Држава даје гаранције за неповољан кредит од 200 милиона евра

Јавно предузеће „Србијагас“ принуђено је да узме неповољан кредит од 200 милиона евра за набавку додатних количина гаса јер су резерве тог енергента у подземном складишту „Банатски двор“ потрошене а његов капацитет није повећан иако је то било у плану, сматра стручна јавност.

Да Србијагас узме кредит од 200 милиона евра од шест банака, а да за ту позајмицу држава да гаранције, предвиђено је предлогом закона који је у скупштинској процедури. Кредит је намењен плаћању обавеза Србијагаса за увоз гаса, уз сагласност министра финансија.

Србијагас ће узети кредит од Банке Интеза, Рајфајзен банке, Комерцијалне банке, Сбербанке, ОТП банке и Нове Љубљанске банке. Министарство финансија је проценило да би ликвидност Србијагаса била угрожена без нових позајмица јер је то предузећа због сигурног и континуираног снабдевања Србије природним гасом принуђено да и даље увози додатне количине по значајно већим набавним ценама.

Таква процена Министарства финансија у потпуности потврђује оно о чему је Данас писао у више наврата а то је да додатне количине руског гаса, потребне потрошачима у Србији, Србијагас не увози по ниским ценама које је председник Србије Александар Вучић са својим руским колегом Владимиром Путином договорио за наредних шест месеци и да је подземно складиште гаса “Банатски двор” испражњено те из њега не могу да се намире количине “плавог енергента” које се набављају интервентним увозом.

Експерт за енергетику Велимир Гавриловић објашњава за Данас да је потреба за додатним количинама гаса из увоза настала због прекомерног пражњења залиха у „Банатском двору“.

Ми у овом тренутку плаћамо цех прекомерног трошења гаса из резерви за производњу електричне енергије. То складиште је, пред почетак грејне сезоне, било готово у потпуности опскрбљено гасом. Међутим, с обзиром на то да је каснио ремонт блока Б1 у Термоелектрани „Никола Тесла Б“ у Обреновцу, што је смањило домаћу производњу струје у условима повећане потрошње услед зиме, надлежни у Србији су били принуђени да троше веће количине гаса из „Банатског двора“ којим су снабдевали „Панонске термоелектране- топлане“ у Новом Саду како би се произвеле недостајуће количине струје. То је условило да се то гасно складиште готово у потпуности испразни и да у њему нема довољно количина за редовно попуњавање дневне потрошње у Србији – каже за Данас експерт за енергетику Велимир Гавриловић.

Према његовим речима да гас у резерви у складишту у Банатском Двору није потрошен за производњу струје те количине би биле сасвим довољне за потребе потрошача током зимске сезоне и не би било потребе за интервентним увозом и задуживањем “Србијагаса”.

Гавриловић истиче да Србија и додатне количине гаса највероватније добија из Русије уместо да их купује на берзама.

Додатне количине гаса потребне Србији Гаспром, бар у овом тренутку, не жели да продаје по цени од 270 долара за 1.000 кубних метара, односно оној по дугорочном уговору који је истекао прошле године али чије трајање је продужено у наредних шест месеци. Гаспром те количине нуди по знатно већој цени која је ипак повољнија него на берзама где достиже ниво од око 2.000 долара за 1.000 кубних метара гаса. Сходно томе Србијагасу је ипак исплативије да купи гас директно од Гаспрома јер је реч о мање скупој варијанти – наводи Гавриловић.

Енергетски аналитичар Горан Радосављевић истиче за Данас да је интервентни увоз гаса по вишим ценама и задуживање Србијагаса зарад тога последица недовољних капацитета подземног складишта “Банатски двор”.

Потребе за увозом не би било да је складиште већег капацитета него што јесте. Проблем је настао јер складиште није проширено иако је одавно требало да се то деси. Капацитет складишта би проширењем могао да се подигне на ниво који би био сасвим довољан да се подмире потребе потрошача у Србији и у том случају не би било потребе за увозом додатних количина гаса. До тога није дошло те је сада Србијагас принуђен да се задужи а реч је о неповољном кредиту који је краткорочан и биће веома скуп – каже наш саговорник

О томе колико и да ли уопште има резерви гаса у “Банатском двору” надлежни ћуте. Одговор на то питање, не само овог пута, нисмо успели да добијемо ни у Јавном предузећу “Србијагас” ни у ресорном Министарству рударства и енергетике.

Последњи званично објављен податак датира из октобра прошле године када је у нашем једином подземном складишту било 219 милиона кубних метара гаса. Иначе, тренутни капацитет тог складишта је 450 милиона кубних метара гаса а могло би максимално да се прошири на 800 милиона кубних метара гаса.

Србијагас и Министарство рударства и енергетике такође не одговарају ни на питања Данаса о количинама “плавог енергента” које се тренутно увозе и њиховој цени. Стручна јавност пак располаже подацима да Србија гас набавља од руског државног гиганта Гаспрома који партнерима “плави енергент” продаје по различитим ценима а додатне количине за нашу земљу “цени” на 790 долара за 1.000 кубних метара гаса.

Једини који повремено у јавност излази са конкретним цифрама у вези увоза гаса је председник Србије Александар Вучић који је крајем прошле године изјавио да нам дневно недостаје шест милиона кубних метара гаса али се у својој другој изјави која је уследила после извесног времена кориговао и рекао да је ипак реч о четири милиона кубних метара гаса.

На основу онога што је изречено рачуница каже да Србија за додатне количине “плавог енергента”, а због чега Србијагас мора да се задужи, плаћа између 3,1 и 4,7 милиона долара дневно.

Данас