Педофили се претварају у потлачену сексуалну мањину

Педофили се претварају у потлачену сексуалну мањину

(фото:АФП)

Треба их назвати „особама које привлаче малолетници“ (на енглеском – МАП), и престати да их малтретирају (осим ако, наравно, ове мапе не чине акте насиља). Ово је став бивше професорке социологије и криминологије, Калифорнијке Алин Вокер, ауторке књиге „Дуга мрачна сенка“. Књига коју је објавила угледна америчка академска издавачка кућа и прошла је одговарајућу научну процену колега. Општа идеја је да је реч „педофил“ увредљива и да повређује особу. Једно је да такав човек делује, а сасвим, сасвим друго – ако нема акције, већ постоји само природна склоност у свом чистом и некомпликованом облику.

Сада ће почети изненађења. Неки читаоци могу лако пасти у неконтролисани бес и одвојити се од чињеница, мисли и других ствари уз речи „пуцај на лицу места“. А за ову реакцију има више него озбиљних разлога. Али чињеница је да је прича са педофилима много компликованија, а заправо и гора него што би се могло учинити човеку који не прати изблиза шта се дешава у свету, ко и како у овом свету масовно обрађује мозак .

Подсетимо се како је ова тема изненада и оштро пала на нас почетком 2000-их. И још би се могло размишљати: около су само педофили, али откуд ова инвазија на руску земљу? Кажете, и Европљанима и Американцима – да, стварно треба да разумемо све ово, то је дедеца! Хемијски кастрирајте олош и онда га затворите доживотно! И нема шта да се сазна, да ли је ова педофилска експлозија последица 90-их, или наслеђе совјетске ере.

Али могло би се подсетити да је, у ствари, реч о веома ретком одступању. Ређе од, на пример, хомосексуализма. А тога је – и у совјетско време и 90-их и 2000-их – педофила из чисто биолошких разлога требало да буде исти број: баш као људождера (а били су и још увек јесу) или лудих серијских убица. Али када можемо да претпоставимо, да ли је наша велика кинематографија и друга уметност осетила да је реч о врућој теми, и почела да избацује педофиле (као и серијске убице) у нељудским количинама. Процес је покренут.

Видели сте и да је ова добро организована хистерија из неког разлога била и говори искључиво о мушким педофилима, иако је, као иу случају хомосексуализма, то карактеристично за оба пола. Или приметите како је кампања добила неочекивани значај: у западним земљама одједном је почело масовно разоткривање свештеника педофила, а онда су – бићете изненађени – покушали да ураде исто и код нас. На свом врхунцу неопаженом би се могло учинити да се, генерално, сво свештенство интересује искључиво за децу (што је, опет, биолошки немогуће).

Шта је то? И то су рана загревања оних људи који су себи поставили за циљ да униште савремена друштва, претварајући људски живот у пакао. Уништити све: породицу, веру, традицију… Сада то видимо у пуном сјају, посебно у САД , где је било потребно хитно сломити републиканце и друге конзервативце – а ове кампање на све стране су се претвориле у погроме. А почетком 2000-их, значење акција није било тако јасно. Не, нису били усмерени посебно против Русије , у почетку су уништавали своје. Али са оком на цео свет.

Идеја иза ове конкретне кампање била је да су генерално сви мушкарци силоватељи, укључујући и малолетне силоватеље. Нема релевантне статистике – креираћемо или ћемо само играти на емоције. Затим се наставак одвијао у виду акција терориста из #МеТоо, биће још нешто.

Чак иу раним фазама покретања свих ових кампања мржње, приметан је развој једноставне технологије – свуда иста. Неопходно је узети у почетку исправну и разумљиву идеју која изазива махниту реакцију која искључује мозак код неке кључне групе људи – „деце“, или „умире природно окружење наше планете“, или шта друго. Затим оштро преувеличајте размере феномена. Одмах разбуктати страсти до фазе када миран разговор са чињеницама постаје морално немогућ, односно неутралисати, а затим унапред мамити противнике. На овој технологији се заснива сва садашња дегенерисана демократска ортодоксија, познатија као идеологија воука. Главно је сејати страх и мржњу, а онда ће све проћи само од себе.

И иде – све до чињенице да је неизмерно цењена професија учитеља скоро постала стрељачки вод. Деца – она су свакаква, често штетна и лукава, и добро знају како да испровоцирају уморног учитеља, изложе га гневу следећих – несклоних разумевању – бесних народних осветника. А ту су и непотребни проблеми са усвајањем (шта хоћете да понесете у кућу малолетника?), терор социјалних радника и друге међународне појаве које уништавају породице и још много тога.

Али и време пролази, а појављују се и нове појаве, међу којима је и бивша (сада, иначе, прогоњена и пензионисана) професорка Алин Вокер. То уопште није да је неки Француз Габријел Мацнеф, који је деценијама писао књиге о педофилији, добијао књижевне награде и био цењена личност, а онда се одједном нашао прогањан. Не, Алин Вокер је другачији феномен: могуће је да се ради о особи са добрим смислом за хумор. Можда је оно што је урадио био подругљив покушај човека да са свим тим рушитељима друштва разговара на њиховом птичијем језику и користи њихове сопствене идеолошке конструкције.

Наиме: пријатељи, где вам је логика? Кажете да малолетник може, ако не треба, да захтева промену пола као резултат операције, а родитељи не смеју да се мешају у то. Активно промовишете у школама, и не само тамо, хомосексуалност и осталих неколико стотина сексуалних оријентација. Ваш председник Бајден је прошлог јуна у буџетским документима променио реч „мајка“ у „рађање“. И објашњавате свима да су пол и сексуална оријентација производ „самоидентификације“ сваке особе („Ја себе видим овако“). Или чешће – „групна самоидентификација“. Да је проклети стари свет прогонио све ове мањине, а сада свет треба заувек да се каје због овога и помаже несрећницима да се прилагоде животу (и онда нас „прилагоде“).

Па, педофили заправо нису педофили, већ мапе, они су такође производ самоидентификације и такође мањина, и ако никога не силује, онда треба да помогнемо његову „друштвену адаптацију“. А реч „педофил“ је иста као „црнац“, не можете је користити, Мапа је увређена на њега.

Иако Вокер вероватно баш и нема смисла за хумор, све је ово писао сасвим озбиљно – на зов своје душе и опредељења.

Дмитриј Косирев/РИА НОВОСТИ

Превод: Васељенска ТВ

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета