Уведен стечај у Фабрику резног алата у Чачку, радници протестовали испред суда

ФРА је основана 1953. године од када је производила алате које је продавала на домаћем и светском тржишту

Привредни суд у Чачку увео је данас стечај у Фабрику резног алата (ФРА), а пре почетка суђења око сто бивших радника је протестовало пред судом. Стечај је уведен у чачанску фабрику, која је прекинула рад 18. августа прошле године на предлог Министарства привреде због великих дуговања према банкама и другим повериоцима и због дугогодишње блокаде рачуна.

Радници су протестовали испред Привредног суда, као и испред Тужилаштва, захтевајући одговорност руководећег кадра што је фабрика отишла у стечај и незадовољни што Тужилаштиво не поступа по њиховим пријавама.

Они траже да се утврди одговорност руководећег кадра фабрике због увођења стечаја, истичући да је држава, као већински власник фабрике, у последњих десет година уложила више од 400 милиона динара у фабрику, а да руководећи кадар није успео да одржи њену ликвидност.

Председник бившег Индустријског синдиката ФРА Душан Ђелић рекао је да је од зужилштва добио информацију да се већина њихових пријава и даље разматрају, а да је једна одбачена.

“У тужилаштву нам је речено да је одбачена пријава радника против генералног директора ФРА Милана Видаковића, кога су радници тужили зато што им нису редовно уплаћивани доприноси, иако је на рачунима фабрике, према сазнањима радника, било новца”, рекао је Ђелић.

Стечајни управник ФРА биће постављен за неколико дана, а Ђелић иситиче да бивши радници од стечајног управника очекују да ће поново покренути производњу алата за наменску индустрију и позвати део радника да се врате у фабрику.

“Очекујемо и да ће Министарство одбране изразити потребу да ФРА поново производи специјалне алате за наменску индустрију Србије, као што је то радила и претходних година”, рекао је Ђелић.

Он је подсетио да је ФРА уредбом Владе Србије 2015. године била проглашена за фабрику од посебног значаја за наменску индустрију.

ФРА је основана 1953. године од када је производила алате које је продавала на домаћем и светском тржишту, а део фабричких погона бавио се производњом и за војну индустрију.

После обустављања производње свих 452 радника добило је отпремнине од државе.

Н1