С десне стране субвенције, с леве ништа, а општина – иста
Јесмо ли ми, који живимо на левој обали Дунава, грађани петог реда, упитао је житељ приградског београдског насеља Овча надлежне у Општини Палилула. Ова општина, наиме, нуди грађанима на својој општини субвенције за замену столарије у оквиру конкурса за унапређење енергетске ефикасности, али само онима који живе – на десној обали Дунава. Ко живи на левој страни реке, у истој општини, на помоћ локалне самоуправе не може да рачуна.
Као у старој Ршумовој песми о десет љутих гусара – од десет их остаде ниједан. У овом случају један. Или тачније – пола једнога.
Од амбициозно најављених субвенција за замену столарије за житеље на територији целе Србије, право на субвенције добило је свега 67 градова и општина – упола мање него што их има. Толико их је и само издвојило новац у ту сврху и испунило предвиђене услове.
У Београду субвенције, на крају, дели само једна општина – Палилула. Али право да за њих конкуришу немају сви њени становници, већ само они који живе – на десној обали Дунава. Комшије које куће и станове немају на потезу Булевар краља Александра – Таковска – Војводе Добрњца – Поенкареова – Булевар деспота Стефана – Цвијићева и Рузвелтова, тренутно немају ни могућност да јефтиније набаве столарију.
На овај проблем редакцији Н1 указао је управо житељ једног од насеља с леве стране Дунава – из Овче.
Ко је лево, а ко десно
Према подацима са званичне интернет странице Општине Палилула, реч је о највећој београдској општини по површини. Осим ужег градског језгра, на десној обали Дунава налазе се насеља Карабурма, Вишњица, Вишњичка бања, Роспи ћуприја, Сланци и Велико Село. А на левој обали Дунава, у истој општини, насеља – Крњача, Котеж, Борча, Овча, Рева и Падинска Скела.
У јавном позиву Општине Палилула јасно стоји да право на субвенције за енергетску ефикасност има власник куће или стана који живи на подручју општине “са десне стране Дунава у складу са Проценом приоритетизације и рангирања сегмената грађевинског фонда, а за потребе реализације мера енергетске санације на фасадној столарији на територији Градске општине Палилула, коју је израдио Архитектонски факултет Универзитета у Београду, у целини између већ улица: Булевар краља Александра, Таковска, Војводе Добрњца, Поенкареова, Булевар деспота Стефана, Цвијићева и Рузвелтова, изузев Професорске колоније која ужива статус претходне заштите и представља просторно културно-историјску целину”.
Општина Палилула на име санације фасадне столарије, тако, делу својих житеља нуди субвенције у укупном износу од 20 милиона динара.
Услов је – осим да живе на десној обали Дунава – и да су власници станова и кућа бар започели процес легализације или укњижења о чему треба да доставе доказ, и да је, ако за субвенције конкурише стамбена заједница, она уписана у одговарајући регистар.
Право учешћа на јавном позиву за субвенције немају власници посебних делова стамбено-пословног објеката који не служе за становање, власници стамбених објеката који су у претходном периоду користили средства града или општине за сличне активности, као и власници станова и кућа који су добили решења о субвенцијама за сличне активности па од њих одустали.
И наравно – ни становници леве обале Дунава.
Они ће своје право на субвенције, можда, моћи да остваре у новом, најављеном кругу субвенција после овога који се сматрао пробним, “пилот” пројектом.
Из ресорног министарства сада најављују нови круг “вредан” 230 милиона евра субвенција за замену столарије и постављање соларних панела. Принцип “пола даје власник куће, пола општина” важиће и убудуће, али ће житељи неразвијених општина у Србији, како се најављује, моћи да рачунају на мањи удео из свог џепа од половине инвестиције.
Портал Н1 је питање зашто је јавни позив расписан за субвенције за енергетску ефикасност кућа и станова искључиво с десне стране Дунава упутио прес служби Општине Палилула у уторак, 25. јануара. Одговор до тренутка објаве овог текста – нисмо добили. Јавни позив за пријаву грађана за субвенције отворен је још данас, 28. јануара 2022. године.
Данијела Илић Красић/Н1
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.