Свакако треба настојати да сачувамо душевни мир и да се не љутимо на туђе увреде; за ово се мора на сваки могући начин трудити да обузда гнев и да кроз пажњу сачува ум и срце од непристојних покрета.

И зато, увреде других треба подносити равнодушно и тражити такво расположење духа као да се њихове увреде не односе на нас, већ на друге.

Таква вежба може дати тишину људском срцу и учинити га пребивалиштем за самог Бога.

Пример гнева је Григорије Чудотворац, од кога је на јавном месту нека блудница тражила мито као за грех који  је починила, а он је, не љутећи се на њу, кротко рекао свом пријатељу: „Дај ускоро ће јој цена, толико захтевати.” Чим је примила неправедну награду, жену је напао демон; светитељ је молитвом одагнао демона од ње (Чети-Минеи. 17. новембар).

Ако је немогуће не огорчити се, онда се бар мора потрудити да задржи језик, по псалму: збуњено а не глаголско (Пс. 76, 5).

У овом случају за узор можемо узети Светог Спиридона Тримифског и Светог Јефрема Сирина. Први је поднео увреду на овај начин: када је, на захтев грчког краља, ушао у палату, један од слугу који су били у царској одаји, сматрајући га просјаком, насмеја му се, не пусти га у дворац. собу, а затим га ударио у образ. Свети Спиридон, будући благ, по речи Господњој (видети: Мт. 5, 39), обрати му се још једног (Хети-Менаион. 12. децембар). Монах Јефрем, постећи у пустињи, био је лишен хране на овај начин: ученик, носећи му храну, случајно је разбио посуду. Монах, видевши тужног ученика, рече му: „Не тугуј, брате, ако неће да нам дође храна, онда ћемо ми к њој“. Затим је сео уз разбијену посуду и, сакупивши храну, јео је, тако да је био без гнева (Цхетии-Минеи. 28. јануар).

А како победити гнев види се на примеру живота великог Пајсија, који  се јавио Господу Исусу Христосу замолио да буде ослобођен гнева; а Христос му је говорио: „Ако можеш да победиш гнев и, хоћеш то учинити, нити ћеш мрзети никога, нити понижавати“ (Цхетии-Минеи. 19. јун).

Да би сачувала душевни мир, она мора да се удаљи од малодушја и да се труди да има радостан дух, а не тужан, по Сираховој речи: Убиј тугу многима и у њој буди од користи (Сир. 30). , 25).

Када човек има велики недостатак ствари неопходних за тело, тешко је превазићи малодушност. Али ово, наравно, треба приписати слабим душама.

Да би се сачувао душевни мир, мора се на сваки могући начин избегавати осуђивање других. Неосуђивањем и ћутањем се чува душевни мир: у том уређењу човек прима Божанска откривења.

Да би се ослободио осуде, треба слушати себе, не прихватати ни од кога стране мисли и бити као да је мртав за све.

Да би се сачувао душевни мир, мора се чешће улазити у себе и питати: „Где сам ја?“

При томе треба приметити да телесна чула, а посебно вид, служе унутрашњем човеку и не забављају душу чулним предметима, јер само они који имају унутрашње дело и бдију о својој души примају дарове благодати.

Борба за истину