Бруталан шовинистички удар антисрба на Републику Српску

Стварају вештачку кризу и напетост и дестабилизују односе у Босни и Херцеговини

Босанскохерцеговачко удружење у Холандији „Платформ БиХ“ упутило је писмо званичницима ЕУ, САД, Велике Британије и НАТО-а у коме је, како су навели, изражена крајња забринутост због садашње политике и безбедносне кризе у БиХ,

Бх. грађани у иностранству, као и пријатељи наше земље, регије и свијета, на овај начин изражавају забринутост због тренутне политичке и сигурносне кризе у Босни и Херцеговини страхујући од новог сукоба.

Писмо су потписали многи угледници, тачно 207 особа. Поред организатора протеста, ту су бивши и актуелни домаћи и међународни званичници, представници мајки Сребренице и других удружења жртава, представници удружења и заједница Босанаца и Херцеговаца у иноземству, универзитетски професори, новинари, публицисти, глумаци, адвокати, историчари, представници невладиног сектора, активисти, како из Босне и Херцеговине, регије, тако и свијета.

Писмо је упућено наведеним личностима…

амерички председник Џозеф Бајден; председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, ; председник Европског савета Шарл Мишел; представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ; председник Француске Емануел Макрон; премијер Велике Британије Борис Џонсон; премијер Канаде Џастин Тридо; Магдалени Андерссон, премијер Шведске, Магдалени Андерсон; канцелар Немачке Олаф Шолц; генерални секретар УН Антонио Гутереш; генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг; Марио Драги, премијер Италије; Жељко Kомшић, предсједавајућем Предсједништва Босне и Херцеговине; Кристиану Шмиту, високом представнику за Босну и Херцеговину…

и писмо објављујемо, као и имена 207 потписника писма:

Обраћамо вам се у име грађана Босне и Херцеговине који ће се окупити 10. јануара 2022. године у многим градовима у свету: Бриселу, Лондону, Њујорку, Отави, Торонту, Риму, Болоњи, Женеви, Паризу, Ослу, Стокхолму, Бечу, Kопенхагену, Сиднеју, Сарајеву, Тузли како би изразили своју крајњу забринутост због садашње политичке и сигурносне кризе у Босни и Херцеговини.

Вештачко драматизовање и измишљање кризе од антисрба

У октобру 2021. владајућа коалиција у босанскохерцеговачком ентитету Република Српска (РС) усвојила је план за успоставу нечег што они називају “независна РС у дејтонској Босни и Херцеговини”. Тај документ на седам страница садржи конкретне кораке за унилатерално, незаконито и неуставно преузимање државних надлежности на фискалном, правосудном, одбрамбеном, сигурносном и многим другима пољима.

Овај план је јавно доступан и предвиђа, заједно са многим другим тачкама, кориштење силе против сваке државне институције која би покушала одбранити уставни поредак у Босни и Херцеговини.

Проведба овог плана ће изазвати колапс уставне и институционалне архитектуре Босне и Херцеговине. То ће резултирати страшним политичким, економским и сигурносним посљедицама. Уз неколико већ предузетих конкретних корака, владајућа коалиција у РС-у јасно је ставила до знања да свој план намјерава провести.

Дана 10. децембра 2021. године Народна скупштина РС-а је усвојила четири закључка о такозваном “пријеносу надлежности”, чиме је то законодавно тијело РС-а де факто и де јуре одлучило издвојити тај ентитет из државног уставно-правног система Босне и Херцеговине у секторима правосуђа, одбране, сигурности и индиректног опорезивања. Надаље, Народна скупштина РС-а је задужила и овластила Владу РС-а да изради нове ентитетске законе о: Војсци РС-а, Обавјештајној служби РС-а, Систему индиректног опорезивања РС-а, Високом правосудном и тужилачком савјету РС-а, те о више од 130 других закона и потребних прописа у разним секторима којима ће РС укинути државне законе и прописе и замијенити их ентитетским.

Антисрби: Република Српска чини кривична дела против уставног поретка

Будући да ни државни Устав ни устав ентитета РС-а, као ни државни ни ентитетски закони не допуштају ентитетским институцијама да доносе законски важеће одлуке или законе о питањима која су већ усвојена и уређена државним Уставом или законима, наведене радње и одлуке Народне скупштине РС-а, донесене 10. децембра 2021. године, представљају незакониту узурпацију државне овласти и кривично дјело против уставног и правног поретка државе.

У октобру 2021. РС је усвојила и у Службеном гласнику објавила неуставни ентитетски закон, стављајући ван снаге државни закон којим се забрањује порицање геноцида у оквиру РС-а. Дана 28. децембра 2021. још један неуставни закон објављен је у Службеном гласнику. Тај Закон о Агенцији РС-а о лијековима и медицинским средствима, могао би, на што је указала Европска комисија у свом недавном писму властима РС-а, довести до колапса тржишта лијековима те тиме грађане лишити основних лијекова.

Ова криза у Босни и Херцеговини нема везе са међуетничким односима; ово је вјештачка криза коју су изазвали корумпирани политичари и њихови партнери. Они немају подршку опозиције у Народној скупштини РС-а, нити већине грађана Босне и Херцеговине, укључујући и оне који живе у РС-у.

Земља је увучена у политичку кризу која пријети миру и сада је потребан добро осмишљен, робустан и координиран одговор самог високог представника међународне заједнице Kристијана Шмита, Уједињених нација, Сједињених Држава, Kанаде, Европске Уније, и њених савезника у НАТО-у.

Званичници власти у Србији пружају подршку плану владајуће коалиције у Републици Српској
Досадашње одсуство таквог одговора само је послужило охрабривању амбиција г. Милорада Додика и његове владајуће коалиције. Нарочито забрињавају изјаве званичника власти у Србији, који су изразили подршку плану владајуће коалиције у РС-у. Усто, сецесионисти из РС-а уживају подршку Русије, Kине, чак и неких држава чланица ЕУ, попут Мађарске, чији су отворени национализам, ксенофобија и антимуслиманска осјећања веома изражени.

Умјесто одвраћања, неки у међународној заједници само охрабрују тежње г. Милорада Додика за сецесијом и његову жељу да временом уништи Босну и Херцеговину као суверену државу. Међутим, постоје веома озбиљни разлози због којих Босну и Херцеговину не треба само очувати као суверену државу, већ је треба даље јачати.

Босна и Херцеговина је специфична културна заједница која постоји више од хиљаду година и у којој грађани различитог етничког поријекла и вјерских традиција стољећима заједно живе.

Чак и данас, унаточ рату из 1990-тих, огроман број грађана прихватају постојање и легитимитет државе Босне и Херцеговине. Европска студија вриједности из 2019. године показује да је 74 посто становника поносно што су држављани Босне и Херцеговине. Ово осјећање је најснажније у Дистрикту Брчко (88 посто), док у РС-у 66 посто становника има исто гледиште.

Ко уствари ради на сецесији и рушењу БиХ као државе

Ни Мировни споразум ни Устав не дају право на сецесију. Био би катастрофалан хисторијски преседан ако би се ‘ентитету’, чије су политичке и војне вође (као и његова војска и полиција) осуђени за тешке ратне злочине и геноцид, са више од милион протјераних људи, ”дала” независност.

У протеклих 26 година, ЕУ и њене државе чланице, САД, Kанада и друге земље свијета, као и многе међународне организације уложиле су много политичких, дипломатских, људских и финансијских ресурса у настојању да одрже мир и обнове земљу. Грађани Босне и Херцеговине, Хрвати, Бошњаци, Срби, Јевреји, Роми и сви Босанци које се идентификују с одређеном етничком групом, желе живјети у миру и складу које подстиче демократија.

Дана 10. јануара 2022. Босанци и Херцеговци свих етничких група и вјера, атеисти и агностици, заједно са пријатељима из цијелог свијета окупит ће се у Бриселу, Женеви, Лондону, Бечу, Ослу, Њујорку, Сент Лоуису, Отави, Торонту, Паризу, Риму, Штокхолму, Сиднеју, Kопенхагену, Сарајеву, Тузли, и многим другим градовима диљем свијета да подрже јединствену Босну и Херцеговину, њен плурализам, коегзистенцију и очување те како би изнијели сљедеће захтјеве високом представнику међународне заједнице Кристијану Шмиту, Европској комисији и владама Сједињених Држава, Уједињеног Kраљевства, држава чланица Евопске Уније и савезницима у НАТО-у.

План који је усвојила и који сада проводи владајућа коалиција у босанскохерцеговачком ентитету Република Српска треба сматрати нападом на трајни мир, уставни поредак, суверенитет, територијални интегритет и 30-годишњу независност Босне и Херцеговине, те као пријетњу миру, стабилности и сигурности на Западном Балкану и Европи.

Антисрби траже санкције против РС и јачање присуства НАТО

Приоритетно је да се разради и проведе добро осмишљен, робустан и координирани одговор примарно усмјерен на одвраћање локалних снага дестабилизације и њихових страних ментора, а потом фокус треба усмјерити на конструктивне и реформске приступе. Овај одговор треба да буде комбинација интервенција, почевши од санкција и јачања војног присуства НАТО-а/ЕУФОР-а као јасног политичког сигнала.

Потребна је подршка домаћим институцијама у њиховом одговору на напад на уставни поредак Босне и Херцеговине. Понајприје, кроз пуну подршку Уставном суду Босне и Херцеговине како би размотрио два већ усвојена закона, као и све друге законе које би Народна скупштина РС-а могла усвојити. Такођер је потребна политичка и техничка подршка државном правосуђу како би провело истрагу о нападу на уставни поредак Босне и Херцеговине.

Недавне изјаве и активности високорангираних званичника Владе Републике Србије представљају кршење принципа добросусједских односа, који је у самом средишту разговора о приступању ЕУ, као и кршење Споразума о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Србије. Државе чланице ЕУ треба да размотре суспензију приступних разговора са Србијом ако тамошња Влада не промијени свој став према Босни и Херцеговини, укључујући став који се односи на ратне злочине почињене током 1990-их.
У име организатора протеста: ‘Свијет за Босну и Херцеговину’, Организациони одбор и Платформ БиХ, Низоземска.

Потписници: ЗВАНИЧНИЦИ И БИВШИ ЗВАНИЧНИЦИ

Јан Пронк, бивши министар у Влади Низоземске и бивши посланик у Парламенту ЕУ; Тинеке Стрик, посланица у Парламенту ЕУ; Тања Фајон, посланица у Парламенту ЕУ; Kлемен Грошељ, посланик у Парламенту ЕУ;Ирена Јовева, посланица у Парламенту ЕУ; Тхомас Вајтз, Посланик у Парламенту ЕУ; Ромео Франз, посланик у Парламенту ЕУ, предсједавајући Делегације ЕУ парламента за односе са БиХ и Kосовом; Тхијс Реутен посланик у Парламенту ЕУ; Берт Бакер, Бивши посланик у Парламенту Низоземске; Кристиан Шварц Шилинг, бивши Високи представник за БиХ (2006-2007); Валентин Инцко, бивши Високи предстваник у БиХ (2009-2021); Францис Боyле, генерални агент за Републику БиХ пред Међународним судом правде; Раиф Диздаревић, бивши предсједник и члан Предсједништва СФРЈ; Стјепан Месић, бивши предсједник Републике Хрватске; Мирко Пејановић, биши члан Предсједништва Републике Босне и Херцеговине; Миро Лазовић, бивши предсједник Скупштине Републике Босне и Херцеговине; Свен Алкалај, амбасадор Босне и Херцеговине у УН; Јасенко Селимовић, бивши посланику у Парламенту ЕУ; Будимир Лончар, дипломата и бивши министар иностраних послова СФРЈ; Весна Пешић, бивша посланица Скупштине Србије

УДРУЖЕЊА И ПРЕДСТАВНИЦИ ЖРТАВА

Нура Беговић, предсједница Удружења Жене Сребренице; Шухра Синановић, предсједница удружења “Жене Подриња”; Мунира Субашић, предсједница удружења “Мајке енклава Сребренице и Жепе”;Суад Пашалић, предсједник удружења “Преживјели Сребреница ’95.”; Јусуф Арифагић, Удружење логораша “Kозарац”; Мурат Тахировић Удружење жртава и свједока геноцида; Бакира Хасечић, предсједница удружења “Жена – жртва рата”.

УДРУЖЕЊА И ЗАЈЕДНИЦЕ БОСАНАЦА И ХЕРЦЕГОВАЦА У ИНОСТРАНСТВУ

Едина Совић, представница испред удружења САБА Амстердам;Есмир Мујкић, Удружење „Млади Босне и Херцеговине“; Мевзад Фазлић представник испред џемата ИВЗ Бошњака “Босњак” Архнем; Амра Османбашић БиХРО; Хакија Решић, представник испред џемата ИВЗ Бошњака “Хајр” Амстердам; Заим Пашић, Босанско-херцеговачка мрежа у В. Британији; Џанан Бајгорић, предсједник удружења БиХ у Трондхајму (Норвешка); Наида Рибић, представница испред удружења привредника БХ бизнис клуб и Радио БХ дијаспора;Алмедина Сачић, предсједница Босанско-херцеговачко – шведског савеза жена и удружења БХ грађана “Босна” Борåс; Сафет Алиспахић, Вијеће босанске заједнице Новог Јужног Велса; Сенад Ахметовић, представник испред Босанско-херцеговачког исламског центра у Њујорку; Kенан Јашарспахић, предсједник Савеза босанско-херцеговачких удружења у Шведској; Зијо Агић, представник испред џемата ИВЗ Бошњака “Селам” Ротердам; Цаспар тен Дам, представник низоземско-босанског политичког комитета “Стари мост”; Низоземско-босански комитет за комеморацију 11. јула “Сребреница Херденкинг”.

ОСТАЛИ ПОТПИСНИЦИ

Давид Петигрев, Професор филозофије и студија Холокауста и геноцида “Соутхерн Конектикат Стејт” универзитета; Ноел Малколм, виши научни сарадник Универзитета у Оксфорду; Даниел Сервер, проф. на “Џон Хопкинс” школи напредних међународних студија; Латинка Перовић, историчарка; Ерна Ријсдијк,предавач на низоземској Академији за одбрану; Марко Аттила Хоаре, историчар, професор Департмана политичких наука и међународних односа у Kембриџу; Кристофер Буш, директор “Хана Арент” института; Хариз Халиловић ,Аустралско-босански академик, професор Глобалних студија и социјалне антропологије;Едина Бећиревић, проф. на Факултету за криминалистику, криминологију и сигурносне студије у Сарајеву, суоснивачица Атлантске Иницијативе; Филип Давид, књижевник; Александар Хемон, писац, професор креативног писања Пристон; Емир Рамић, директор Института за истраживање геноцида Kанада; Нерзук Ћурак, проф. на Факултету политичких наука у Сарајеву; Дино Мустафић, позоришни и филмски режисер, директор Народног позоришта у Сарајеву; Азем Власи адвокат; Нихад Kрешевљаковић, историчар, продуцент, сценарист и директор сарајевског ратног казалишта и МЕСС фестивала; Русмир Махмутћехајић, академик, писац и предсједник Међународног форума Босна; Владимир Милчин. проф. на Факултету за драмске уметности у Скопљу; Ремко де Бруијне, оснивач и предсједавајући Фондације ветерана; Азра Хромаџић, проф. на Максвеловој школи држављанства и цивилних послова; Амра Шабић-Ел-Раyес, проф. на Универзитету Колумбија; Абдулах Сидран, књижевник; Енвер Kазаз, професор Филозофског факултета у Сарајеву; Невенка Тромп, проф међународних односа; Соња Бисерко, пред. Хелсиншког одбора за људска права Србије; Екрем Чаушевић, проф. Kатедре за туркологију Филозофског факултета у Загребу; Алида Бремер,списатељица и преводилац, научни сарадник на Свеучилиштима у Мунстеру и Гиесену; Иво Голдштајн, историчар, редовни професор у Загребу и члан Академије наука и умјетности БиХ; Смаил Чекић професор Емеритус Универзитета у Сарајеву: Весна Тершелич Грађанска активистиња; Емир Суљагић, директор Меморијалног центра “Поточари – Сребреница”; Ирене Ван дер Линде, историчарка, Дубравка Стојановић, историчарка, проф. Филозофског факултета у Београду; Kурт Басуенер, виши научни сарадник у Вијећу за политику демократизације (ДПЦ); Ферид Мухић, професор на Универзитету у Скопљу; Сеад Турчало, декан Факултета политичких наука у Сарајеву; Милица Томић. шефица Института за савремену умјетност, Факултета за архитектуру у Грацу; Тарик Хаверић, проф Правног факултета у Зеници; Андреј Николаидис, књижевник; Славо Kукић, редовити члан Академије наука и умјетности БИХ; Хуснија Kамберовић, историчар, професор Универзитета у Сарајеву; Мерсим Зилкић, Босанско америчка национална асоцијација; Миливој Бешлин, историчар, научни сарадник Института за филозофију и друштвену теорију у Београду; Ведран Џихић, виши сарадник Института за међународне послове Аустрије и професор на Институту политичких наука у Бечу; Петер Липман активист и писац; Сенада Шело Шабић, виши научни сарадник на Институту за развој и међународне односе у Загребу; Срђан Вучетић, проф. на Универзитету у Отава; Сенадин Лавић, професор на Универзитету у Сарајеву; Маргрет ван Додеваард, г директорица низоземске мировне организације ПАX; Дион ван ден Берг, Тим лидер низоземска мировна организација ПАX; Белул Бељај, политички аналитичар и публициста; Флоренс Хартман, бивша порпаролка Трибунала у Хагу; Динко Грухоњић, новинар и програмски директор Независног друштва новинара Војводине; Гуидо Снел, писац и професор Европских студија у Амстердаму; Милован Писари Директор Центра за примењену историју; Николас Мол, историчар; Тамара Никчевић, новинарка; Роберто Белони професор на Универзитету у Тренту; Мат Јосеф, градски комесар града Даyтон; Ерол Авдовић, биши дипломатски дописник у УН; Мирко Kларин новинар, уредник новинске агенције СЕНСЕ; др Јакоб Бергсланд,бивши припадник мисије УНПРОФОР-а у БиХ; Шаћир Филандра, професор Универзитета у Сарајеву; Един Омерчић, историчар; Аднан Чиргић, декан Факултета за црногорски језик и књижевност; Раде Радовановић, новинар и писац, Луиза Шиоди, директорка Осерваторио Балкани Каусио Трансевропа; Суад Kуртчехајић, предсједник Босанске академије наука и умјетности “Kулин Бан”; Бобан Батрићевић; доцент Факултета за црногорски језик и књижевност; Асим Мујкић, проф. Факултета политичких наука у Сарајеву; Селма Леyдесдорф, професор усмене историје и културе у Амстердаму; Јасна Чаушевић, Друштво угрожених народа; Аднан Прекић, историчар, доцент Филозофског факултета Црне Горе; Бошко Јакшић, новинар; Аида А. Хозић проф. међународних односа Универзитета Флориде; Сакиб Софтић, професор на Универзитету у Сарајеву; Шербо Растодер, историчар, потпредсједник БАНУ и редовни члан ЦАНУ и ДАНУ; Скељзен Малићи, писац и публицист; Александар Секуловић, научни сарадник Хелсиншког одбора за људска права у Србији и потпредседник Савеза антифашиста Србије; Боy Јонкер Гоу, позоришни продуцент; Хикмет Kарчић, истраживач на Институту за исламску традицију Бошњака; Адил Kуленовић, предсједник Асоцијације “Kруг 99”; Александар Радоман,продекан Факултета за црногорски језик и књижевност; Франк Вестерман, новинар и писац; Марјан Хајнал, проф мр.сци политичких наука и културолог, Бојан Тончић, новинар, Ед Вулиамy, новинар; Жарко Папић, бивши југословенски дипломата и директор Независног бироа за хуманитарна питања (ИБХИ); Новак Аџић, правник и историчар, стручни сарадник Филозофског факулета у Црној Гори; Златко Топчић, писац и филмски сценарист; Лиесбетх Зегвелд, адв. за људска права; Хасија Борић, глумица; Златица Грухоњић предсједница Центра за демократију и транзициону правду у Бањој Луци; Фарук Шехић, писац; Ива Вукушић, предавач на Универзитету у Утрехту; Сенад Пећанин; адвокат; Миле Стојић, књижевник; Вилем Пронк, Фондација “Проплан”; Драган Бурсаћ, писац и колумниста; Коен Хавер, филмски режисер; Никол Сегерс, фотографкиња; Нијаз Скендерагић, потпредсједник САБНОР-а; Томислав Марковић,новинар и писац; Суад Ђозић, активист, РеСТАРТ БиХ; Ива Бићанић, начелница националног психотраума центра УМЦ; Јохан Гринбауер СГТРС – Фондација “Историја тоталитарних режима и њихових жртава”; Срђан Херцигоња, истраживач у Београдском центру за безбједносну политику; Јетон Незирај, драматург и умјетнички директор Народног позоришта Kосова; Ермин Сијамија, глумац; Ник Теунисен ,умјетник и драматург; Саша Илић, писац; Есад Kрцић, главни и одговорни уредник Бошњаци.нет; Сандер Сцхиммелпенинц , новинар и писац; Петер Kоле, визуелни умјетник; Горан Тркуља, новинар; Павле Радић, колумниста; Бедрудин Гушић, бањалучки новинар и публицист у егзилу; Штефица Галић, уредница медијског портала Тачно.нет; Сузана Kадирић-Секуловић, грађанска активистица и ХР експерт; Лула Микијељ, Београдска антиратна активистица и филмски продуцент; Срђан Шушница, правник и културолог; Балша Божовић, Регионална академија за демократију; Фабрице Деконинцк, фотографкиња; Слободан Јовановић, публициста и колумниста, Црна Гора; Клаудиа Хеинерманн, фотографкиња; Александра Јерков, Регионална академија за демократију; Енвера Селимовић, новинарка; Радмила Kарлаш, књижевница и новинарка; Алмир Арнаут, представникУдружење младих “Велика дјеца”; Мирсад Чаушевић, писац, преживјели логораш концентрационих логора Омарска и Мањача 1992.; Лидија Живановић, архитектица и грађанска активисткиња; Јадранка Миличевић, грађанска активисткиња; Суада Kапић, суоснивачица и члан Фама Методологија; Санди Диздаревић, предавач на Универзитету модерних знаности ЦKМ у Мостару; Алфредо Сасо, асистент на Одјељењу савремене хисторије Унивезитета у Торину; Ахмед Kицо, предавач на Универзитету модерних знаности ЦKМ у Мостару; Едвард Цуцек, новинар и грађански активист; Амор Машовић, члан Међународног удружење знанственика за истраживање геноцида (ИАГС); Фарук Веле, новинар и уредник медијског портала Радио Сарајево; Александар Сексан, глумац; Ведрана Божиновић, глумица; Алмир Имширевић, књижевник и дрмаски писац; Аднан Хасковић, глумац; Азиз Омерсофтић, предузетник; Едвин Kанка Ћудић, активиста за људска права Удружења за друштвена истраживања и комуникације (УДИK);Ариан Лека, истраживач на академији Албанских судија; Дијана Беговић, уредник Радија Унско-Санског Kантона; Фатима Махмутћехајић, проф. на Економском факултету у Сарајеву; Сеад Х. Спаховић, адвокат; Александар Жоља, активиста Хелсиншког парламента грађана Бањалуке; Бранка Панић, београдска антиратна активистица и филолошкиња; Мила Јурић, београдска антиратна активистица и библиотекарка у пензији; Дуња Хаџиомерспахић, београдска антиратна активистица и информатичарка у пензији.

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ПРОТЕСТА

Адем Побрић, Аида Олујић, Санир Пашалић, Дино Салихагић, Алма Мустафић-Берлијн, преживјела геноцид и предавач на Факултету Утрехт, Мехо Kапо, Хамдија Драгановић, активиста и преживјели логораш концентрационих логора Омарска и Мањача 1992; Алмир Мехмедбеговић, Сатко Мујагић, активиста и преживјели логораш концентрационих логора Омарска и Мањача 1992; Суад Пашалић, преживјели геноцида и аутор књиге “Злогласна каменичка буква””

Борба за истину/ Између сна и јаве