„Министре, у новом клиничком центру нема ко да ради, сви су у Немачкој“

С обзиром да се колегинице, медицинске сестре, не јављају на конкурс, најтеже пацијенте збрињавати бивше фризерке и масерке, које ће да пооложе разоику у испитима, прича сестра из КЦС која је желела да остане анонимна.

Новој згради Клиничког центра Србије (КЦС), која би, према најавама, своја врата за пацијенте требало да отвори у првим месецима 2022., по свему судећи недостајаће особље, нарочито медицинске сестре и техничари. Неколико пута месечно расписују конкурсе, али запослени у овој установи тврде да се школовани кадрови не јављају, јер се тражи само рад на одређено, због пандемије и „повећаног обима посла“, па запошљавају превалификоване фризерке, месаре, возаче… Нови конкурси су већ у току, али и то је „мрка капа“, јер су услови рада катастрофални, а плате минималне.

“Нико овде више неће да ради. Ломимо се од посла за минималне плате, а одељења у новој згради имаће по 100 постеља. За толики број пацијената биће потребно далеко више здравствених радника него што их КЦС има. С обзиром да се колегинице, медицинске сестре, не јављају на конкурс, запослиће ове преквалификоване, па ће најтеже пацијенте збрињавати бивше фризерке и масерке. Оне само положе разлику у испитима и без праксе дођу да оболелима дају инфузије, ињекције и раде све што и медицинска сестра, која је за то четири године ишла у школу и прошла праксу. Криза у здравству је толика да примају свакога ко хоће да ради“ прича за Нова.рс М. В., медицинска сестра у Клиничком центру Србије, која је замолила да остане анонимна.

У новој згради КЦС биће 432 болничке собе и око 1.000 кревета. Прва фаза изградње ове „куле“ коштала је око 69 милиона, а друга 43 милиона евра.

„Из споредних извора чујемо да је датум отварања зграде у марту, али ко зна, можда и то буде одложено, јер немају довољно запослених, а не могу да смештају пацијенте без особља. Спремају се спискови са именима људи који ће бити пребачени у нову зграду. Медицинске сестре из Ургентног центра биће највероватније премештене, а ко ће онда остати да ради у Ургентном где је највише пацијената, нико не зна“ каже наша саговорница.

Школоване сестре и када прођу конкурс и запосле се, одраде пар месеци, положе државни испит и оду.

“Ако раде неко време у Ургентном центру рецимо, добију одличну праксу и онда оду у иностранство. Иду на Запад, било где. У последњих неколико година испратила сам стотине колега. И мени је више пута пало на памет да одем, а нисам из приватних разлога. Министар Лончар ваљда зна да у огромној новој згради нема ко да ради, сви су у Немачкој“ прича медицинска сестра из КЦС.

Конкурси за медицинске сестре и техничаре у КЦС су чести, али већином траже раднике на три месеца.

„То је понижавајуће за људе који чекају посао. У Заводу за запошљавање има на списку 8.000 сестара. КЦС расписује конкурс, али људи неће да се јаве да раде у Батајници, посебно не да их малтретирају неколико месеци и онда да их отпусте. Конкурси су учестали због пандемије или ‚повећаног обима посла‘, нове људе не запошљавају за стално. Они добијају посао углавном на три месеца, јер Фонд само штеди новац. Нова зграда КЦС биће сигурно отворена пред изборе, а видећемо да ли ће министар Лончар тада расписати конкурс за стално запослење и попунити та упражњена места школованим људима. Ова власт најмање размишља о кадру, а то је страшно. Технику можете да купите преко ноћи, али квалитетан кадар чекате 10 до 15 година. Ако нешто хоћете да уништите, крените од кадра, и ево докле смо ми дошли“ каже за Нова.рс др Раде Панић председник Синдиката лекара и фармецеута Србије (СЛФС).

Преквалификоване сестре и техничари не умеју да дају инекцију, ни инфузију.

“На место школованих медицинских сестара и техничара, долазе преквалификовани кадрови, који су завршили курс или положили разлику у испитима. У ковиду су се слали само школовани медицински техничари у црвене зоне, а ‚курсаџије‘ су се башкариле у установама. Сигурно 200 људи годишње заврши преквалификацију у Србији. Међу њима су месари, возачи, фризери, који постају медицински техничари. Половина њих не зна да убоде вену, не умеју да дају инфузију, али су послушни, па су неки већ на местима главних техничара у болницама” каже за Нова.рс др Горица Ђокић, специјалиста неурологије и председница Главног одбора СЛФС.

Једна чистачица за цело одељење

Осим здравствених радника, Клинички центар Србије вапи и за чистачицама, а хигијена је у болницама на забрињавајућем нивоу. “У Ургентном центру једна чистачица ради у једној смени на пријему, а то је читаво одељење, па кад мора да ради ноћу, она не зна где ће пре. Током ноћи су огромне гужве, довозе људе у алкохолисаном стању, који повраћају, многи су повређени, крваре, па оне чисте крв, њихове излучевине, а ту свега има. Тоалети су у језивом стању. Нама који смо запослени се гади да их користимо, а како је тек пацијентима. Не можемо кривити те жене јер не могу све саме. У новој згради, како чујем, укидају се чистачице, а ангажоваће агенције за хигијену. Укидају нам и регуларно обезбеђење, па ће и за то бити ангажована агенција“ прича М.В.

Нова.рс