Америчка здравствена заштита: новац је циљ, здравље је средство

0

FILE PHOTO: A U.S. Army soldier from the 2nd Armored Brigade Combat Team, 1st Infantry Division, prepares Pfizer coronavirus disease (COVID-19) vaccines to inoculate people in a mass vaccination site supported by the federal government at the Miami Dade College North Campus in Miami, Florida, U.S., March 10, 2021. REUTERS/Marco Bello

САД воле да подучавају цео свет. Они такође уче о томе како да лече људе. Донедавно се сматрало готово аксиомом да је америчка медицина најбоља (једна од најбољих) на свету: на крају крајева, САД предњаче по количини издатака за медицину.

Према СЗО Светска здравствена организација: Глобал Хелт трошкова 2020 , удео издатака за здравствену заштиту у САД БДП-а у 2017. био је 17,1%. Швајцарска, која је по овом показатељу друга у свету, има 12,3% БДП-а. Већина других западноевропских земаља имала је релативну здравствену потрошњу у распону од 9-11 процената БДП-а. У Русији – 5,3%, у Кини – 5,2%.

А ево и најновије здравствене статистике Сједињених Држава за 2020. годину, када је проглашена „пандемија“ и када је потрошња на здравствену заштиту нагло порасла. У односу на претходну годину порасли су за 9,7% и достигли 4,1 трилион. долара.Њихов релативни ниво скочио је на показатељ без преседана у историји Сједињених Држава од 19,7% БДП-а. На бази по глави становника, потрошња је такође достигла рекордних 12 530 долара, а амерички удео у глобалној потрошњи на здравство је скоро 50%! Може се јавити идеја да је Америка земља у којој је здравље постало највећа вредност. Међутим, ово је далеко од случаја.



Сједињене Државе, користећи своју репутацију „лидера светског здравља“, покушавају да предводе свет у борби против ковида. Међутим, резултати две године такве борбе показали су беспомоћност Сједињених Држава, чак и унутар земље. Просудите сами. Од 3. јануара 2022. године, укупан број случајева вирусне инфекције КОВИД-19 у свету достигао је 290,66 милиона људи, укључујући 56,14 милиона у САД. Укупан број умрлих од ове болести у свету износио је 5,46 милиона. људи…. Укључујући Сједињене Државе – 847,4 хиљаде. Испоставило се да су Сједињене Државе чиниле 19,3% свих случајева и 15,5% смртних случајева у свету од КОВИД-19 И то упркос чињеници да је удео Сједињених Држава у светском становника је 4,3 %. Закључак: инциденција ковида у Сједињеним Државама је 4,5 пута већа од глобалног просека; морталитет – 3,6 пута.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Прочитајте још:  Сукоб Америке и Кине наставља се у ваздуху: Американци забрањују летове Кинезима

Хајде да погледамо ситуацију у Сједињеним Државама и свету током последње недеље прошле 2021. године. Број нових случајева у свету за то време износио је 9,42 милиона људи. У Сједињеним Државама – 2,53 милиона Број умрлих са дијагнозом “ковид” у свету у новогодишњој недељи износио је 40.760 људи. У САД – 7.695.

Предновогодишња слика је још неатрактивнија него у целом двогодишњем периоду. Истовремено, Америка има веома добре (на позадини светског просека) стопе за вакцинацију против цовида. Од 1. јануара ове године број потпуно вакцинисаних у САД износио је 72,93% (светски просек је 59,0%), а број потпуно вакцинисаних 61,16% (светски просек је 49,8%).

Коментатори и посматрачи, карактеришући беспомоћност САД у борби против пандемије, расправљају о различитим верзијама такве беспомоћности: или се САД претварају да се боре против „пандемије“; или су изабрали погрешан пут за вођење такве борбе; или њихов здравствени систем није изграђен од самог почетка. Мислим да све ове верзије имају право на постојање, али трећа је најосновнија и најопаснија за будућност Америке.

Амерички здравствени систем је јединствен међу водећим земљама света. Не гарантује медицинску негу свим грађанима земље. Исти тај Барак Обама , поставши господар Беле куће, најавио је неке, благо речено, ружне аспекте овог система, позивајући се на Биро за попис становништва САД. Према његовим подацима , 2009. године није имало здравствено осигурање 50,7 милиона становника, односно 16,7% становништва. За још 30 одсто грађана лекарска помоћ је пружена у непотпуном обиму.

Напомињем да су главни извори америчке потрошње на здравствену заштиту следећи (за 2021,%): приватно осигурање – 33; осигурање преко државне агенције Медицаре – 22; осигурање преко државне агенције Медицаид – 16%; остали државни програми – 12; „Џеп” грађана – 10; други приватни извори – 7. Односно половина расхода отпада на државу, друга половина – на недржавне изворе.

Прочитајте још:  О суманутим плановима Вашингтона да напусти руски уранијум

Обама је желео да повећа покриће трошкова здравствене заштите о трошку државе на 80-90 одсто, а све врсте здравственог осигурања (и јавног и приватног) да заштити целокупно становништво земље. Он и следећи председник Доналд Трамп успели су само делимично да реше овај проблем. У 2019. 32,8 милиона људи још увек није имало здравствено осигурање, или 12,1% становништва САД.

Да је амерички здравствени систем далеко од, благо речено, савршеног, сведочи и просечан животни век. СЗО прави рејтинг земаља за овај индикатор сваких неколико година. Последњи је за 2015. годину. На листи од 198 земаља, САД су на 41. месту са показатељем од 80 година. Првих седам места са показатељем од 84 године заузима седам земаља одједном: Макао, Хонг Конг, Сингапур, Јапан, Италија, Шпанија и Швајцарска. И што може изгледати изненађујуће, неке земље у развоју имају дужи животни век од Сједињених Држава: Костарика, Реунион, Француска Гвајана, Чиле, Куба итд.

УН периодично објављују ранг-листе земаља према релативној стопи морталитета (број умрлих на 1000 становника). Последњи рејтинг је за 2017. годину, на рејтинг листи се налази 195 земаља. На једном полу, Сијера Леоне има највећу стопу морталитета (13,9). С друге стране – УАЕ са најнижом стопом морталитета (1,5). А богата Америка је тачно у средини те листе са 8,2.

У августу 2021. објављена је студија о стању здравствене заштите у једанаест најбогатијих земаља света: Аустралији, Канади, Француској, Немачкој, Холандији, Новом Зеланду, Норвешкој, Шведској, Швајцарској, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама. Државе. Домаћин је био непрофитни Цоммонвеалтх Фунд . Информациона база за студију – подаци СЗО, ОЕЦД, других организација, као и социолошка истраживања.

Прочитајте још:  РАЗОРАН земљотрес у Загребу: Има повређених, падале фасаде, уништени аутомобили

Да би се проценио систем здравствене заштите, идентификовано је пет главних категорија процене: приступ здравственој заштити, процес лечења, административна ефикасност, правичност и резултати. Свака категорија обухвата неколико елемената здравствених услуга. На пример, процена приступа здравственој заштити обухвата и доступност здравствене заштите и време потребно да се она добије. Укупно, укупна оцена обухвата 71 индикатор.

И једна земља стабилно наставља да заузима последње, једанаесто место на ранг листи. Ово су Сједињене Државе. Норвешка је овога пута заузела прво место на ранг листи (2021), друго – Холандија. Директно изнад Сједињених Држава су Швајцарска (9.) и Канада (10.). Од једне студије до друге, процену последњег места Сједињених Држава на ранг листи прате такве карактеристике: „највећа стопа морталитета у општој популацији“, „највећа стопа морталитета новорођенчади“, „највише цене медицинских услуге“, „одсуство свеобухватног система здравственог осигурања“ (једина земља међу 11 у којој таквог система нема).

Упадљиво заостајање Сједињених Држава за осталих десет најбогатијих земаља изгледа посебно непристојно на позадини да је, на пример, један број земаља снизио цене медицинских услуга, а Немачка је 2013. године потпуно укинула плаћање пацијената за посете лекару. Садашњи лидери рејтинга – Норвешка и Холандија – драматично су олакшали пацијенту приступ лекару (у смислу времена од телефонског позива до заказивања). Аутори извештаја признају да се јаз између САД и већине других земаља на листи „11 богатих” не смањује, већ расте. И то упркос чињеници да, како је наведено у студији, Сједињене Државе имају највеће апсолутне и релативне издатке за здравствену заштиту у групи „11 најбогатијих“, а њихов јаз у односу на осталих десет земаља се не смањује. Аутори извештаја избегавају да објасне овакав парадокс.

А објашњење је јасно: америчко здравство је постало велика машина за новац. Новац је постао циљ, а здравље (тачније недостатак истог) средство.

Валентин Катасонов/ФСК.РУ

Превод:В.Т./Васељенска ТВ

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *