Нестају села у околини Чачка, куповина напуштених кућа маркетиншки потез власти

Од 4.700 села у Србији нестаје свако четврто. Нестају и села која су близу градова, као што је то случај у околини Чачка.

Постојеће мере државе, пре свега оживљавање задругарства и куповина напуштених кућа, за сада не дају резултате.

Село Миоковци познато је по производњи воћа, највише по кајсији. Иако се налази на само десетак километара од Чачка млади га напуштају и одлазе у град. Комплетна домаћинства могу се купити за десетак хиљада евра, а оне куће које не нађу нове власнике пропадају.

—Млади одлазе због несигурности пре свега. Несигурна је продаја, несигурна је производња. Све је драстично поскупело, хемија, ђубриво. Пролетос сам куповао џак урее 25 кг 1.000 динара. Сад је џак ђубрива од 25 кг 3.100 динара. Препарати за сузбијање корова били су 400 динара,м данас скоро 1.000 динара. Падалица јабука је била 6 динара, док је цена прве класе јабуке 15 динара. Та цена не може да покрије производњу — каже воћар Војкан Томић.

Да би завршили било какав посао мора се у Чачак јер село нема пошту, амбуланту, апотеку. Због несигурног живота нема ни бракова.

—Пут нам изгледа као и пре 50 година. Значи враћамо се у неки 18 век. Момци у селу се не жене. Има неких 100 момака, од 20 до 50 година. Имам своје генерације који се још нису оженили. Нема сигурности, јасне персективе — каже Томић.

Драган Петровић се оженио и скућио али су му синови отишли у град. И он одустаје од пољопривреде, сву јабуку је почупао, остала је кајсија али због мраза и града нема приноса већ четири године.

— Нема перспективе у селу. Не терам никога, али чињеница је да млади неће да остану овде. Нису задовољни ни млади у граду. Каква је то плата 40.000 динара? Идем у Америку, добио сам 10 година визу. Идем матор да бих помогао и зарадио нешто, али ја тамо радим за 200 евра дневно. Знам зашто радим. Раније сам радио и хтео сам да улажем, али сам дигао руке. О овим субвенцијама што причају ја то никада нисам могао да добијем. Владајућа структура има око годину дана више нас не зову нити нас питају било шта. За пут молимо 50 година. Синови су купили стан и отишли. Видите шта се ради у држави, криминал на сваком кораку. Што неко није ухапшен у селу — каже Петровић.

Да би спасила српско село држава је почела са куповином напуштених кућа. Међутим, део стручњака сматра да се ради о маркетиншком потезу власти, и да та мера неће допринети побољшању стања јер се показало да су и постојећа домаћинства економски неодржива:

— Огроман број сеоских домаћинстава од 2002. године који је износио 780.000 до 2018. Када је смањен на 568.000 показује да и она домаћинства која имају кућу, економске објекте, имање не могу да буду економски одржива у оваквим условима буџетске еутаназије пољопривреде, апсолутне незаштићености пољопривредне производње у односу на увознички лоби, неприступачност трговинских ланаца домаћим произвођачима који држе преко 85 одсто тржишта јер су они практично купили тржиште за своје пољопривредне производње — каже Миладин Шеварлић, председник Друштва српских домаћина.

Према подацима српских домаћина чак 50.000 кућа у српским селима нема власнике а у 150.000 нико не живи. Једина добра страна постојеће мере је та што ће своје стамбено питање решити млади брачни парови, који ће бар наредних десетак година морати да живе на селу.

Озон Прес / Корени