино могуће на демократским изборима. Он каже да има наде јер су и у Пољској и у Мађарској главни градови у међувремену у рукама опозиције.

Лене се залаже да европске правне санкције прерасту у финансијске. „Највећи адут је приступ Фонду за обнову економије од последица пандемије“, каже он и додаје да новац неће тећи из Брисела за Варшаву од средине наредне године, јер тврдолинијаши из министарства правосуђа у Варшави блокирају сваки компромис. А у Мађарској Орбан не жели да било шта мења уочи избора.

Упркос извесном оптимизму у погледу дејства финансијског притиска, овај политиколог види и „знатну опасност“ од ескалације спора. Пољска би према њему могла да уведе противмере блокирања других прихваћених европских закона и прописа, рецимо у области климатских промена и тада би „ЕУ имала велики проблем“.

Према процени Штефана Ленеа, тренутно се налазимо у „интересантној фази између ескалације и извесних компромиса, који би целу ствар могли довести до смиривања“. Изгледа да је уцењивачки потенцијал на обе стране значајан.

П.О./Политика

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета