Не треба ми да радим на Западу да бих био срећан

Често човека окупирају мисли, некад позитивне, некад негативне.

-Мене (најмањег у страдалној Епархији) већ дуже време, и све јаче, окупирају мисли благодарности што сам се родио у прелепој Србији, у земљи натопљеној крвљу мученика и исповедника, која не престаје да то буде и дан-данас.

-Када сам био млад и зелен, док нисам знао за Христа, „лаћкала ми је често памет“ (како би казао наш народ из мог родног места, са југа Србије), и много сам маштао о неком богатству, лагодном животу, да будем нека „звезда“. Имао сам идола Елвиса Прислија и дивио се неком „благостању“ његовом, но ми није улазило у памети да је већ умро, и да је јако страшно и млад завршио.

– Када ме је Бог призвао и отворио ми очи да познам Православље, одмах сам поцепао све постере, и ту љубав и дивљење усмерио ка Ономе Који Једини заслужује сву љубав и пажњу, Господу Богу и Спаситељу нашем Исусу Христу.

– Шта је оно што ме данас чини срећним, у нашој напаћеној и окупираној Србији, и што ми говори да, ако бих морао да живим на Западу и имам милионе, да би то био пакао за моју душу ?

Ко је тај што ме је усрећио и ко су ти што ме чине срећним и благодарним, иако сам материјално у оскудици?

То је Божји Дар Србији у најтежем времену.

Дар Божји који се зове владика Артемије и Епархија рашко-призренска у изгнанству.

-Једном је св. Игњатије Брјанчанинов заплакао и казао: „Долази време и већ је дошло, када народ остаје без правих пастира. Но, Бог ће у то време дати да буду доступне књиге светих отаца, у изобиљу, и народ ће се тиме хранити и учити. А да знате, ако у том времену нађете ЈЕДНОГ ИСТОМИШЉЕНИКА, биће то велики ДАР БОЖЈИ.“

-Ето, то време је дошло на цео свет, а Србију Бог погледао, и у Србији можеш наћи не само једног, но много истомишљеника.

Србија има часног, неподмитљивог, богољубивог, родољубивог наследника владике Артемија са хорепископима исто толико часним, неподмитљивим, богољубивим, родољубивим, истинољубивим…

Србија има Златне Духовнике, Златне Монахе и Монахиње, Златне Свештенике (моју сабраћу) који имају Златне Парохијане.

– И када се ово све дубоко и правилно схвати, поставља се питање: Шта ће мени Запад и западни систем да будем срећан и да имам рај на земљи?

Ја већ имам свој рај, своју радост, своје владике, свога правоверног духовника, своју браћу и сестре са којима сам много срећан и на којима сам много и бескрајно благодаран Богу.

-То што ми нуди Запад, то је само мамац да ме превари и одвоји од овог ОКЕАНА РАДОСТИ И ДУХОВНОГ БЛАГОСТАЊА.

-Ако је св. Игњатије казао да је само један истомишљеник ВЕЛИКИ ДАР БОЖЈИ, колико ли благо ја имам око себе, оно благо које је родио наш блаженопочивши владика Артемије, који је и за мене најгрешнијег имао милости и смирења да ме прими у своје стадо које би дало СВЕ ЗА ХРИСТА – А ХРИСТА НИ ЗА ШТА?

И после свих молитвених правила, које често читам механички, моја душа најчешће чезне да отпева са радошћу БЛАГОДАРНИ АКАТИСТ и да стално понавља:

СЛАВА БОГУ ШТО САМ СРБИН!

СЛАВА БОГУ ШТО ИМАМ ПРАВОВЕРНЕ ЕПИСКОПЕ!

СЛАВА БОГУ ШТО ИМАМ ПРАВОВЕРНОГ ДУХОВНИКА!

СЛАВА БОГУ ШТО СЛУЖИМ ПО МАНАСТИРИМА КОЈИ СУ ЧУВАРИ ВЕРЕ СВЕТАЧКЕ!

СЛАВА БОГУ ШТО ИМАМ МНОГО БРАЋЕ И СЕСТАРА ИСТОМИШЉЕНИКА, БОГОЉУБА И РОДОЉУБА!

СЛАВА БОГУ ЗА СВЕ, АЛИ БАШ ЗА СВЕ!!!

ЧУВАЈМО СЕ БРАЋО СРБИ
Браћо срби сад је дошло време
да Христово понесемо бреме

Благи јарам и бреме Му лако
Сам је Господ казо тако

Свети Сава што нам дао Завет
што нам дао Светац у аманет

Да чувамо да га не продамо
па ко Јуда Христа да издамо

Свет је овај Христа оставио
и пролазну славу пригрлио

А ти Србо немој да се вараш
папистима немој да се клањаш

Вук је кожу јагњећу обуко
да би с’тебе благодати свуко

Да би теби Христа отерао
Светог Саву да би расплакао

Глава Цркве Христос Бог је брате
а то теби хоће да ускрате

Па на место Његово да ставе
ватиканске празне луде главе

Који своје душе погубише
када Цркву Божју разделише

Кад небеско напустише благо
да земаљско задобију радо

А ти брате ниси њине крви
Христос Бог је за те увек први

Благ му јарам и бреме му лако
ПРАВОСЛАВЉЕ НЕКА ЧУВА СВАКО

јереј Ивица Тасић/Борба за истину