Мистерије бирачког списка – ко се све ту налази, има ли „фантомских“ гласача

Сваки пут када се приближе неки избори сумњамо у то да ли бирачки списак показује стваран број бирача или има и оних “фантомских”.

Истраживачи који прате изборе тврде да бирачки списак није довољно транспарентан и да би требало да видимо ко се све на том списку налази. Министарство државне управе са друге стране уверава да је списак никада ажурнији, а за Н1 тврде да је још од 2012. године повезан и са другим базама података о грађанима.

Има ли и колико на бирачком списку људи који су напустили земљу, а и овај свет, и овај пут нећемо сазнати. На основу броја бирача види се само то – број. Републичка изборна комисија каже да на референдуму 16. јануара, може да гласа 6,5 милиона бирача. Републички завод за статистику избројао је нешто мањи број људи са правом гласа – 5,6 милиона. Где је онда РИК пронашао још око 800 хиљада грађана и да ли су ови подаци уопште упоредиви?

„Не могу се тако поредити те две базе података. У питању су потпуно другачије методологије и другачије значење“, објашњава Раша Недељков из Црте.

Деценијама је већ уврежено мишљење да та разлика показује фантомске бираче. Она, међутим, одсликава миграције, мисле истраживачи.

“Са друге стране институције нису на најбољи начин одговориле на те процесе, а са треће стране морамо да додамо да ни грађани нису баш најажурнији када треба да се пријави промена пребивалишта”, рекао је политиколог који је истраживао промене бирачког списка Вујо Илић.

Министарство државне управе сада се труди да ажурира податке, додаје Илић, али је проблем што им грађани не верују. Поверење су покушали да врате 2019. године, оснивањем Радне групе, а укључене су биле и невладине организације.

“На жалост, та Радна група није завршила свој посао и јавност је ускраћена могућности да једном за свагда добије одговор који је број бирача у бирачком списку који живи у иностранству, да ли има неких аномалија у бирачком списку, рецимо број људи који су старији од сто година”, додаје Недељков.

Формирана је средином децембра прошле године још једна Радна група. Овај пут као резултат међустраначког дијалога вођеног без посредника. У групи су сада и поједине опозиционе странке, али ће промене у бирачком списку видети тек 19. јануара.

“Датум после референдума говори да излазимо са несређеним бирачким списком, Излазимо без могућности да чланови Радне групе изврше увид и контролу у јединствени бирачки списак, а самим тим укажу на могуће неправилности, односно спрече могуће манипулације”, рекла је Маја Митић из Двери.

Спречиле би се манипулације и ако би полиција проверавала живе ли сви баш на оној адреси на којој су пријављени.

“То се зове пасивизирање пребивалишта, у случају да они не живе на тој адреси. Дакле, огроман би био процес, логистички веома комплексан и политички веома скуп, тако да не верујем да ћемо у догледно време видети стварно бављење овим проблемом”, каже Вујо Илић.

И он је само једна коцкица у мозаику који би требало поправити, мисли Раша Недељков из Црте. Већи проблем су нам, додаје он, уцене бирача, колико су и који политичари присутни у медијима и затварање очију институција које би то требало да контролишу.

Н1