Принуда није добра за децу. Свети Пајсије Сваторец

Неки родитељи врше велики притисак на своју децу – па чак и пред другима. Можда мислите да је њихово дете теретна звер, коју гранчицом гурају тако да иде без скретања ни удесно ни улево.

Они су као да га држе за узду и притом говоре: “Ходи слободно!” И онда такви родитељи дођу дотле да почну да туку своју децу. Данас је дошла мајка са сином – крупним момком. Дете јој је било болесно. „Шта да радим, оче? Упитала. „Моје дете ништа не једе, а не жели ни да нас види. Али када сам јој рекао шта да ради, почела је изнова: “Па шта да радим сада?”

– Геронда, можда није разумела шта си јој рекао?

– Али како не бих разумео! „Нисам могао да будем са тобом ни један сат“, рекао сам јој. „Али како ће твоје дете живети поред тебе? „Не“, одговорила је. – Волим га”. – „Где је љубав, ако поред тебе не нађе место за себе? Вуче га да бежи од куће, јер жели да буде у другом окружењу. Уосталом, када није поред тебе, понаша се савршено.Пошто не жели да те види, онда то значи да си и ти крив за ово.

Не нервирај га: сакатиш га. Понашајте се с њим љубазно, са стрпљењем.” Рекао сам јој све ово, она ме је саслушала и почела изнова: “Па шта да радим? Дете не жели да нас види.” Па, како да се разумемо са таквом особом? Значи да нешто није у реду са њима.

Родитељска принуда деци не помаже, већ их гуши. Бескрајно “не дирај ово, не иди тамо, уради то овако…” Али узда се мора повући да се не поквари. Између вас је био јаз.

Родитељи треба да раде оно што добар баштован ради када сади мало дрво. Баштован нежно, меким конопцем, веже дрво за клин да се не би савијало и не оштетило када га ветар савије удесно или улево. Затим баштован прави ограду за дрво, залива га, брине о њему, штити га од коза – док гране дрвета не израсту. На крају крајева, ако мало дрво поједу козе, онда све – може се сматрати мртвим. Дрво које поједу козе не може ни да роди ни да даје хлад. Али када му гране порасту, баштован уклања ограду, и дрво почиње да даје плодове, а козе, овце и људи могу да се одморе под његовом сенком.

Међутим, често родитељи, подстакнути претераном бригом за своју децу, желе да их вежу не меким ужетом, већ челичном жицом, док децу треба да вежете нежно како их не бисте повредили. Родитељи треба да се труде да племенито помогну својој деци. То ће у дечјим душама гајити радозналост, и тада ће и сама осетити потребу да чине добро.

Родитељи, колико могу, треба да објасне деци добре ствари на љубазан начин: с љубављу и са болом. Сећам се једне мајке која је, видевши да се њен син лоше понаша, са сузама у очима и са болом, рекла: „Не мораш то да радиш, моје златно дете.” И видевши такав пример, њена деца су научила да узноси се са радошћу да би избегао животна искушења, да не подлегнеш тешкоћама, него да их савладаш молитвом и уздањем у Бога.

Данас и одрасли и деца у свету живе као у лудници и зато је потребно много стрпљења и ммолитва. Огроман број деце долази до можданог удара. [Као да је] сат мало покварен, а родитељи га навијају до краја, па чак и више него до краја, а онда је опруга сата пукла. Образложење је неопходно. Једно дете треба више да се „уврће“, друго мање. Несрећна деца су отворена свим [злим] ветровима. У школи или на улици чују повике: „Не поштујте родитеље! Не поштуј никога и ништа!“ – а поврх тога, њихове мајке хоће да им “затегну шрафове”, онда ће се више напрезати.

Зато саветујем мајкама да се присиљавају на молитву и да не силују своју децу.

Ако детету стално говоре: „Не ради ово, не дирај оно“ – чак и у вези са тривијалним стварима, а понекад чак и неправедно – онда у случају озбиљне опасности, на пример, ако дете жели да баци бензин у ватру, неће послушати и учинивши то биће тешко осакаћен.“Дете не разуме да се у речима „не ради ово“ крије љубав.

Али, када дете мало порасте, развија себичност, а ако му се замери, преплави се, мислећи: „Јесам ли ја мали да се тако понашам према мени?“ Родитељи треба да наведу дете да схвати да, као што су га чували да се не би опекао док је било мало, тако га сада, када је одрасло, чувају од другог пожара.

Зато дете мора бити опрезно, не давати права кушачу-ђаволу, да би у себи сачувало Благодат Светог Крштења.

Васељенска/3 РИМ