Кабловска телевизија Н1 стално понавља да је то „професионални медији“, ваљда по ономе Гебелсовом да много пута поновљена лаж постане истина. Пар дана су најављивали интервју са владиком Григоријем и на крају дође и то време.

Професионална водитељка професионалне телевизије је имала две могућности да започне разговор. Прва је да крене са „Преосвећени владико благословите“, али пошто је за Н1 то превише „поповски“ очекивао сам ипак коректан почетак са „Помаже Бог владико“. И крену млада нада српског новинарства са: „Добар дан!“. Епископ се снашао па на ово ништа није одговорио. Какав је био бедан, јадан и жалостан почетак интервјуа тако се наставило и до краја.

Први најважнији део разговора био је посвећен пандемији или „кинеској куги“ како то назва амерички председник. Владика Григорије (или Младен из Вареша, како вам драго) је наступио одлично припремљен и прецизан. Не верујем ни да би директор Фајзера или члан медицинског штаба госпођице Брнабић боље беседио. Кратко и јасно је објаснио да се консултовао са пријатељима лекарима, чак академицима и да је јасно да је спас само и једино у вакцини. Рече је да смо „почели смо да славимо славе мало примереније захваљујући овом вирусу“, а за злочинце који неће да се вакцинишу: „ огроман је њихов страх од вакцине, као да су сувише храбри па неће, а у ствари показују страх. О томе што могу да убију друге, о томе уопште не размишљају“. Да, добро сте прочитали, баш тако, невакцинисани могу да убију друге, а примерније је да славе славимо сами него са гостима. Што би наш народ рекао: Лупи и остаде жив!

После промоције вакцинисања дошла је тема екологије где нам је мудри Младен објаснио да је боље да имамо чист ваздух него загађен и да је боље пити здраву воду од отроване, па зато треба да подржавамо све еколошке и зелене покрете. Владика одлично зна да уз зелене обавезно иду и левичари, хомосексуалци и агресивни атеисти, „смјешано најбоље се пије“.

Трећа тема је политика, прво се гост похвалио да је имао неуобичајено дуг разговор са госпођом Вијолом из Зелених Дојчланда: „Рекла је да је пријатељ Албанаца, али ако је неко пријатељ некоме, не мора да значи да је нама непријатељ“. Онда је објаснио да скупља људе „од 30 до 60 година“ (ваљда су млађи од 30 глупи, а старији од 60 излапели) са идејом „да окупи што више младих људи који су спремни да се жртвују за Србију“ и објашњење да „идемо ка томе да се направи озбиљан систем“. Шта му је „озбиљан систем“ није могао да објасни, али шта год био сигурно да од Младена да то оствари бољега немамо.

На крају водитељка „Добар дан“ га је упитала да ли је тачно да спрема нову књигу, на шта је владика потврдно одговорио уз објашњење да у књизи „има наде, али и песме о нади“.

После изгледаног 26то минутног интервјуа владике Григорија за Н1 назвао сам пријатеља из Ниша да саберемо утиске, а он ми на лепом јужњачком говору рече: „Изгледа ми ја се владика мало загубео“. Мени изгледа да се није мало, него баш добро загубео. Питам се са којим је Григорије замислима уопште и дошао на интервју. Србија има више абортуса него рођене деце, број становника нам се због беле куге и економске пропасти озбиљно смањује, неморал царује на медијима и у друштву, на челним позицијама су хомосексуалци, лопови, антихристи, народ нам се одваја и од Вере и од традиције … А он о вакцинама и прављењу озбиљног система.

Како је давно један песник полтрон написао за Броза „То мајка више не рађа“, исто би могло да се примени и на Младена, родила га мајка, а што више не рађа, и за доктора, еколога, политичара, књижевника … Једино га не роди за православног епископа.

Борба за веру