Све до 1977. бележили ко је славио Божић и Српску нову?!

Старији памте, а млађи су чули да није за време Тита било пожељно да се прослављају празници као Божић или српска Нова година. Један запис стар 45 година лепо показује какав је био однос комуниста у Лесковцу према онима који су поштовали српске обичаје.

Документ из 1977. године сачуван је у архиву Удружења у име народа за слободну Србију. Иако је тада прошло више од 30 година од доласка комуниста на власт, још су празници Српске православне цркве били трн у оку званичној идеологији, јер „религија је опијум за народ и остатак мрачне прошлости“. На седници Међуопштинске конференције СК Лесковац из фебруара поменуте године, анализира се где су све слављени верски празници од Скопља до Црне Траве: ко је носио српску капу шајкачу, ко је продавао бадњак… Посебно их је бринуло да су чак славили и неки чланови партије.

Друг Тито умире три године касније, а слободно обележавање српских верских празника почело је 90-их година 20.века.

„Према информацији Међуопштинске конференције СК Лесковац, 6. јануара ове године, аутобуси „Југоекспреса“ Лесковца, који саобраћају на линији Лесковац – Црна Трава, били су окићени храстовом шумом – „божићним бадњаком“. Кондуктер аутобуса, на линији Власотинце – Црна Трава, наплаћивао је уз карте још по 2,00 динара, на име „бадњака“, а по доласку у Црну Траву закитио ресторан, на шта су гости реаговали. Исти кондуктер, 13. и 14. јануара, донео је из Лесковца неколико српских капа „шајкача“ и стављао их на главе пијаним гостима у хотелу „Вилин луг“ у Црној Трави, а такође и у кафани у селу Брод где је уз конзумације дочекивана „стара нова година“. Оваквих појава било је и у Врањској Бањи у ресторану „Кичер“ и приватној кафани „Сан летње ноћи” на Бујановачком језеру. У овим угоститељским објектима било је око 450 лица и то највише из Врања, Бујановца, Прешева, Куманова, Скопља, Владичиног Хана и других места. Међу њима било је и чланова Свеза комуниста.

Аутобус Југоекспреса (6, 13. и 14. јануара) превозио је омладину и градјане од Црне Трава до Брода, у ванредним турама, да би увеличали традиционални верски сабор у селу Брод.“

(фебруар, 1977. године)

Југмедиа