Нестале бебе: Које препреке стоје на путу до истине

Виши суд у Новом Саду, пред којим је у току 90 ванпарничних поступака за утврђивање чињеница о несталим бебама, навео је да је читаво друштво одговорно да се “коначно реши овако потресно људско питање” и покрене одговорност одређених појединаца.
“Ради поштовања достојанства чланова породица тзв. “несталих беба” не сме се дозволити да се ови судски поступци сведу на формализам ради испуњавања обавеза према Европском суду за људска права у Стразбуру”, навео је Виши суд у Годишњем извештају о раду у петак достављеном медијима.

У извештају суд указује на низ препрека и тешкоћа са којима се сусреће у утврђивању чињеница о новорођенчади несталој у периоду од шездесетих до деведесетих година прошлог века.

Тако наводи да највећи број здравстевних установа, у периоду када се сумња да су бебе нестајале, није правилно и уредно водио евиденцију, нити је поступао по процедурама, уколико су процедуре и биле прописане.

Због протока времена, али и других разлога суд тешко долази до медицинских радника, лекара, медицинских сестара и других особа које би евентуално имале сазнања о судбини нестале деце, а како напомиње, највећи број здравствених установа не поседује никакву документацију, с објашњењем да је документација уништена у поплавама, хаваријама и слично.

“Осим пропуста у вођењу евиденција у здравственим установама, непотпуни су, необразложени и сумњиве веродостојности и уписи у матичне књиге рођених и умрлих, као уписи и додељивања јединствених матичних бројева новорођенчади”, навео је суд.

Такође је указао на медицински став који је претходних деценија преовлађивао – да родитеље треба поштедети бола сахрањивања новорођеног детета, чиме је, како сматра суд, правдано ускраћивање предаје тела бебе.

Поред тога, није било адекватне и ефективне истражне процедуре да се утврде чињенице шта се са наводно преминулом децом догодило, чиме су се продужавале и продубљивале сумње да су бебе биле противправно одузимане од родитеља.

Предлог за покретање ових поступака до сада је поднело укупно 116 предлагача, а решена су 22 предмета, наводи се у Годишњем извештају овог суда.

Предлагачи су суду доставили податке и документацију којом располажу, предложили саслушање сведока и прикупљање додатне документације, ДНК вештачења парафинских калупа, те затражили да суд утврди истину о статусу новорођенчади за коју сумњају да су нестала из породилишта.

У одређеном броју предмета, предлагачи су поставили и захтев за досуђивање нематеријалне штете због повреде права на породични живот, коју суд одређује по слободној оцени, ценећи све околности случаја, а пре свега интензитет претрпљених душевних болова и страха и друга мерила одређена законом.

Одштета не може бити већа од 10.000 евра у динарској противвредности, подсећа суд.

“Предлагачи у поступцима који се воде пред нашим судовима оправдано очекују потпуну посвећеност суда у утврђивању судбине њихове деце. Иако је Законом прописана хитност у поступању, тешкоће у прикупљану података представља селективно и паушално достављање одговора појединих здравствених установа, али и достављање веома обимне документације као што су комплетне књиге протокола порођаја, матичних књига и друго”, указао је суд.

У појединим случајевима, како додаје, утврђено је да је након обдукције тела новороденчади, сачуван тзв. “парафински калуп”, те је одређивано ДНК вештачење.

Међутим, у неколико случајева, утврђено је да материјал није подобан за вештачење, услед оштећења насталог или током узимања ткива и материјлала или услед неадекватног чувања.

У покушајима да испита све здравствене раднике, матичаре, сва друга лица која би могла имати сазнања о несталим бебема, суд се обраћа и полицији, али, како наводи, нажалост нема помоћ Посебне јединице полиције, чије формирање за поступање је по Закону утврђено, али ова јединица није формирана.

Поред тога, изостаје и сарадња Комисије чије формирање је прописано Законом, јер услед несагласности различитих Удружења грађана, али и неповерења у рад институција, још није донет ни Статут Комисије, нити је суду ова Комисија доставила било који податак који би могао бити од значаја, указао је новосадски Виши суд.

Напомиње да је, уколико у поступцима не утврди смрт детета, суд дужан да предузме све радње и мере ради утврђивања места налажења детета, укључујући усвајање, хранитељство, смештај у институцију која се стара о незбринутој деци, као и да ли је дошло до извршења неког од кривичних дела трговине људима или других кривичних дела, ради покретања кривичних поступака.

“Одговорност је читавог нашег друштва да овако потресно људско питање коначно реши, суочи се са сопственом одговорношћу, нерадом, недостатком и непоштовањем прописа и процедура и /или вршења кривичних дела и покрене одговорност одређених појединаца, а пре свега да оконча агонију незнања о судбини детета најближим сродницима”, закључио је Виши суд у Новом Саду.

Експрес вести

Бонус видео