IFN Русија: Мит о пренасељености планете

Ове идеологије супротстављају рађање заштити природе, директно и отворено називајући новорођенчад уништитељима земље.

Већ крајем 18. века чули су се наговештаји да ће становништво на планети ускоро доћи до прекретнице, што ће довести до катастрофе – несташице хране а самим тим и до смрти због глади. Као резултат таквих идеја настао је светски покрет за смањење наталитета који је човечанство довео до веома непријатних последица.

Светска фасцинација идејом пренасељености почела је спекулацијама израженим у књизи Томаса Малтуса (1766–1834) Есеј о принципима популације (објављена 1798, књига је поново издата још пет пута пре његове смрти). Малтус је покушао да помоћу прорачуна предвиди критичну тачку раста становништва; као датум катастрофе одредио је 1890. годину. Малтусови следбеници касније су почели да изнова и изнова одлажу наводни датум пропасти човечанства.

Други енглески истраживач, Френсис Галтон (1822–1911), рођак Чарлса Дарвина, постао је гласноговорник другог научног тренда, озлоглашене еугенике (што значи „добро рођење“, побољшање људске расе рађањем „правих особа“). Ова два покрета, идеологија пренасељености и еугеника, удружили су се да би створили покрет за контролу становништва и смањење наталитета који уништава животе милијарди људи широм света, и то не на нивоу идеја, већ на нивоу судбина.

А чему све то? Наравно, све компаније и институције за контролу рађања су ту само зато да би „пазиле на добробит људи и планете“. Тужно је, али оне су само замена за племените еколошке циљеве заштите животне средине и разумне потрошње. Важно је рећи да ове идеологије супротстављају децу заштити природе и директно и отворено новорођенчад називају уништитељима земље. Тврде да је потребно смањити наталитет, а у ту сврху заговарају контрацепцију, еугенику, стерилизацију, абортус, истополне везе, злостављање деце и искорењивање породице као појаве.

Маргарет Сангер одиграла је велику улогу у промовисању ове идеологије широм света оснивањем Америчке лиге за контролу рађања 1921. године, из које је настала абортивна империја звана Планирано родитељство (International Planned Parenthood Federation). Она и многе њене колеге промовисале су пре свега еугеничке идеје – закони о присилној стерилизацији особа „неподобних“ за репродукцију донети су тада у више од десет америчких држава. Човек би помислио да ће, после страхота нацизма, еугеника и експериментисање на људима у циљу уништавања плодности бити прошлост, али то се није десило. Од 1961. смањење становништва део је међународне политике САД. Организација USAID је 1965. године образовала своје Одељење за популацију (сада забрањено у Русији), које наставља политику коју су покренули Малтус, Галтон, Сангерова, нацистички лекари итд.

Теорија о пренасељености је погрешна и данас је убедљиво оповргнута. Све је заправо суочен са управо супротним проблемом. а то је глобална депопулација. Да би човечанство опстало, потребно је да се рађа више људи, јер како становништво расте, људска цивилизација се развија, богатство се повећава, а сиромаштво смањује. Штавише, постоји природни механизам за регулисање величине популације. Научници су израчунали да је целокупна популација Земље, свих преко 7 милијарди, сада у процесу уништења. Сви људи на свету могли би се настанити само на територији државе Тексас, под условом да се свакој породици додели одређена парцела за живот.

Да популација не би изумрла, укупна стопа рађања (просечан број деце коју свака жена роди) мора да буде 2,1, што је неопходно за одржавање садашњег нивоа становништва. Тренутно ова стопа стално опада, а у многим земљама је већ пала испод потребног нивоа. Нажалост, у свету је присутан пад наталитета, а бројне земље изумиру, укључујући и Русију.

У Русији је наталитет 1,7–1,8, односно у току је смањење становништва. Овај проблем захтева озбиљно решење, али Русија не предузима мере у циљу заштите и јачања породице, које би истински подржале плодност. Уместо тога, она прати трендове које уводе заступници идеологије пренасељености: не ограничава абортус и контрацепцију, и не ради ништа конкретно како би подигла статус мајчинства у друштву. Портал РИА Новости објавио је прилог о пропаганди теорије о пренасељености Паула Ерлиха.

Ерлих (рођен 1932) аутор је књиге Популациона бомба (1968), која прати Малтусову теорију и предвиђа популацијски „крај света”. Он је једна од личности које гурају агенду „глобалног загревања“, што читав свет наводи да поверује да је то најгори проблем савременог друштва, а његов узрок је, укратко, рађање беба. Многи људи и даље не знају да је прича о климатским променама и глобалном загревању заправо прича о уништавању људи, а не о заштити природе, јер је све тако веродостојно „упаковано“.

Виктор Мараховски, још један аутор исте новинске агенције РИА Новости, пише: „Свет – иако не воли много да прича о томе – чекају прилично тешке деценије. Биће то деценије са све већим процентом беспомоћних старих људи којима је потребна нега; деценије с веома скупом енергијом (нарочито ако се „зелени план“ спроведе онако како је предвиђено) и катастрофалним наталитетом; и биће то деценије у којима ће становништво напредних и средње развијених земаља бити активно замењивано младима из мање развијених земаља. А одржавање колико-толико пристојног нивоа благостања грађана, израженог кроз куповну моћ, биће могуће или земљама које својој индустрији и грађанима успеју да одрже приступ јефтиној енергији, или онима које неким чудом буду успеле да убеде грађане да се размножавају. Пишем ’неким чудом’ јер глобални колективни одговор самих грађана на такав позив звучи овако: ’прво, обезбедите нам условне достојне живота, а онда ћемо о томе размислити.’ Искуство, међутим, показује да чак и у земљама које су грађанима све обезбедиле, њих то не спречава да и даље одбијају да рађају, што видимо у озлоглашеној Европи уопште, а нарочито у Скандинавији.

Француски историчар Пјер Шони ово што се дешава назвао је „белом кугом“ – то је бескрвно изумирање у ком колевке остају празне. У међувремену, све компоненте теорије пренасељености толико су се укорениле у наше животе, продревши у његове најсвакодневније слојеве, да предлог за забрану абортуса многи доживљавају као „анимализам” (ни мање, ни више!), а велика породица се а приори доживљава као нефункционална и нешто што „ствара сиромаштво“. Читав свет данас треба да одбаци ову мочвару која оберучке прихвата онеспособљавање жена, убиство деце, тоталитарну контролу породице и промоцију изопачености, и која нам даје до знања да су животи животиња вреднији од људског живота.

Стање ствари