Нема правде за жртве НДХ

Најстарији народни посланик и преживели логораш злогласне НДХ Смиља Тишма поднела је Народној скупштини Републике Србије предлог Резолуције о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у тзв. Независној Држави Хрватској у Другом светском рату 1941-1945.

” Од Јасеновца Савом су плутали лешеви, да су код Бранковог моста у Београду направили чеп, па су нацисти динамитом разбијали да одгуше. Гласајте без страха, без бојазни, без увијања, без калкулација, без страначког прагматизма…молим вас да престане ћутање…пробали смо да се донесе резолиција 2016., па 2021. године и увек се каже да није време, ни тада ни сада. Па када је време?! Србија више не може да чека. И не треба да чека. Дозволите ми да вас последњи пут замолим да гласате по својој савести. Ко данас не гласа за осуду геноцида, може се сматрати да тај геноцид одобрава над сопственим народом”- навела је Тишма док је покушавала да уврсти предлог Резолуције у дневни ред Скупштине.

Док је ово изговарала неколико посланика је негодовало а један од водећих НАТО лобиста и посланик Драган Шормаз тражио је да јој се одузме реч.

Адвокат Душан Братић огласио се поводом овог срамног чина стајући у одбрану посланице Тишме упоредивши бахате посланике из Народне скупштине са усташким злочинцима из Другог светског рата:

“Често сам размишљао ко су и како су по физионимији изгледали људи који су пуштали гас у Аушвицу, клали у Јасеновцу и Јадовну, набијали бебе на виле…..Данас сам схватио. Ти људи су међу нама, свуда. Иста психа, исти дух, карактер”- навео је с огорчењем адвокат Братић.

Он је додао да га је стид њихове бестидности

“Преживела је (Смиља Тишма прим. аут) усташе у Јасеновцу а ови је у року од пар дана убише два пута. Стид ме њихове бестидности”- додао је он.

Подсетимо да је током 2021. Народна скупштина два пута одбила је да изгласа меру којом би се одобрила изградња меморијалног центра за српске жртве геноцида у НДХ као и да усвоји резолуцију којом би се њихови џелати назвали правим именом.

Остаје да се види да ли ће Народна скупштина смоћи снаге да чује вапај посланице Тишме и коначно, након срамне “Резолуције о Сребреници” из 2011, као и давно заборављеног Закона о сарадњи са Хашким трибуналом из 2002 коначно усвојити један акт којим би признала и злочине над сопственим народом и његове џелате назвала правим именом.

Васељенска