Опструкција процесуирања злочина над Србима у БиХ

Бошњацима не одговара истина јер би она променила слику о ратним злочинима коју су они створили у јавности, каже Милорад Којић, директор Републичког центра РС за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.

Што време више одмиче, све је извесније да тешки ратни злочини почињени над Србима, који више од две деценије чекају на процесуирање, неће добити коначан судски епилог ни до краја наредне године, како је то предвиђено Ревидираном стратегијом за рад на предметима свих ратних злочина, усвојеном пре више од две године. Недавно је то наговестио и председник Високог судског и тужилачког савета БиХ (ВСТС) Халил Лагумџија, уз образложење да су „рокови постављени у стратегији нереални”.

Сад кад је време поодмакло, Лагумџија можда и јесте у праву што се тиче рокова наведених у поменутој стратегији. Међутим, ако се већ бавио анализом тог документа, требало је да зарад истине наведе и чињеницу да се у „шкрипац” с временом дошло због опструкција из бошњачких кругова јер то и јесте једини разлог због ког стратегија више од две године чека на почетак примене.

Представници Бошњака прво су покушавали да спрече усвајање Стратегије за процесуирање свих ратних злочина до 2023. године, и за то су се грчевито борили само из разлога што њима не одговара истина о тешким злочинима које је починила Армија БиХ над Србима. И кад им то није успело, онда су одлучили да минирају сваки покушај именовања чланова надзорног тела за праћење спровођења стратегије, што је, уједно, и предуслов за почетак њене примене. Та врста опструкције бошњачких представника у Савету министара БиХ предвођених шефом дипломатије БиХ Бисером Турковић траје и дан-данас. Јавно су чак признали да им „нису прихватљиви” кадрови које је у Надзорно тело предложила Република Српска, а међу којима је и Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.

Којић у разговору за „Политику” каже да правосудне институције на нивоу БиХ, под очитим утицајем бошњачке политике, настављају с праксом селективног процесуирања, као начина на који се жели и може спречити процесуирање и кажњавање злочина који су почињени над припадницима српског народа. Рокове у ревидираној стратегији, који су били реално постављени, нереалним су, према његовим речима, учинили бошњачки политички представници.

„Бошњацима не одговара истина јер би она променила слику о ратним злочинима коју су они створили у јавности и зато се силовито труде да спрече спровођење стратегије. Не одговара им процесуирање најсложенијих предмета у којима су осумњичени високопозиционирани представници њихове цивилне и војне власти из ратних времена, и отуда сва њихова борба да задрже постојеће стање и оставе простор носиоцима правосудних институција да могу да наставе да раде шта и како хоће, као што су радили и свих протеклих година. Да могу да испуњавају норму радећи на мање сложеним предметима”, рекао је Којић за „Политику”.

На очите опструкције Бошњака, због којих није доследно реализована ни првобитна стратегија из 2008. године и због чега најсложенији предмети који третирају тешке и монструозне злочине над Србима и даље стоје нерешени, представници међународне заједнице не реагују. Не сете се тога ни када говоре о „значају јачања владавине права у БиХ” као „кључног критеријума за европски пут БиХ”.

Душанка Станишић/Политика