Зашто православна црква не слави нову годину?

Нова година је, у суштини, потпуно насумично изабран дан, који се слави не само раније, већ и сада међу различитим народима у различито време. Православни хришћанин својим хришћанским срцем осећа да Нова година не може бити ранија од Рођења Христовог, јер је Нова година обнова времена.

А ако се запитамо као православни хришћани: „Када можемо сматрати да се време обнавља на Божић и Васкрс: на дан Рођења нашег Спаситеља и на дан Његовог Васкрсења. Испоставља се да је било народа и било је времена када се Нова година славила на Божић и Ускрс.

На Божић се у средњовековној Европи славила Нова година. Овај празник се славио 25. децембра – о томе сведочи диплома немачких суверена друге половине 16. века. Британци су до 1752. године 25. март сматрали даном Нове године – даном Благовести и Светог зачећа Спаситеља.

У Француској се до наступања ере рационализма, односно до 1594. године, Нова година славила на дан Светог Ускрса.

Источни хришћани, посебно хришћани Византијског царства, дочекали су Нову годину 1. септембра по јулијанском календару. Овај празник се чува у Руској православној цркви – 1. септембар по старом, 14. септембар по новом. Од овог датума почиње круг литургијских књига.

1. септембар се у Русији сматрао даном Нове године све до времена Петра Великог, који је установио прославу Нове године 1. јануара. Али у сваком случају, по јулијанском календару, прослава Нове године пада после Рођења Христовог, чак и ако се празнује 1. јануара. Зато што је 25. децембар по јулијанском календару актуелни 7. јануар по грегоријанском календару, и сходно томе 1. јануар је 14. јануар по грегоријанском стилу.

Сада је у Русији 1918. године усвојен грегоријански календар, а црква наставља да живи по старом стилу, тј. по јулијанском календару. Нова година се показала као празник супротстављен празнику Рођења Христовог. Ово је веома озбиљна духовна опозиција и опозиција. Нова година се слави у време Крсног поста, када су забрањене све свечаности и још више слава.

Прослављајући Нову годину, очекујући промене од нове године, од самог календарског датума, ми тако западамо у магично, нимало хришћанско размишљање, јер и срећа и обнова света и радост се могу очекивати само од Спаситеља, који је дошао да нас избави од греха, проклетства и смрти.

Прослава Нове године као посебног датума, који нам, чини се, доноси срећу обнове, је повратак у доба календарске магије, када су се неки дани у години сматрали „срећним“, а други „несрећним“. У суштини, ово је повратак свести човечанства примитивним религиозним облицима веровања, примитивном магијском мишљењу. Ово је одлазак са висине хришћанства, посебно са висине православља, и повратак најпримитивнијим идејама о духовном свету.

Да је Нова година латентно духовно супротстављена Божићу, види се бар по називу новогодишњег празника у Општинском културном центру града Рјазања „Јахање метле у новогодишњој причи”. Човечанство се креће у круг, а сви очекују неку врсту среће од наредне године. Очекивања су узалудна. Само Спаситељ може донети срећу. Зато је дошао на земљу да човеку подари највишу срећу – да буде са Богом. Само са Господом може доћи до обнове и васкрсења.

Чекати срећу од бројева, бројева, година, зечева, пацова, змија значи остати у греху, бити осуђен на смрт, физичку и духовну. Морамо се потрудити да се Нова година сматра празником Рођења Христовог, како бисмо на крају заборавили на прославу Нове године и славили само Рождество Христово.

јеромонах Виталиј/Трећи РИМ
Превод:В.Т./Васељенска ТВ