Љубичановић: Одбрана Устава од оваквих измена је одбрана грађана, државе и основних правних принципа
Поводом Референдума за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије, Уставом Републике Србије је одређено да сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко слободно изабраних представника, а да уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску. Устав даље одређује да се однос три гране власти заснива на равнотежи и међусобној контроли и да је судска власт независна.
Такође, Устав одређује и да се судске одлуке доносе у име народа. Дакле, принцип независности судства произилази из основног принципа владавине права, из начела поделе власти, а подела власти се заснива на равнотежи и међусобној контроли.
Овакве принципе садрже и Устави модерних држава Европе, такозваних старих демократија.
Тако како је Уставом и одређено, са једне стране:
Народна скупштина искључиво на предлог Високог савета судства бира председника Врховног касационог суда, председнике судова и судије које се први пут бирају на судијску функцију, али одлуку о разрешењу судија и даљем каријерном напредовању доноси Високи савет судства;
персонална промена законодавне и извршне власти на редовним изборима, не узрокује и промену судске власти;
законодавна и извршна власт учествују у раду Високог савета судства заједно са представницима адвокатуре и професуре, али немају већину;
Парламент законима оснива и уређује организацију, надлежност и састав судова.
Са друге стране:
Управни суд контролише законитост управних одлука извршне власти и поништава их;
Управни суд контролише законитост избора за одборнике и народне посланике и поништава их;
Врховни касациони суд бира трећину судија Уставног суда;
Уставни суд, иако посебан државни орган ван судске власти, контролише уставност закона и других општих аката законодавне и извршне власти.
Тиме се реализује и одржава Уставом прокламована, а друштвено нужна, ранотежа и међусобна контрола три гране власти.
Народ је суверен
Он се из разлога целисходности одрекао дела своје власти и на државу је пренео, а држава своју вољу законима изражава, док су судије, како каже Монтескје, само „ уста закона“. Све три гране власти представљају органско биће државе и настале су на вољи и изворној власти народа. Отуда она одредница у Уставу да се пресуде доносе у име народа. Судије које не би бирао народ биле би лишене легитимитета да врше судску власт над тим грађанима, и то би представљало присвајање суверености од грађана и укидање државе засноване на начелима грађанске демократије и припадности европским принципима и вредностима.
У том смислу професор Слободан Јовановић овако је беседио: „ У демократији власт се може на више начина добити, али ауторитет, само на један, а то од народа“.
Независност судства представља стални идеал којем се вечито тежи у свим друштвима и њена суштина је у трајној борби за њу. За независност судства нису довољне регуле које то прокламују. Потребна је чврстина карактера судијиног и морална храброст да се одупре сваком притиску и сваком искушењу. Јер независност је својство нечије слободе од утицаја свих других приликом формирања мишљења и поступања.
Изопштењем народног представништва из поступка избора судија и председника судова и прописивањем да Високи савет судства сам бира судије, једној грани власти, судској власти, даје се самоуправа која заправо нарушава основни принцип владавине права – принцип поделе власти. Јер начела поделе власти нема без међусобне равнотеже и контроле све три гране власти. Механизам међусобне равнотеже и контроле три гране власти јесте тај који обезбеђује да начело поделе власти не остане пука прокламација. То су правне полуге које обезбеђују да се остварује циљ владавине права – заштита појединца од носиоца државне власти.
Све, сходно, важи и за предвиђења нова овлашћења Државног већа тужилаца.
Евентуалним потврђивањем на референдуму Акта о промени Устава којим би се фактички формирала четврта грана власти ван система међусобне равнотеже и контроле, која би сама себе бирала и разрешавала, формирала би се такозвана „држава судија“ која би друштво засновано на принципима демократије и владавини права враћала у регрес и продубљивала већ присутне друштвене аномалије од којих су корупција, недозвољени утицај капитала попут банкарског, утицај политике моћи, већ присутни.
Србији се с поља намећу она решења каквих у земљама одакле тражења стижу тога нема.
Друштвене промене су корисне ако су логичне, а логичне су ако воде у прогрес, а не регрес.
Због тога позивам грађане да на предстојећем референдуму за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије гласају против.
Драгослав Љубичановић / Нови Весник
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
“Одбрана Устава од оваквих измена је одбрана грађана, државе и основних правних принципа”
ха, ха … чега одбрана? минималних плата, пензија, услова робовског рада најпарзитскијег система на свету, праведне “приватизације” њених тековина, “тајкунских” и политичарских привилегија, вила, апратмана по Златибору, Дедињу, Бг на води … обрана тровања, геноцида који се свакодневно одвија на свим нивоима уз кршење устава …Србију која зајмљеним $$$$ увози лук и пасуљ из Азјие и тиме ‘рани децу коју као једини артикал извози у Свет у време беле куге, пре ће бити да удбашки паразити оће бранити стечене привилегије и “попштено” стечен капитал на крви, насиљу и сплеткама Е тога се парзити плаше а нама грађанима горих од ових бити неће, браните устав од вучића, бајатовића, дачића досманлија, “демократа” …. шиптаре који су черечили Србе у Србији јасеновачким методама пуштали из затвора а ови још судијама које су их пустле на слободу претили у суду у сред БГа, па овакве судије какве јесу ни саме себе не могу одбрнити од корупције а камоли грађане. Све увозимо па што не увеземо и који воз судија да суде прво нашим судијама, полтичарима и осталим неспособним корумпираним паразитима који јашу Србију од 45 до данас. Србијом владају династије крвавих паразита а судије и тужиоци то стање бране јер је “праведно” је ли тако? Наравно да није семе им се “вакцинисало”