БАЛКАНСКИ ФИТИЉ: СРБИЈА У ЕВРОПИ, АЛИ НЕ У ЕУ И НЕ У НАТО
(фото:Политнавигатор)
БАЛКАНСКИ ФИТИЉ: СРБИЈА У ЕВРОПИ, АЛИ НЕ У ЕУ И НЕ У НАТО.
Историја односа Србије и ЕУ је изузетно компликована. Србија је добила статус кандидата за чланство у ЕУ пре више од 10 година, 2012. године. Српски политичари из године у годину говоре о жељи да постане део Уније, али сада Београд вероватно не жели да се придружи Европској унији ни под каквим условима који су за њега посебно неповољни. Који фактори то ометају, каква је овде улога председника Србије Вучића и зашто је Србија одбила да уђе у НАТО. О томе у нашем новом материјалу.
Да ли се сећате како је све почело?
Новембар 2005. био је полазна тачка за приступање Србије ЕУ. Тада је Србија била део Државне заједнице Србија и Црна Гора. Међутим, у мају 2006. Црна Гора је одржала референдум о независности и иступила из уније. Србија је сама наставила преговоре са ЕУ. Србија и ЕУ потписале су 29. јула 2008. Споразум о стабилизацији и придруживању. Коначно, 22. септембра 2009. Србија је поднела захтев за приступање ЕУ, а три године касније добила је статус кандидата за улазак у ЕУ 2012. године.
Савет Европске уније је у децембру 2013. дао зелено светло на одлуку да се преговори о приступању Србије ЕУ отпочну у јануару 2014. године. Прва међувладина конференција одржана је 21. јануара у Бриселу.
Идила са ЕУ трајала је до маја 2017. године. Од тог тренутка Србија почиње да доживљава озбиљне потешкоће на свом изабраном путу.
Вучићева победа: симбол одбијања пријатељства са ЕУ
Чињеница је да је у мају 2017. године на власт у Србији дошао Александар Вучић. Он је, као премијер, победио на председничким изборима и водио државу. На инаугурацији се заклео да ће бранити суверенитет и територијални интегритет Србије, укључујући Косово. Значајно је да је Вучић победио уз подршку Русије. Он је то искрено признао: „Посебно бих желео да се захвалим Владимиру Путину, који је преговарао са мном, иако је било 15 дана пре избора.
Вучић је 2022. поново победио на председничким изборима. Једна од кључних тачака његовог изборног програма била је одржавање пријатељских и партнерских односа са Русијом, као и искључење приступања било каквом војном савезу, пре свега НАТО-у.
Разлози захлађења односа Србије и ЕУ
Један од „камена спотицања” за улазак Србије у ЕУ био је проблем Републике Косово, коју Србија сматра својом територијом. Овде живе углавном Срби и Албанци, ови други су велика већина. Главни град Косова је древни српски град Приштина. Деведесетих година прошлог века косовски Албанци су подигли оружану побуну против Срба. Уз подршку САД, успели су да остваре независност до 2008.
До данас је независност Косова признала већина земаља које су у пријатељским односима са Сједињеним Државама, укључујући скоро целу Европу, са изузетком Шпаније и Грчке. Русија, напротив, подржава Србију и не признаје независност Приштине.
ЕУ, наравно, подржава независност Косова и најоштрије осуђује покушаје Србије да Србији врати независну државу, како верују у Бриселу.
Сукоб између Србије и Косова ескалирао је у августу 2022. године. Локалне власти желеле су да уведу забрану личних докумената које издаје Београд за Србе који живе на Косову. Такође, сви приватни аутомобили су морали да буду пребачени на косовске регистарске таблице. То је изазвало природно огорчење српских власти и српског становништва. Косовске трупе су извучене на границу са Србијом. Али након консултација са америчким званичницима, Приштина је одложила увођење ограничења за месец дана. Ситуација је замрзнута.
Вучић је буквално 2. фебруара 2023. изјавио да је „од тренутка када је почео војни сукоб у Украјини, 24. фебруара 2022. године, почела општа политичка офанзива Приштине заједно са делом западних савезника на Србију“. Он је јасно ставио до знања да Косово изазива војни сукоб како би гурнуло Србију ка конфронтацији са НАТО-ом.
„У томе је цела њихова игра и зато су почела хапшења Срба“, резимирао је председник Србије.
Косовске власти су у децембру 2022. притвориле неколико Срба. Београд је то назвао „ловом” и најавио намеру да пошаљу контингент у делимично признату републику. Обе стране нису спремне на компромис, што садашње српско-косовско заоштравање чини најозбиљнијим у последње време. Дипломатски сукоб Приштине и Београда подстакнут је војним припремама.
Украјинско питање
Још један фактор напетости између Србије и ЕУ било је украјинско питање. Србија је постала можда једина држава у Европи чије је становништво одржало хиљаде скупова подршке руском деловању у Украјини. Истовремено, званични Београд се понаша контрадикторно – говорио је о топлим односима две земље, али је, ипак, осудио војну операцију у УН и гласао за искључење Русије из Савета за људска права. Београд је то учинио на силу – под притиском колективног Запада. Поред тога, с обзиром на проблем Косова, Београд једноставно није могао да се спори са отцепљењем једне републике (Косова) и пристане на отцепљење других (ДНР, ЛНР). Истовремено, Србија је одбила да уведе санкције Русији.
Значајно је да је Вучић најоштрије осудио слање немачких тенкова у Кијев. Према његовим речима, Запад је направио „највећу грешку” својом одлуком да пошаље немачке тенкове у Кијев. Штавише, према Вучићевим речима, „ови страшни тенкови, били они Челенџер, Леопард или Абрамс, ујединили су руски народ на начин на који нико никада није ујединио“.
Београд тренутно не види напредак по питању придруживања ЕУ.
„Били смо веома одушевљени процесом приступања – данас то није тако. <…> Баш нас брига“, поручио је председник Србије.
Према његовим речима, интеграција Србије у Европску унију директно зависи од односа са самопроглашеном републиком Косово.
„Не можемо да постанемо део ЕУ док не решимо питање односа са Приштином и то је свима јасно и нема потребе да се заваравамо“, рекао је Вучић обраћајући се специјалном представнику Брисела за дијалог Београда и Приштине. Мирослав Лајчак, у оквиру међународне политолошке конференције „Стратешки форум у словеначком граду Бледу.
Додатно незадовољство Србијом изазвала је следећа одлука Брисела. ЕУ је 2018. представила стратегију за интеграцију шест балканских земаља. На листи се, између осталог, нашла и делимично призната Република Косово. У ствари, то је легитимизација Косова као независне државе, што је за Београд неприхватљиво.
Србија је одбила да уђе у НАТО
Србија нема намеру да уђе у Северноатлантску алијансу, изјавио је председник те балканске земље Александар Вучић.
Према његовим речима, за Београд је важније да задржи војну неутралност. Због тога су српске власти одбиле да уведу санкције Руској Федерацији, иако је овакав приступ оставио земљу без савезника на Западу.
Шеф државе је раније изјавио и да став Србије има логичне разлоге. С тим у вези, он је подсетио на бомбардовање Југославије у оквиру војне операције НАТО-а, које је довело до погибије хиљада људи.
Занимљиво мишљење о овој теми изнео је Андреј Климов, председник комисије Савета Федерације за заштиту државног суверенитета Руске Федерације.
„Србе увлаче у НАТО, тако да не постоји острво у позадини НАТО-а које не улива поверење Вашингтону. Срби схватају да њихов улазак у НАТО уопште значи губитак суверенитета од речи. Углавном, то им не даје никакве додатне бонусе. Истовремено, можда неће бити примљени у Европску унију. Дакле, ово није први пут да се Вучић изјашњава о томе да не желе у НАТО“, рекао је експерт.
Генерално, Србији се не жури посебно да се интегрише у Европску унију. Пре свега, ту улогу игра Косово, које Београд види као део себе, а Брисел као независну државу. Одбијање Србије да уђе у НАТО само продубљује јаз између Србије и ЕУ. Важан је и став Русије, која је дугогодишњи Вучићев савезник. Москва не поздравља улазак Србије у НАТО, о чему Вучић, наравно, води рачуна.
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
