Борани удишу „токсични коктел“, студија показала – живот им је краћи за деценију

На већу смртност у Србији утиче и загађење ваздуха. Према процени стручњака, изузетно је високо у више градова.

Токсичне материје у више хиљада пута већој концентрацији од дозвољене, свакодневица је становника Бора. Кажу да је последица тога – вишеструко већи број малигнитета и смртних случајева него у остатку земље.

Од понедељка еколошки проблеми могу да се пријаве путем „гРеацта“. Неколико кликова и инспекција и локална самоуправа биће алармирани. Са „Плаy продавнице“ апликацију ће сигурно скинути, ако већ нису, и грађана Бора, града који живи и умире од тешке индустрије.

Али, шефица катедре за заштиту животне средине на Техничком факултету у Бору Снежана Шербула сумња да ће апликација да промени оно што нису успела бројна писма, позиви и протести. Рецимо да смањи количине отрова у ваздуху, земљишту и самим рудама или да спусти количине канцерогеног арсена на дозвољених шест нанограма по кубном метру.

“Код нас то иде и до 10.000 одсто више на средњим годишњим вредностима. Моји студенти бивши, моје колеге раде у тим лабораторијама. Кад дођу, па ми кажу – професорице, је л’ знате Ви шта има у том концентрату?” каже Снежана Шербула.

Најављено је да ће кинески “Зиђин” да повећа употребу топионице у самом граду за 2,5 пута, па ће ситуација бити и гора, страхује Шербула, која је пре неколико година учествовала у изради студије Инситута за јавно здравље “Батут” и Светске здравствене организације.

“Установили су да је у Бору животни век краћи за десет година на основу те студије. Дакле, та је студија била толико проблематична да онда нису хтели да је објаве на њиховом сајту”, додаје Шербула.

Профит или живот? Саговорница Н1 из Бора нема дилему – и инвеститор и држава бирају ово прво.

Сагласна је са тим професорка и научна саветница са Института за хемију, технологију и металургију Драгана Ђорђевић према чијим речима су људи тамо изложени правом “токсичном коктелу”.

“Информација коју сам добила, а то је новија, да у Бору 25 одсто популације болује од неке врсте малигнитета. У питању су и леукемија и аутоимуне болести. Подаци које сам видела се односе на супстанце које се мере у ваздуху, међутим, сигурна сам да ту постоје и радиоактивни елементи као што је уранијум, као што је радијум, радон…”, рекла је Ђорђевић.

“Сваке године нам по неко умре, од 40 до 50 година, па и преко 50, али доста мојих колега је умрло – на факултету који су радили, који нису радили директно на производњи”, додаје је Шербула.

Све то више није локални, већ национални проблем, наглашава Ђорђевић, јер загађење не мирује у месту.

На питања, да ли су и колико већи смртност и појава канцера у Бору за последњих неколико година у односу на државни просек, званичног одговора из “Батута” нема.

Н1