Велико поновно покретање – План за преузимање Земљине природе од стране глобалне елите

Глобалистичке корпорације купују пољопривредно земљиште да би зауставиле производњу хране

План „Великог ресетовања” који је најавио председник Светског економског форума (ВЕФ) Клаус Шваб предвиђа радикално реструктурирање светског друштвено-економског поретка. Шваб ово назива транзицијом из старог капитализма у нови, „инклузивни“ капитализам и ослобађањем човечанства од приватне својине. Међутим, ако су руски комунисти пре више од сто година укинули приватну својину на средства за производњу, материјализовали капитал, чиме су уништили експлоатацију човека од човека, онда глобалисти предлажу да се укине лична својина, тј. имовина намењена за задовољавање првих животних потреба – становање, окућнице, одећа, кућни прибор и др.

Ида Аукен , чланица Савета за глобалну будућност ВЕФ- а за градове и урбанизацију , радосно изјављује : „Добро дошли у 2030. Добродошли у мој град, тачније наш град. Немам ништа. Немам ауто, немам кућу, немам опрему и одећу”.

Шваб је пажљивији са својим изразима. У својој књизи КОВИД-19: Велико поновно покретање (2020), он каже да људи треба да се ослободе жеље да буду власници што је пре могуће. У инклузивном капитализму човек мора постати корисник. Међутим, не постоји право коришћења без власништва. Неко мора бити власник, крајњи управник имовине и имовине. Шваб замагљује ово питање, али из онога што је навео јасно је да је крајњи власник глобална елита.

Шачица људи („златни милион”) је већ преузела већину објеката економске и друштвене инфраструктуре широм света. Запосела је објекте такозване интелектуалне својине, заузела већи део недра Земље. Златни милион би желео да приватизује цео Универзум. О таквим лудацима писао је совјетски писац научне фантастике Александар Бељајев у роману „Продавац ваздуха” (први пут објављен 1929. године). Извесни енглески бизнисмен Бејлиорганизовао је негде на Арктику, на северу Јакутије, подземну фабрику за прераду атмосферског ваздуха. У фабрици се ваздух прво раздваја на компоненте (кисеоник, водоник, азот, хелијум), затим се од компоненти производе коначни производи. На пример, азот се претвара у амонијак, азотну киселину и цијанамид. Главни производ је кондензована лопта која садржи кубни километар атмосферског ваздуха. Бејли се спрема да изађе на тржиште са својим лоптама и другим производима, али ови планови, на срећу човечанства, нису остварени – фабрику је уништила совјетска Црвена армија.

Данас видимо да група супербогатих жели да понови Бејлијев покушај у неком облику. Ови лудаци покушавају да присвоје тај део природе који до сада готово да није доносио профит, односно да га поуздано приватизују и уплећу у тржишне односе. Тада ће моћ глобалне елите над светом бити неуништива.

У публикацији Натурал Њуз од 29. децембра 2021. године објављен је чланак „глобалистичке корпорације почињу да одузимају пољопривредно земљиште у Америци под еминентним доменом како би зауставиле производњу хране у име борбе против климатских промена» (Глобалистичке корпорације заплениле почетак пољопривредног земљишта у Америци под еминентни домен, да се заустави производња хране у име борбе против климатских промена) . У чланку се наводи да би у блиској будућности у свету требало да постоје компаније које пружају „услуге екосистема» (Ецосистем сервицес)… Екосистеми су природне фабрике које апсорбују угљен-диоксид и друге гасове стаклене баште, рециклирају прљаву отпадну воду и ослобађају кисеоник и чисту воду за пиће. Осим тога, очувани су биодиверзитет, генетски кодови милиона врста живих врста (фауна) и биљака (флора). А ови кодови могу бити потребни за решавање сложених проблема у области биотехнологије и генетског инжењеринга.

Заговорници развоја тржишта „екосистемских услуга“ кажу да је први услов за стварање таквог тржишта успостављање јасног власништва над природним објектима (екосистемима). „Ничија имовина“ или имовина у рукама „неодговорних субјеката“ ствара ризике уништења екосистема. Власништво над природним ресурсима екосистемске природе требало би да буде у рукама веома „одговорних“ привредних субјеката. Њихову усклађеност са најстрожим стандардима мора потврдити … берза.

Пословни субјекти новог типа већ су добили назив Натурал Асет Компаниес – КПА . Они морају постати комерцијални субјекти и профитирати од продаје „добара и услуга екосистема“. Као што је апсорпција гасова стаклене баште, кисеоника, чисте воде. Што се тиче генофонда који се налази у приватизованом екосистему, биотехнолошке и друге компаније могу га користити стицањем лиценце за одговарајућу „интелектуалну својину“. Само КПА може бити власници генетских и других информација у вези са флором и фауном дивљих животиња. Сви остали су корисници, и то на плаћеној основи.

Опис савременог пројекта „екосистемске економије“ и „тржишта екосистема“ може изгледати као лудачко бунцање, насупрот коме бледи књижевна фантазија Александра Бељајева. Међутим, овај пројекат није фантазија. Ово је део плана Великог поновног покретања. Њујоршка берза (НИСЕ) је већ покренула страницу посвећену компанијама за природна добра.

Реадинг : „Да би одговорили на велике и сложене изазове климатских промена и преласка на отпорнију економију, НИСЕ и Интринсил Екчејџ Гроуп (ИЕГ) уводе нову класу имовине засновану на природи и предностима природе (назване услуге екосистема ) … НАЦ ће одражавати суштинску и продуктивну вредност природе и обезбедити складиште вредности засновано на виталним средствима која подупиру целу нашу економију и омогућавају живот на земљи. Примери природних добара која могу имати користи од структуре НАЦ-а укључују природне пределе као што су шуме, мочваре и корални гребени, и радно земљиште као што су фарме . Такође кажеда је комерцијални потенцијал природних добара 125 билиона долара годишње у облику роба и услуга глобалног екосистема као што су секвестрација угљеника, биодиверзитет и чиста вода.

Да бисмо разумели колико су високи улози аутора пројекта стварања тржишта за глобалне екосистемске услуге, напомињем да је укупна продаја сирове нафте и природног гаса у свету на крају 2020. године износила свега 4,68 трилиона. Лутка.

Горе поменута структура Интринсик Екчејнџ Гроуп (ИЕГ) је у септембру 2021. године склопила споразум са Њујоршком берзом о стварању ЦАП-а и њиховом извођењу на берзу. НИСЕ је стекла мањински удео у ИЕГ-у . Ово друго је група, или партнерство, чији су чланови Међуамеричка развојна банка, Рокфелерова фондација и Абердаре Вентурес . ИЕГ је 2017. године основао предузетник и еколог Даглас Егер. (Доуглас Р. Егер) . Он је, као извршни директор ИЕГ-а, коментарисао септембарски споразум:„Заједно, ИЕГ и НИСЕ ће омогућити инвеститорима да добију приступ природним ресурсима и трансформишу нашу индустријску економију у праведнију . “

ИЕГ је већ развио методологије за мерење еколошких перформанси КПА и њихово претварање у вредност. То укључује продају услуга екосистема и природног капитала. Ови индикатори ће допунити традиционалне индикаторе перформанси компаније. Њујоршка берза је у четвртом кварталу 2021. припремила стандарде листинга и рачуноводствене информације за ЦПС и доставила их Комисији за хартије од вредности и берзе САД (СЕЦ) . Очекује се да ће почетком 2022. године ДИК одобрити достављену документацију, а 2022. године први ЦПА ће бити уврштен на берзу.

Као што се може разумети из докумената ИЕГ и НИСЕ , стварање КПА почиње куповином земљишта са потенцијалом за генерисање услуга екосистема: „КПА су одржива предузећа са правима на услуге екосистема које производе природна, обрађена или хибридна земљишта . “ „Природно“ се односи на земљиште које није додирнуто економским или другим људским активностима. „Радници“ су земљишта која се тренутно активно користе. Ово је углавном пољопривредно земљиште. Могу се претворити из пољопривредне производње у пружање услуга екосистема. “Хибрид” – земљишта на којима постоје парцеле првог и другог типа.

Један број милијардера се већ укључио у куповину земље, почевши да акумулира „природни капитал“, да своју виртуелну (финансијску) имовину претвара у физичку имовину, земљиште.

У Сједињеним Америчким Државама, Бил Гејтс , највећи власник пољопривредног земљишта у Америци (у терминологији ногу и НИСЕ – “радног земље”) , најчешће именован као главни купац земљишта . Укупно, Гејтс има око 242 хиљаде хектара широм Сједињених Држава. Ово је скоро 100 хиљада хектара. Међутим, Гејтс није највећи земљопоседник у Сједињеним Државама. Прво место међу милијардерима који се специјализују за куповину „природне земље” припада медијском могулу Џону Си Мелоуну (2,2 милиона хектара ранчева и шума). На другом месту је оснивач ЦНН- а Тед Тарнер (2,0 милиона хектара претежно дивљине). Оснивач Амазона Џеф Безос убрзано повећава улагања у земљиште…

Американци су веома забринути због куповине земље од стране милијардера. Нарочито чињеница да ови нови феудалци Америке могу почети да пренамјењују коришћење стеченог земљишта.

Да још једном поновимо наслов горе поменутог чланка из Натурал Њуза : „Глобалистичке корпорације почињу да плене пољопривредно земљиште у Америци под изванредним поседама како би зауставиле производњу хране у име борбе против климатских промена . “ Наслов чланка говори сам за себе. Коментари су сувишни.

Валентин Катасонов/ФСК.РУ

Превод:В.Т./Васељенска ТВ