Сиромашнима инфлација дупло већа од званичних 7,5 одсто

Инфлација која је букнула у другој половини године и у новембру на годишњем нивоу достигла 7,5 одсто заправо је за најсиромашније још већа.

Разлог је структура инфлације, као и структура потрошње домаћинстава. Павле Петровић, председник Фискалног савета, за Нову је истакао да је инфлација за сиромашна домаћинства већ сада 10 до 15 одсто.

„Убрзање инфлације у Србији има веома изражену социјалну димензију, јер су у последњих годину дана највише поскупели храна и енергенти, односно производи на које сиромашни грађани троше највећи део свог дохотка“, рекао је Петровић.

Заиста, ако је општи раст цена износио 7,5 одсто, цене хране и пића порасле су за 11,4 одсто, а само хране 12,2 одсто. У оквиру хране у односу на новембар 2020. највише су поскупели хлеб, месо, уље, поврће и воће.

Поред тога, у односу на претпрошли новембар струја је скупља за 8,2 одсто због усклађивања акциза почетком прошле године, а гориво је скупље за 24 одсто.

Ово је важно јер у сиромашним домаћинствима скоро половина потрошње одлази на храну и пиће, скоро двоструко више него код најбогатијих.

Према студији Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва из 2019. године „Децилна анализа потрошње и прихода у Републици Србији“ удео потрошње за храну и безалкохолна пића чини скоро половину расхода првог децила, односно 10 одсто становништва са најмањим дохоцима.

С друге стране, у потрошњи десетог децила, односно 10 одсто најбогатијих, храна учествује са 26 одсто у потрошњи.

Дакле, јасно је да ако основне животне намирнице поскупе, то ће много више погодити најсиромашније.

То потврђује и Гордана Матковић из Центра за социјалну политику.

„Код сиромашнијих већи део потрошње иде на храну. Ако је структура инфлације таква да су више порасле цене хране, онда то може довести до повећања сиромаштва. Иначе је већ познато да свака криза највише погађа најсиромашније. Ако имамо поскупљење хране и фиксне дохотке, јасно је да се смањује куповна моћ. Додуше социјална помоћ се усклађује са ценама, али усклађује се са општим растом цена који је мањи од раста цена хране. То опет значи да се смањује куповна моћ ако се највећи део дохотка троши на храну“, објашњава Матковић додајући да с обзиром да 2020. није прављена Анкета о потрошњи домаћинстава због пандемије немамо свеже податке.

С друге стране у потрошњи богатијих домаћинстава неке друге ствари као што је одећа или рекреација или образовање заузимају већи удео, а цене у овим областима су значајно мање повећане него код хране.

Према поменутој студији из 2019. најбогатија десетина становништва на рекреацију и културу троши девет одсто кућног буџета, а најсиромашнијих 10 одсто свега два одсто.

Потрошња најсиромашнијих за образовање је била нула, а најбогатијих три одсто.

А међугодишња инфлација у области рекерације и културе је рецимо само три одсто, а у образовању један одсто.

Други начин на који инфлација угрожава стандард сиромашних, више него богатих је и структура њихових примања.

Наиме, према речима Михаила Арандаренка, професора на Економском факултету у Београду, сиромашнији најчешће имају фиксне дохотке које раст цена обезвређује, док богати имају и дохотке од капитала који су често заштићени од инфлације.

„У оваквим временима државе контролишу цене неких артикала, а такође ни не пуштају да фиксни трошкови попут становања, струје и режија експлодирају. Претходне две године током пандемије држава је линеарно давала помоћ, што релативно значи веће приходе сиромашнима. Зато мислим да ова инфлација пре појести део тих прихода него што ће смањити њихов стандард. Исто важи и за пензије. Пензионери су добили неко повећање у намери да им се реално повећају приходи, али инфлација ће појести део тог повећања“, напомиње Арандаренко.

Он указује и на неке на први поглед парадоксалне појаве током инфлације.

Тако на пример тражња за основним животним намирницима код сиромашнијих може да се повећа иако њихове цене расту, пошто они одустају од куповине других ствари да би обезбедили на пример хлеб.

С друге стране, код већих доходака смањује се потрошња хране не само релативно већ и апсолутно, на пример, јер људи почињу више да брину о здрављу и гојазности.

Данас